Predlog Zakona o zaštiti uzbunjivača

Nacionalnom strategijom za borbu korupcije za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13), kao i pratećim Akcionim planom („Službeni glasnik RS”, broj 79/13), kao jedan od ciljeva koji je neophodno ostvariti predviđeno je uspostaljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača, odnosno lica koje prijavi sumnju na korupciju. Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom, takođe je predviđeno donošenje Zakona o zaštiti uzbinjivača.
Nesporno je da se pozitivnim opštim pravnim aktima u Republici Srbiji reguliše izvesna zaštita „uzbunjivača”, ali samo određenim kategorijama ovih lica, pri čemu nisu uspostavljeni adekvatni mehanizmi za njihovu zaštitu.
Obaveza Republike Srbije da na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštite lica koja prijavljuju sumnju na korupciju i drugo nezakonito postupanje, proizlazi i iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila. Ovo iz razloga što su potvrđeni međunarodni akti, shodno Ustavom postavljenoj hijerarhiji važenja propisa, deo unutrašnjeg pravnog poretka, te se neposredno primenjuju i imaj primat u odnosu na zakone i druge opšte akte, dakle po pravnoj snazi su odmah ispod Ustava kao najvišeg pravnog akta.
Član 33. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisuje da će svaka država ugovornica razmotriti mogućnost da u svom domaćem pravnom sistemu predvidi odgovarajuće mere pružanja zaštite od bilo kog neopravdanog postupanja prema bilo kom licu koje nadležnim organima prijavi u dobroj nameri i na razumnoj osnovi bilo koje činjenice koje se odnose na koruptivna krivična dela predviđena ovom konvencijom. S druge strane, Građanskopravna konvencija protiv korupcije Saveta Evrope sadrži obavezujuću odredbu i to u članu 9. koji propisuje da svaka strana ugovornica treba da obezbedi u domaćem pravu odgovarajuću zaštitu od bilo koje neopravdane sankcije protiv zaposlenih, koji imaju osnovanog razloga da sumnjaju u korupciju i koji, u dobroj veri, svoju sumnju prijave odgovornim licima ili organima.
Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze iz međunarodnih akata preporuka, a pre svega preporuka Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Erope (GREKO).
Predloženi Zakon pruža pun obim zaštite licima koja prijavljuju sumnju na korupciju i time se otklanjaju nedostaci neadekvatne i nedovoljne zaštite pojedinih kategorija „uzbunjivača”. Zaštitom uzbunjivača u najvećoj meri štiti se i javni interes, s obzirom da su uzbunjivači lica koja prijavljuju korupciju, zbog čega uzbunjivači ne smeju trpeti štetne poslodice, pa im je neophodno pružiti odgovrajuću pravnu zaštitu.

 

Predlog zakona kojim će biti zaštićeni uzbunjivači naći će se pred poslanicima u utorak, a upućeni upozoravaju da su pojedina predložena rešenja manjkava.

Predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, portala “Pištaljka” i organizacije Transparentnost Srbija, koji su sagovornici Tanjuga na ovu temu slažu se da je zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od najpotrebnijih antikorupcijskih zakona, ali ukazuju i na nedostatke predloženog zakonskog rešenja koja je još moguće otkloniti.
Agencija za borbu protiv korupcije je tako upozorila da bi odredjene manjkavosti mogle ugroziti ostvarivanje proklamovanog cilja, a to je uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača.

“Imajući u vidu da se Predlog zakona pretežno bavi procesnim pitanjima i da se, osim sudske, ne predvidjaju drugi oblici zaštite uzbunjivača, postoji bojazan da se njime neće postići njegova svrha i da se neće doprineti ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanja nezakonitosti i nepravilnosti”, ukazala je Agencija za borbu protiv korupcije.

Kako su za Tanjug naveli u Agenciji, potrebno je takodje jasno predvideti da je jedan od uslova za ostvarivanje prava na zaštitu savesnost postupanja uzbunjivača, odnosno da uzbunjivač postupa u dobroj veri u pogledu ažurnosti, sadržine obaveštenja i povezanosti tog obaveštenja sa javnim interesom.

“Mišljenja smo da je neophodno pojasniti u kom roku je ovlašćeni organ dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka”, navode u Agenciji.

Trebalo bi, kako su naveli u Agenciji, razmotriti rešenje kojim bi bila predvidjena zabrana saopštavanja javnosti samo onih tajnih podataka koji su označeni najvišim stepenom tajnosti i posebno osetljivih ličnih podataka.

Takodje, smatraju da bi trebalo predvideti pravo na nagradu u situaciji kada je uzbunjivanje dovelo do pribavljanja javnih prihoda koji bi u suprotnom izostali, s tim da se visina nagrade opredeli u odredjenom procentu i da se propiše njen maksimalni iznos.

U Transparentnosti Srbija smatraju da je bitno doneti sveobuhvatan kvalitetan zakon koji će biti efikasno primenjen kako ne bi došlo do razočaranja nakon što počne da se sprovodi.

“Takvih razočaranja smo se dovoljno nagledali na primeru drugih antikorupcijskim propisa, najsvežiji je Zakona o javnim preduzećima”, rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, koji navodi da je ta organizacija danas svim poslaničkim grupama u parlamentu uputila oko 40 predloga amandana na taj zakonski predlog.

I u Transparentnosti smatraju da bi u zakon trebalo ugraditi i mogućnost davanja nagrade uzbunjivačima koji svojim delovanjem omoguće ostvarivanje nekog javnog prihoda koji bi u suprotnom u potpunosti izostao, nešto slično kao nagrada koju gradjani daju poštenom nalazaču.

“Ima i nekih pitanja koja bi trebalo da budu manje kontroverzna u predlogu zakona. To je pitanje uslova koje bi trebalo da ostvari neko ko dobija poseban mehanizam zakonske zaštite. Sadašnji predlog ne postavlja mnogo uslova u pogledu savesnosti, moguće su mnoge situacije u kojima je veoma upitno da li je potrebno pokrenuti ovaj mehanizam zakonske zaštite”, naveo je Nenadić.

Prema njegovim rečima, po predloženom zakonu posebnu zaštitu bi uživali i oni koji kalkulišu sa time hoće li nešto prijaviti ili ne, i to su situacije kada je očigledno da javni interes nije bio primarni motiv za obelodanjivanje neke informacije nego lična korist.

“Na primer, čekaju 11 meseci po saznanju o povredi propisa i onda kada im zapreti neka šteta na radnom mestu zbog recimo nekog potpuno drugog razloga oni odluče da prijave dogadjaj”, naveo je Nenadić.

Ocenivši da se ne pravi nikakva gradacija u pogledu težine povrede propisa na koji se ukazuje, on predlaže da u nekim ekstremnim situacijama taj poseban mehanizam zaštite bude dat i kad se ukazuju na neke potpuno bezazlene povrede.

“Onda bi to dalje moglo da vodi nažalost u trivijalizaciju korišćenja ovog novog pravnog instituta”, upzorio je Nenadić, čija organizacija sugerišse da se ugrade i neki dodatni mehanizmi u korist uzbunjivača, kao što je mogućnost da se privremenom merom može naložiti i preduzeti radnja u njegovu korist.

Pravni savetnik antikorupcijskog portala “Pištaljka” Jelena Stojanović veruje da će predloženi zakon omogućiti zaštitu za uzbunjivače jer predvidja sudsku zaštitu tih ljudi kao najviši stepen zaštite.

“Postoji ograničenje kad infomacije kojima se vrši uzbunjivanje sadrže tajne podatke i u slučajevima ne može se uzbuniti javnost. ‘Pištaljka’ je predlagala suženje termina tajnih podatka u predlogu zakona i verujem da ćemo uputiti amandman u vezi s tim”, rekla je Stojanović Tanjugu.

Kako je navela, u radnoj grupi za izradu predloga zakona bio je i Vladimir Radomirović iz “Pištaljke”, a na predlog tog antikorupcijskog portala u radnoj grupi je bilo i dvoje uzbunjivača.

“Smatramo da je njihovo učešće bilo veoma bitno jer su oni mogli da ukažu na probleme sa kojima su se susretali u vezi sa postupkom uzbunjivanja”, kaže Stojanović.