Potreba izmene Ustava Srbije

Aktuelnim Ustavom Srbije nije uvedena vladavina prava, on ne sadrži sve elemente koji su neophodni za usklađivanje se evropskim zakonima, konstantna su njegova kršenja, a način donošenja, principi podele vlasti i poštovanja ljudskih prava, neke su od glavnih manjkavosti najvišeg pravnog akta i stoga on mora biti promenjen, zaključci su učesnika tribine o ustavnim pitanjima, održane na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu.

Profesorka ustavnog prava, Marijana Pajvančić, istakla je da je neophodno promeniti Ustav Srbije i to uz širok društveni konsenzus i javne debate. Kako je navela, aktuelni Ustav donet je uz kršenje niza procedura i uz činjenicu da ga građani, pa čak ni poslanici nisu videli pre njegovog usvajanja.

– Ne bi se moglo reći da je razgovor o promeni Ustava vezan, bilo direktno ili indirektno, za pitanja statusa ili eventualne krize vlasti u pokrajini ili na nekom drugom nivou. Dakle, ja to ne bih dovodila u vezu. Ovo je jedan razgovor koji se većdugo vodi u društvu, u nekoliko navrata, u stručnim krugovima, pa moram reći i među političkim akterima, da je Ustav Srbije potrebno menjati – kazala je ona podsećajući da je predlog za promenu Ustava pokrenula Srpska napredna stranka tražeći da se broj poslanika u republičkom parlamentu smanji sa 250 na 150, što je prema njenim rečima, jedna od inicijativa koje govore da je Ustav potrebno preispitati i videti u kom pravcu ga menjati.

Druga stvar koja je svakako razlog za promenu Ustava, to je da ovaj Ustav ne sadrži integrativnu klauzulu. To je klauzula koju su u Ustav unosile sve zemlje koje su ušle u Evropsku uniju. Ako smo na putu za Evropsku uniju, mi ćemo jednog trenutka o toj klauzuli morati da razgovaramo. Ona znači primat međunarodnog prava nad unutrašnjim pravom, znači primat evropskog prava nad unutrašnjim pravom – rekla je profesorica Pajvančićza Danas.

Kao još jedan dokaz neophodnosti promene najvišeg pravnog akta Srbije, ona je navela ozbiljne primedbe Venecijanske komisije koje se tiču načina na koji je Ustav Srbije donet.

Te primedbe se pre svega odnose na sam postupak donošenja Ustava, na princip podele vlasti, na standarde ljudskih prava koje treba integrisati u Ustav, i ne najmanje važno, možda na prvom mestu, za status sudske vlasti, odnosno obezbeđivanje nezavisnosti sudske vlasti. Dakle, Ustav se u ovom momentu ne koristi u dnevnopolitičke svrhe, iako bi se moglo reći da je takva praksa bila prisutna. Recimo, pred raspisivanje izbora uvek se otvori ustavno pitanje, i tada se zaista otvara u političke svrhe kao neka vrsta političkog marketinga – zaključila je ona.

Njeno mišljenje deli i direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević, koji je rekao da Ustav mora da bude izraz potrebe društva da se menja, a ne dnevnopolitičkih dogovora.
Ustav bez vladavine prava

Profesorka prava Ljubica Đorđevićrekla je da je dugogodišnja tradicija Srbije njena „fasadna ustavnost“, što se ogleda u nekvalitetnom tekstu tog pravnog akta i njegovom nepoštovanju.

– Ako nekada u skorijoj budućnosti dobijemo dobar tekst ustava, to neće puno vredeti ukoliko nam on bude služio samo da ga uokvirimo i pokažemo ga međunarodnoj zajednici, a istovremeno ga ne budemo poštovali – podvukla je Ljubica Đorđević. Prema njenom mišljenju, za usvajanje novog Ustava neophodna je politička volja, što je i preduslov za njegovo poštovanje, kako ne bi ostao „mrtvo slovo na papiru“.

– Sadašnjim Ustavom nije uvedena vladavina prava, jer se odluke ne donose u okviru institucija i jer se politička volja ne sprovodi u institucijama nego mimo njih – zaključila je profesorica Đorđević.

Izvor:Danas.