Šta je bitno znati kao uzbunjivač

Zakonom o zaštiti uzbunjivača uvode se značajna nova prava, ali i jednako značajne obaveze kao preduslov zaštite.
Važno je da se blagovremeno upoznate sa svojim pravima. U suprotnom, može se desiti da nećete moći da ih ostvarite onda kada vam to zatreba. Ovde se navode svi relevantni delovi zakona.
Ko ima pravo na zaštitu?

Sva fizička lica koja vrše uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, ili neplaćenim radom tokom radnog angažovanja ili van njega; u vezi sa korišćenjem usluga organa javne vlasti ili u vezi sa nosiocima javnih ovlašćenja; ili poslovnom saradnjom. Čak i ako niste vi lično obelodanili informacije, imate ista prava koja su data uzbunjivačima ako pretrpite štetnu radnju jer ste pogrešno obeleženi kao uzbunjivač; ili zato što ste na neki način povezani sa uzbunjivačem – npr. kao član porodice, prijatelj ili kolega sa posla (Čl. 2.2, 2.5, 6, 7).

Šta se štiti?
Uzbunjivanje ili povezana aktivnost. Uzbunjivači su građani koji koriste svoje pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti. Pravno rečeno, to znači otkrivanje informacija, ili bilo kakve formalne i neformalne komunikacije, ili informacije o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera (Čl. 2.1). Možete da ne budete u pravu, i tada imate pravo na zaštitu ako ste imali razumna uverenja u istinitost svojih optužbi. Razumno uverenje znači da bi sa istim informacijama i druge vaše kolege poverovale u istinitost dokaza koje iznosite (Čl. 5.3). Iako zvanično „uzbunjivanje“ obuhvata formalan proces, vaša prava zavise od informacije koju otkrivate, a ne od etikete kojom se obeležava vaša aktivnost. Imate pravo na istu zaštitu koju ima i uzbunjivač ako istražujete zaštićenu informaciju, ako ste povezani sa uzbunjivačem na neki način, ako ste pogrešno obeleženi kao uzbunjivač ili kada obavljate svoje radne zadatke (Čl. 8, 9).
Koje štetne radnje protiv uzbunjivača su zabranjene zakonom?
Nezakonite štetne radnje su sve one kojima se krše vaša prava, koje vas stavljaju u nepovoljan položaj ili vas obeshrabruju da ostvarite svoja prava obezbeđena ovim zakonom (Čl. 2.7, 21). Naredbe kojima se zabranjuje obelodanjivanje, ili neka druga interna pravila kojima se ograničavaju prava obezbeđena ovim zakonom, jednako su nezakonita (Čl. 3, 16, 27).
Šta dobijate ako se izrekne sudska odluka u vašu korist u postupku koji ste pokrenuli zbog pretrpljene štetne radnje?

Sve što je potrebno da neutralizuje materijalne i nematerijalne posledice štetne radnje i da se spreči ponavljanje štetne radnje, a vest o vašoj pobedi objavljuje se putem medija o trošku poslodavca. Isto finansijsko obeštećenje moguće je dobiti primenom Zakona o obligacionim odnosima (Čl. 22, 26). Ovi pravni lekovi slični su onima koji se primenjuju kod primene zakona kojima se sprečava diskriminacija ili zlostavljanje na radu.
Kakva su vaša prava nakon uzbunjivanja?

Vaš poslodavac ili ovlašćeni organ vlasti mora da postupi po informaciji koju ste obelodanili u roku od 15 dana od dana obelodanjivanja; mora da vas, na vaš zahtev, obavesti o radnjama u toku postupka; da vam omogući uvid u spise predmeta i da vam dozvoli da prisustvuje radnjama u postupku (Čl. 15, 18).
Kako da obelodanite informaciju?
U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju „ovlašćenom licu“ u postupku unutrašnjeg uzbunjivanja koji mora da se primenjuje kod svakog poslodavca; ili relevantnom organu javne vlasti (Čl. 5.1, 5.2, 14, 15, 18).
Kome se mogu obelodaniti informacije sa tajnim podacima?
Možete se obratiti direktno vašem poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima možete informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima – kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera; ili da bi sprečili uništavanje dokaza. Tom prilikom morate poštovati pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti (Čl. 19). Ne možete obelodaniti informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti (Čl. 20).
Da li imate pravo na zaštitu identiteta?

Da. Imate pravo na anonimno obelodanjivanje (Čl. 13), ili poverljivo obelodanjivanje kada primalac informacije ne može bez vaše dozvole da otkrije ni vaš identitet niti bilo koje informacije na osnovu kojih može da se utvrdi vaš identitet. Vaši podaci mogu se otkriti ako je to neophodno radi primene zakona, ali o tome morate biti unapred obavešteni. Ako se vaš predmet upućuje iz jednog organa u drugi, ostaje na snazi sva prethodna zaštita i, osim ako se zakonom drugačije ne uredi, upućivanje predmeta novom organu vrši se uz vaše odobrenje (Čl. 10, 18).
Kako ostvarujete svoja prava?
Podnošenjem tužbe sudu koji je nadležan za rešavanje konkretnog pitanja koje čini osnovu vašeg obelodanjivanja. Tužbu podnosite u roku od šest meseci od saznanja o kršenju zakona koje se desilo tokom prethodne tri godine. Sud može da predloži rešavanje spora posredovanjem ili da nezavisno ispita činjenice (Čl. 23-26, 28, 30). Viši sud može da odredi privremenu meru u bilo kom trenutku pre, u toku ili nakon pokretanja sudskog postupka. Viši sud mora da odgovori na zahtev za određivanje privremene mere u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva (Čl. 33-35).
Kakve standarde dokazivanja morate da ispunite da biste ostvarili svoja prava u postupku?

 

Vaša obaveza kod dokazivanja svodi se na to da morate da dokažete da je verovatno, ili da date na uvid dokaze koji ukazuju na to, da je obelodanjivanje uzrok, ili da je „povezano sa“ štetnom radnjom koju ste pretrpeli. Ako u tome uspete, na poslodavcu je da dokaže da bi preduzeo istu radnju i da niste ništa obelodanili (Čl. 29).
Kako da budete zaštićeni prilikom „unutrašnjeg“ uzbunjivanja?
Predočite svoje dokaze ovlašćenom licu poslodavca u skladu sa internim aktom koji svaki poslodavac sa više od deset zaposlenih mora da donese. Zaštitu možete izgubiti jedino ako pitanja koja ste postavljali ili informacije koje ste otkrili u okviru svojih uobičajenih radnih dužnosti ne omogućavaju sticanje razumnog uverenja u njihovu istinitost (Čl. 14-16).
Kako da budete zaštićeni prilikom „spoljašnjeg“ uzbunjivanja?
Predočite iste informacije državnom organu nadležnom za rešavanje mogućeg kršenja zakona. Ako se informacija odnosi na nezakonito ponašanje lica radno angažovanog u nadležnom organu, svoje informacije otkrijte rukovodiocu organa. Ako se informacije tiču rukovodioca organa, otkrijte ih organu koji je neposredno nadređeni datom nadležnom organu (Čl. 18).
Šta bi vaše tvrdnje trebalo da sadrže da biste bili zaštićeni kao uzbunjivač?

Po zakonu nemate prava na zaštitu ako vaše optužbe ne potkrepite. Ako predočite optužbe bez adekvatnih informacija koje potvrđuju vaše razumno uverenje u istinitost onoga što obelodanjujete, nećete imati pravo na zaštitu. Razumno uverenje znači da bi sa istim informacijama i druga lica sa istim znanjem i iskustvom smatrala da je data tvrdnja verodostojna (Čl. 5). Informacije moraju da se odnose na nezakonite radnje, kršenje ljudskih prava, zloupotrebu položaja, opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost životne sredine, ili neku drugu štetu velikih razmera. Možete, a ne morate, da potpišete i stavite datum uz informacije koje obelodanjujete. Imate pravo na istu zaštitu i u slučaju anonimnog uzbunjivanja (Čl. 13).
Koliko imate vremena da reagujete?
Da biste imali pravo na zaštitu, informacije morate da obelodanite u roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u periodu od prethodnih deset godina (Čl. 4). U slučaju pretrpljene štetne radnje imate tri godine, ili šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju (Čl. 23).
Kako se obelodanjuje informacija koja sadrži tajne podatke?
Ako je podatak iz informacije označen kao tajna, ne možete je obelodaniti javnosti. Ako se informacija tiče privatnog sektora morate dati firmi 15 dana da reaguje na informacije koje ste predočili pre nego što se obratite nadležnom organu. Ako se vaše informacije tiču ovlašćenog lica obratite se glavnom rukovodiocu poslodavca. Ako se tiču glavnog rukovodioca obratite se nadležnom organu (Čl. 20).
Koje vrste uzbunjivanja nisu predmet zaštite?
Nemate pravo na zaštitu od štetne radnje ako pokušate da ostvarite nezakonitu dobit po osnovu uzbunjivanja. Zaštitu gubite u slučaju kada svesno obelodanjujete informacije za koje znate da su lažne (Čl. 11).
Koja vrsta obelodanjivanja nije predmet zaštite?
Zakon vas ne štiti ako informacije obelodanite javnosti, odnosno medijima ili organizacijama civilnog društva, a da prethodno niste ni pokušali da se obratite poslodavcu ili vlastima, osim u dve vrste okolnosti: 1) u situaciji neposredne pretnje po život, javno zdravlje i bezbednost, životnu sredinu ili u slučaju neposredne štete velikih razmera; ili 2) u slučaju neposredne pretnje po bezbednost dokaza. Čak i tada morate biti pažljivi. Da biste zadržali svoje pravo na zaštitu morate imati na umu – 1) pretpostavku nevinosti onih koje optužujete, što znači da možete priložiti dokaze ali ne i predočavati nedokazane tvrdnje; 2) pravo na zaštitu podataka o ličnosti; i 3) dužnost da omogućite neometano sprovođenje sudskog postupka (Čl. 19).
Izvor: Sajt Ministarstva pravde