Nepostojanje ustavne prepreke za uvođenje kazne doživotnog zatvora

„Ne postoji nijedna ustavna prepreka da se u naše krivično zakonodavstvo uvede kazna doživotnog zatvora, ali je prethodno potrebno odgovoriti na jedan broj pitanja koja se nameću“, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović na okruglom stolu koje je Ministarstvo pravde organizovalo u cilju pokretanja diskusije o mogućem uvođenju doživotne kazne zatvora u krivično-pravni sistem Republike Srbije.

Kuburović je dodala da su među tim pitanjima da li je postojeće stanje adekvatno ili ne i šta će za naš penološki sistem zamena postojeće kazne zatvora od 30 do 40 godina za doživotni zatvor, koliko je komplikovano uvođenje doživotnog zatvora sa normativnog stanovišta i koji svi propisi treba da se promene, koliko brzo je moguće izvesti sve ove sveobuhvatne izmene i koliko dugo je potrebno pripremiti pravosudni sistem i sistem izvršenja krivičnih sankcija za uvođenje ovakve kazne.

Ona je podsetila da je Radna grupa Ministarstva pravde tokom 2015. i 2016. godine, kada je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, otvorila pitanje da li je postojeća kazna od 30-40 godina zatvora adekvatna kazna za najteža krivična dela ili je treba zameniti kaznom doživotnog zatvora, ali da je stručna javnost po tom pitanju bila podeljena.

„Fondacija Jurić smatrala je da kazna zatvora od 30 do 40 godina nije adekvatna kazna za najgore zločince. Broj građana koji su podržali ovu ideju veći je od 150.000. Možemo slobodno da kažemo da ta fondacija nije pokrenula pitanje izmene Krivičnog  zakonika, već i jedno, po svojoj prirodi  referendumsko pitanje koje glasi – da li ste za uvođenje doživotnog zatvora u sistem kazni u Republici Srbiji“, istakla je Kuburović.

Ona je dodala da je za Ministarstvo pravde to veoma kompleksno pitanje, koje zadire u kriminalnu politiku, etiku, poznavanje uporednog prava i sveopštu brigu i za teorijsku ispravnost Krivičnog zakonika.

Ona je pozvala stručnu javnost da iskaže svoj stav o uvođenju doživotne kazne, navodeći da je Ministarstvo pravde spremno da u što skorijem roku izađe sa predlogom pred Narodnu skupštinu.

Prema vašećem krivičnom zakonodavstvu, odnosno odredbi čl.45. Krivičnog zakonika:

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina.

(2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog člana izriče se na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane.

(3) Za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može se uz kaznu iz stava 1. ovog člana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do četrdeset godina izriče se na pune godine.

(4) Zatvor od trideset do četrdeset godina ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života.

(5) Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

(6) Osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen u stavu 5. ovog člana ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

(7) Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne zatvora na način propisan u stavu 5. ovog člana.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.

Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije.