Socijalni dijalog u Srbiji

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da je socijalni dijalog za sindikalce „slatki otrov“, jer imaju utisak da su blizu dogovora, a rezultata zapravo nema.
“Tako imamo situaciju da se kolektivni dogovor potpiše, a onda ih poslodavačka organizacija poništi. Da li je to nešto čemu težimo i što nas vodi u Evropu? Da li je taj prevarantski odnos – danas potpišemo, sutra otkažemo, put kojim treba da se vodi dijalog?“, upitao je Orbović na skupu “Tripartizam u senci države”, koji su organizovali SSSS i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
Aludirajući na naziv skupa, Orbović je ukazao da je Zakon o radu ta senka koju je država nadvila nad sindikate.
Prošlo je 15 godina “u zamlaćivanju”, jer do sada nije postignut nijedan pozitivan rezultat u zaštiti interesa zaposlenih, naveo je on.
“Organizacije poslodavaca nisu reperezentativne, a nisu ni sindikati kojih je preko 20.000. U Železnicama Srbije postoji sindikat koji ima dva člana, jer su dva smenjena direktora osnovala poseban sindikat u kome je jedan predsednik, a drugi sekretar”, rekao je Orbović.
On je dodao da i u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd postoji 25 sindikata, jer je zakonodavstvo omogućilo zaštitu “ličnog interesa i uništavanje sindikalizma”.
Zato je, prema njegovim rečima, osim reprezentativnosti sindikata, potrebno utvrditi i reprezentativnost poslodavačkih udruženja.
Reagujući na preporuke iz “Analize kapaciteta i organizacione strukture učesnika socijalnog dijaloga”, koju je sačunila grupa stručnjaka, predsednik SSSS je istakao da bi smanjivanje kvote za utvrđivanje reprezentativnosti dodatno doprinelo razbijanju sindikalne scene i svakako još više obezvrednilo socijalni dijalog.
Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je da je socijalni dijalog ključni element nečega što se zove kultura tolerancije i dijaloga i šireg participativnog razumevanja demokratije.
„Socijalni dijalog u Srbiji ne zaslužuje ni prelaznu dvojku i pitanje je da li ga treba pustiti da se provuče ili ga treba oboriti na temeljni popravni“, kazao je Stojiljković.
Prenoseći iskustva iz Slovenije, predsednik Samostalnog sindikata Slovenije Dušan Semolič ocenio je da je najveći neprijatelj socijalnog dijaloga neoliberalna politika nekih evropskih institucija koje imaju deficit demokratskog kapaciteta, te uticaj krupnog kapitala.
U tome vidim veliku ulogu sindikata za radnička i socijalna prava, jer se vredi boriti za socijalni dijalog, kao instrument za ostvarivanje prava radnika i penzionera, naveo je on.
Poslodavci i sindikati bi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji trebalo da koriste kao instrument u nalaženju najboljeg rešenja za socijalni dijalog u Srbiji, poručila je šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević.
Ona je istakla da je pregovarački tim spreman da bude posrednik u nalaženju tog najboljeg rešenja.
„Pregovore pokušavamo da baziramo na analizi objektivnog prikaza, a ne na subjektivnom osećaju bilo koga“, smatra Miščević i dodaje da nas očekuje živa i ozbiljna debata, ne samo kroz Socijalno ekonomski savet, nego i Konvent i skupštinske odbore.
Učesnici skupa su se složili da je potrebno jačati dalje napore ka dijalogu i toleranciji, ne samo zarad otvaranja novih poglavlja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, već i zarad podizanja ukupnih vrednosti, postizanja standarda i tolerancije koja je na ovim prostorima deficitarna.
Samo angažovanjem svih učesnika u socijalnom dijalogu, postavljanjem i rešavanjem ozbiljnih pitanja koja se odnose na sprovođenje ukupnih reformi na Socijalno-ekonomskom savetu, podizanjem svesti o značaju socijalnog dijaloga, može se izaći iz tzv. kriznog modela i načiniti iskorak ka istinskom dijalogu za koji su svi socijalni partneri zainteresovani, jer se kroz njega rešavaju ozbiljna i značajna pitanja razvoja u interesu svih.

Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.