Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Strožije kazne za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi i prikaz novije sudske prakse

Strožije kazne za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi i prikaz novije sudske prakse

Krivično delo Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi propisano je članom 350. Krivičnog zakonika, u okviru glave 31, i spada u krivična dela protiv javnog reda i mira.

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) i ovo delo je izmenjeno, a izmene se odnose na propisane kazne za učinioce ovog dela. Ove izmene primenjuju se od 1. juna 2017. godine.

U ovom tekstu prikazaćemo predmetne izmene, ali i neke od karakterističnih, novijih odluka u vezi sa ovim delom, od kojih se većina odnosi na dela izvršena u toku trajanja migrantske krize.

 

Pre navedenih izmene član 350. je glasio:

(1) Ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu Srbije, naoružan ili upotrebom nasilja,

kazniće se zatvorom do jedne godine.

(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

(5) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

 

Nakon izmena ovaj član glasi (izmene su prikazane podebljanim fontom):

(1) Ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu Srbije, naoružan ili upotrebom nasilja,

kazniće se zatvorom do jedne godine.

(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(4) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

(5) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

 

Razlog pooštravanja kazni jeste učestalo vršenje navedenog krivičnog dela kao posledica migrantske krize.

Ovo je očigledno, s obzirom da za osnovni oblik dela (čl. 350. stav 1.) koji čini onaj ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu Srbije, naoružan ili upotrebom nasilja, kazna nije menjana.

Naime, kazne su pooštrene upravo za one oblike ovog dela koji su vršeni u uslovima stvorenim migrantskom krizom.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredba člana 350. KZ u osnovi a na šta ukazuje i sam naziv krivičnog dela, propisuje dva osnovna oblika dela. Jedan je „nedozvoljen prelaz državne granice“ i propisan je stavom 1, a drugi je „krijumčarenje ljudi“ propisan u stavu 2, dok su stavovima 3. i 4. propisani teži oblici dela iz stava 2 (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 908/2016 od 31. avgusta 2016. god.).

 

Drugi oblik dela (čl. 350. stav 2.) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Dakle, za postojanje ovog oblika zahteva se namera usmerena na sticanje koristi, a radnja izvršenja se sastoji u omogućavanju nekom licu da na nedozvoljeni način pređe granicu, boravi ili se preveze kroz Srbiju – nedozvoljeni tranzit („Sam prevoz lica koja su ilegalno ušla na teritoriju Republike Srbije od jednog do drugog mesta može smatrati tranzitom, pa je potpuno irelevantno da li se to vrši neposredno do drugog graničnog prelaza radi odlaska u drugu zemlju.“ – Iz rešenja Višeg suda u Čačku, Kž 20/2014 od 11. februara 2014. god.).

Za ovaj oblik kazna je pooštrena tako što će učinilac kazniti, umesto zatvorom od šest meseci do pet godina, zatvorom od jedne do osam godina.

 

Iz sudske prakse:

…od 11.09.2009. godine, kada su počele da se primenjuju izmene člana 350. KZ, predmetno krivično delo iz člana 350. stav 2. može učiniti i onaj ko omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, a to drugo lice kome se omogućava nedozvoljeni prelaz granice može biti i državljanin Republike Srbije.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 194/2015 od 5. marta 2015. god.

 

Treći, kvalifikovani oblik (čl. 350. stav 3.) podrazumeva da je drugi oblik, iz stava 2. čl. 350. učinjen na jedan od alternativnih načina:

  • od strane grupe,
  • zloupotrebom službenog položaja,
  • ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava
  • ili je krijumčaren veći broj lica.

Dakle, kvalifikatorne okolnosti su predviđene alternativno, te ovaj oblik dela postoji kada je delo iz čl. 350. stav 2. učinjeno na jedna od navedenih načina.

Kazna za ovaj oblik povećana je tako što se umesto kazne zatvora od jedne do deset godina, može izreći kazna od dve do dvanaest godina.

U sudskoj praksi ovaj oblik se često javlja, i to kada je delo izvršeno od strane grupe. Članom 112. stav 22. Krivičnog zakonika propisano je da grupu predstavljaju najmanje tri lica povezana radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, pri čemu grupa koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

 

Iz sudske prakse:

Imajući u vidu da su radnje izvršenja težeg oblika krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ, alternativno određene i da se sastoji u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a da kvalifikovani oblik dela iz stava 3. istog člana postoji u slučaju ako je delo iz stava 2. učinjeno u četiri napred navedene okolnosti, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud svojim stavom povredio krivični zakon tumačenjem da krijumčarenje ljudi u smislu inkriminacije iz člana 350. KZ predstavlja samo omogućavanje drugome da na nedozvoljen način pređe državnu granicu u smislu tajnog, prikrivenog i ilegalnog ulaska na teritoriju države Srbije, preko ili van graničnog prelaza, odnosno samo ukoliko izvršilac omogućava većem broju lica nedozvoljen prelaz državne granice, te da omogućavanje većem broju stranih državljana nedozvoljeni tranzit preko teritorije naše zemlje, ne predstavlja način izvršenja opredeljen u stavu 2. člana 350…

S`toga, kako iz izreke prvostepene presude po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, jer su okrivljeni zajedno u nameri da sebi pribave kakvu korist, ugovorili novčanu naknadu u iznosu od 100 do 2.000 evra, omogućili većem broju ilegalnih migranata nedozvoljen tranzit kroz Srbiju, to je presudom Apelacionog suda u Nišu povređen zakon…“

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 908/2016 od 31. avgusta 2016. god.

 

…izreka pobijane prvostepene presude, sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, odnosno iz izreke presude proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom sa umišljajem i u stanju uračunljivosti po prethodnom dogovoru u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 200 evra omogućavali nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju većem broju lica – osmorici ilegalnih migranata državljana Afroazijskog kompleksa iz Avganistana od kojih su četvorica NN lica, na taj način, a nakon što su navedena lica na nedozvoljen način prešla državnu granicu Republike Makedonije prema Republici Srbiji bez validnih putnih isprava i potrebnih isprava za ulazak i boravak u Republiku Srbiju, prvookrivljeni S.J. svojim vozilom i drugookrivljeni E.A. svojim vozilom potovarili osmoricu ilegalnih migranata koji su čekali na benzijskoj pumpi „V. P.“ po četvoro u auto i krenuli ka Beogradu, a radi daljeg tranzita kroz Republiku Srbiju u čemu su sprečeni 06.03.2012. godine kod sela Mazarić opština Vladičin Han od strane policijskih službenika kojom prilikom su četvorica avganistanaca pobegla iz vozila okrivljenog S.J. i udaljili se u nepoznatom pravcu, a okrivljeni su bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli su njihovo izvršenje.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 731/2016 od 29. juna 2016. god.

 

Za činjenični opis radnje omogućavanja tranzita kod krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz čl. 350. st. 3. KZ, potrebno je navesti objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela, što znači i relaciju tranzita, uz opisan psihički odnos učinioca prema tome da on zna da se vrši krijumčarenje ljudi.

(Zaključak Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izložen na zajedničkoj sednici krivičnih odeljenja svih apelacionih sudova od 28. juna 2016. god.)

 

Branilac okrivljenog I.N.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakonik jer, prema stavu branioca, krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. KZ, može da bude učinjen samo od strane grupe, a kako je u konkretnom slučaju optuženo samo jedno lice to nema mesta primeni stava 3. člana 350. KZ, već da se eventualno može govoriti o krivičnom delu iz člana 350. stav 2. KZ.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da su radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer krivično delo nije učinjeno od strane grupe i da bi se u radnjama okrivljenog eventualno sticala zakonska obeležja krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ, jer je za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno da se krivično delo iz stava 2. člana 350. KZ izvrši pod bilo kojom od alternativno propisanih kvalifikatornih okolnosti iz stava 3. istog člana, što je u konkretnom slučaju okolnost da je okrivljeni omogućio nedozvoljen prelaz državne granice Republike Srbije i tranzit kroz Republiku Srbiju većem broju lica – 15 stranih državljana.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 630/2016 od 31. maja 2016. god.

 

Četvrti, kvalifikovani oblik dela postoji kada je delo iz stava 2. učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe. Organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi. (čl. 112. stav 35. KZ).

Kazna za ovaj oblik je pooštrena je tako što je umesto kazne zatvora od tri do dvanaest godina, predviđena kazna od tri do petnaest godina.

 

Iz sudske prakse:

Prema činjeničnom opisu dela i činjeničnom stanju utvrđenom u pobijanoj prvostepenoj presudi, okr. M.H. je u označenom periodu delovala u okviru organizovane kriminalne grupe, kao i okrivljeni T.Č. i S.D. i već osuđeni Ž.D, B.F, R.B. i M.I, svi sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, svaki sa određenim zadatkom i ulogom u okviru plana delovanja koji je sačinio organizator grupe okr. D.Č. i po njegovim nalozima, a radi sticanja neposredne finansijske koristi koju su ostvarili i delili u zavisnosti od njihove uloge u pojedinačnim radnjama nedozvoljenog tranzita migranata kroz Srbiju i njihovog nedozvoljenog prelaza granice Srbije, pri čemu je okr. M.H. imala zadatak da po dolasku migranata na teritoriju Subotice obavesti okr. T.Č. gde treba da preuzme migrante radi prevoza do određenog dogovorenog mesta i da vozeći drugo vozilo ispred taksi vozila okr. T.Č. „čisti“ put, pazeći da ne naiđu na policijske patrole, sve do predaje migranata okr. M.I, sa istim zadatkom „čišćenja“ puta i nakon prelaska vozila granice na graničnom prelazu Horgoš ili Kelebija, na teritoriji Mađarske, koji zadatak je vršila za imovinsku korist od 100 evra po turi nedozvoljenog prelaza granice, s tim da je navedeni zadatak okr. M.H. obavila u više slučajeva nedozvoljenog tranzita i prelaza granice Srbije, ukupno 29 lica – migranata, po konkretnim nalozima organizatora grupe i na način bliže opisan pod tačkama 1. do 6. izreke prvostepene presude, koje radnje je preduzela u stanju potpune uračunljivosti, sa umišljajem (svesno i voljno) koji uključuje i svest da je pre i posle radnji koje je ona preduzimala (i okr. T.Č.) neko preduzimao radnje kojim se omogućava tranzit migranata do Subotice i prelaz granice Srbije, te i dalje preuzimanje i prevoz migranata, dakle svest da deluje kao pripadnik organizovane kriminalne grupe.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su navedenim radnjama okr. M.H. ostvarena obeležja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi sa stavom 2. i članom 61. stav 1. KZ, koju pravnu ocenu dela je prihvatio i drugostepeni sud.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz OK 14/2016 od 30. juna 2016. god.

 

Okrivljeni koji je imao ulogu vozača vozila u kojem su se nalazili migranti, za šta mu je ponuđen novac, pri čemu je bio u stalnoj telefonskoj komunikaciji u vezi sa preuzimanjem i ostavljanjem migranata sa drugim okrivljenima, koji su ga obaveštavali o opasnosti od policije, što ukazuje na postojanje unapred pripremljenog plana delovanja, učinio je krivično delo nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenja ljudi kao član organizovane kriminalne grupe.

Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1 19/2016 od 1. jula 2016. god.

 

Stavom 5. čl. 350. KZ predviđeno je da se sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzimaju.

Član 87. KZ propisana je mera bezbednosti oduzimanje predmeta:

(1) Mera bezbednosti oduzimanja predmeta može se odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

(2) Primena ove mere bezbednosti ne utiče na pravo trećih lica na naknadu štete zbog oduzimanja predmeta prema izvršiocu krivičnog dela.

(3) Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a može se odrediti i njihovo obavezno uništavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje određenih predmeta u pojedinim slučajevima.

 

U vezi sa oduzimanje sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje ovog krivičnog dela u praksi se pojavila kao sporno pitanje, oko koga nije zauzet jedinstven stav apelacionih sudova. Pitanje glasi:

„Kakva je mogućnost i značaj primene opštih uslova za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. stav 1. KZ kod krivičnih dela kod kojih je zakonom određeno obavezno oduzimanje predmeta u smislu člana 87. stav 3. KZ uopšte i konkretno kod krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 5. KZ, pri odlučivanju o oduzimanju putničkog ili drugog vozila kao sredstva namenjenog ili upotrebljenog za izvršenje dela?“

Na zajedničkoj sednici Vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova od 30. juna 2015. god. zauzet je sledeći stav:

„Kod krivičnih dela kod kojih je propisano obavezno oduzimanje predmeta (osnov po članu 87. stav 3. KZ), što važi i za krivično delo iz člana 350. stav 5. KZ (jer propisuje takvo obavezno oduzimanje), predmeti koji su bili upotrebljeni i namenjeni za izvršenje krivičnog dela će se oduzeti, pri čemu je bez uticaja na odluku pitanje da li postoji opasnost da će se konkretni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela ili da li je oduzimanje neophodno radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga.“

 

Izvor: Izvod iz sudske prakse i zakona preuzet je iz programa “Propis Soft” – Redakcija Profi Sistem Com-a.

Budite spremni za značajne i obimne izmene Krivičnog zakonika!!!

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE

Shares

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Upišite broj * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

ZOUP

Profi Sistem baner