Sudije tuži 12.000 ljudi za godinu dana

Broj građana nezadovoljnih radom domaćeg pravosuđa već godinama se ne smanjuje, kao ni broj njihovih žalbi. Najčešće traže promenu sudske presude

U PROSEKU 10.000 do 12.000 ljudi se godišnje žali Ministarstvu pravde na rad sudija i tužilaca. Cela jedna varoš ili manji grad veličine Raške. Tek petina tih pritužbi, međutim, pokaže se kao osnovana.

Prošle godine je po pritužbama građana postupano po 21.701 podnesku, u kojima je utvrđena osnovanost u 407 predmeta, kažu u Odeljenju za nadzor u pravosudnim organima Ministarstva pravde. Prema Izveštaju Uprave za zajedničke poslove, kroz pisarnicu je zaveden 4.941 nov predmet, dok se u radu pojavljuje bar još toliko iz prethodnih godina. U prvoj polovini 2014. predsednici sudova su utvrdili osnovanost pritužbi u 117 slučajeva.

Građani se najčešće žale jer su nezadovoljni ishodom sudskih sporova koje su izgubili. Posle obraćanja svim mogućim pravosudnim instancama, sve do Ustavnog suda, na kraju šalju pismeni podnesak Ministarstvu pravde, nadajući se da će ono izmeniti sudsku odluku u njihovu korist. Bilo je slučajeva i da su već prošli Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, gde je njihova predstavka odbijena, pa traže kontakt sa ministrom da bi ga pitali šta dalje da rade. Pritisak se pojačava posle svakih izbora, kad se promeni ministar, pa nevoljnici obnavljaju stare prigovore verujući da će im „novi čovek“ rešiti problem.

Kako objašnjavaju u Odeljenju za nadzor, pritužba jeste način na koji se stranka preko ministarstva može obratiti sudovima (drugi način je da se direktno obrati predsedniku suda). Ali ona nije pravno sredstvo poput redovnog ili vanrednog pravnog leka, i Odeljenje za nadzor ne može menjati sudske odluke. Građani su vrlo razočarani kada dobiju odgovor „nismo nadležni“, pa se dešava da posle toga prete obraćanjem medijima, a nekad se preusmere na Visoki savet sudstva i šalju pritužbe na sudiju ili predsednika suda.

Odeljenje za nadzor pritužbe koje stignu na adresu Ministarstva prosleđuje predsednicima sudova na izjašnjenje, jer su samo oni odgovorni da utvrde njihovu osnovanost. Ako utvrdi da je pritužba upućena s razlogom, predsednik suda može da naloži postupajućem sudiji određene mere, recimo da ubrza postupak. Jer, dosta osnovanih pritužbi odnosi se upravo na to – neprimerenu dužinu trajanja procesa. Druga bolna tačka je neizvršavanje izvršnih presuda.

– Mnogo pritužbi je iz oblasti radnih sporova, koji su po prirodi hitni, a dešava se da traju godinama. Često je, međutim, situacija komplikovana (firma je otišla u stečaj i slično), što stvara dodatni problem u postupku suđenja – kažu u Odeljenju za nadzor.

Neosnovane pritužbe najčešće u pozadini imaju očekivani, a nedobijeni novac od naknade štete. Predsednici sudova na kraju izjašnjenje o pritužbi šalju i Ministarstvu pravde i građaninu. Pritužbu može podnositi samo stranka u sporu, a ne njen komšija ili rođak. Ista procedura važi i za pritužbe na rad tužilaca. Tu se najčešće žale oni koji su podneli krivičnu prijavu, ali tužilaštvo nije našlo osnova da podigne optužnicu, a stranka neće da goni po privatnoj tužbi.

REDOVAN NADZOR

ODELjENjE obavlja i redovan nadzor nad radom pravosudnih organa – kako je organizovan rad sudske uprave, rešavanje starih predmeta i slično. U 2013. obavljeno je 28 nadzora u sudovima i sedam u javnim tužilaštvima, a ove godine devet nadzora u sudovima i četiri u tužilaštvima.

Izvor: www.novosti.rs