Sve o Ugovoru o doživotnom izdržavanju

U Srbiji se godišnje zaključi oko 3.000 ugovora o doživotnom izdržavanju, a 300 ih se raskine. Ministarstvo kontroliše samo eventualne zloupotrebe zaposlenih u socijalnim ustanovama.

Deca i roditelji često ne mogu da nađu zajednički jezik.

Svake godine u Srbiji se zaključi oko 3.000 ugovora o doživotnom izdržavanju, a oko 300 biva raskinuto jer neka od strana nije zadovoljna kako ova druga ispunjava obaveze.

Upravo to se desilo i sa Ranisavom Živanovićem i njegovim sinom iz prvog braka Vladislavom, iz Velike Krsne. Ranisav, koji privremeno radi u Beču, zaključio je sa sinom ugovor u novembru 2004. i ostavio mu posle smrti kuću sa okućnicom, dvorištem i voćnjakom, plus njive, šume, vinograd i pašnjake, pod uslovom da sin brine o njemu i maćehi za života, da ih odvodi kod lekara, da održava prostorije u kojima borave dok su u Velikoj Krsni, da ih sahrani i podigne im spomenik. U početku su živeli u normalnoj zajednici.

A onda, četiri godine kasnije, po dobrom srpskom običaju, posle jedne svađe prestaju da govore. Dešavalo se da sin ocu ne kaže ni “dobar dan”, da ga ovaj zamoli da mu kupi hleb kad već ide u radnju, ali da ga sin ignoriše, da komšije moraju da ga voze kod lekara. Otac je čak podnosio i krivične prijave protiv sina, tvrdeći da ga je ovaj napadao. Očev pokušaj mirenja uz prase, sin i snaha su odbili.

Zato je otac pokrenuo postupak, i ugovor o doživotnom izdržavanju je raskinut 5. novembra 2012.
– Presuda o raskidu ugovora postala je pravosnažna i izvršna – objašnjava advokat Tihomir Konstantinović – međutim to ne znači da je sin automatski imovinu vratio ocu. Otac je morao da podnese tužbu za predaju nepokretnosti u državinu, ali i predlog privremene mere da ništa od nekretnina ne sme da se otuđi.

Drugi osnovni sud u Beogradu, sudska jedinica Mladenovac, prvo je doneo rešenje o privremenoj meri, a onda je, pošto je Viši sud to rešenje ukinuo i vratio na ponovno odlučivanje, zaključio da je zahtev za privremenu meru – neosnovan. Zbog ovoga se Konstantinović obratio Ministarstvu pravde:

NEMA BAZE UGOVORA

Da bi se sprečili i davaoci nekretnine da sklapaju ugovore o doživotnom izdržavanju sa više osoba za istu nekretninu, pre nekoliko godina najavljeno je i formiranje baze podataka zaključenih ugovora. Ona, međutim, kažu u Ministarstvu rada, i dalje ne postoji.

– Viši sud je dao mogućnost tuženom sinu da još dve godine razvlači postupak i ubira plodove sa imanja oca. On izbegava sudske dopise, a advokati u unutrašnjosti primaju sudska pismena u kutijama koje se za njih ostavljaju u sudu ili preko poštara kog znaju. Tako mogu da biraju da li da ih prime.

Upravo zbog ovako poremećenih odnosa između onih koji daju imovinu da bi zauzvrat dobili nečiju pomoć i izdržavanje, raskine se svaki deseti sklopljeni ugovor, bilo sporazumno bilo tužbom. Beogradsko pravosuđe zabeležilo je i nekoliko slučajeva da onaj ko je dobio imovinu ne samo zanemaruje staru osobu, već je i zlostavlja, pa i izbacuje iz kuće.

Zbog otkrivenih slučajeva zloupotreba, čiji su učesnici i zaposleni u centrima za socijalni rad, privatnim ili državnim domovima za stare, zdravstveni radnici, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu uvelo je pre nekoliko godina strogu kontrolu pri davanju saglasnosti za sklapanje ugovora o doživotnom izdržavanju.

Inspekcija proverava samo eventualne zloupotrebe službenih lica kojima je sklapanje zabranjeno (na primer socijalnih radnika, ali ne i njihovih srodnika ili prijatelja).

Komentar:

Inače, definicija ugovora o doživotnom izdržavanju nalazi se u članu 194. Zakona o nasledjivanju:
Prema toj odredbi: “Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.”
Inače, izdržavanje obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.”
Dakle, obaveza davaoca izdržavanja se ne sastoji samo iz materijalnih činidbi, već i iz moralnih obaveza koje je on ovim ugovorom dužan da ispuni.
U praksi, ova vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja, poseta kulturnim ustanovama, nabavljanje literature za čitanje i dr.).”
Dok se materijalne obaveze mogu izvršavati i posredstvom trećih lica, obaveze vezaneza negu i staranje o primaocu izdržavanja, moraju se ispunjavati isključivo putem ličnog kontakta dve ugovorne strane (davaoca i primaoca izdržavanja).
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti sklopljen i u korist izdržavanja više lica; cl.197: ’’Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.“
Takodje, ovaj ugovor može biti sklopljen i u korist izdržavanja trećeg lica, gde “davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.“
Davalac izdržavanja obezbeđuje svoja prava iz ovog ugovora upisom svojih prava iz zaključenog i overenog ugovora o doživotnom izdrzavanju, u vidu zabeležbe u javnoj knjizi (zemljišnoj, intabulacionoj i tapijskoj).
Da bi ovaj ugovor bio punovažan, mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od strane nadležnog sudije.
Postoji još jedan, poseban slučaj ništavosti ove vrste ugovora,“ u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.“cl.196. ZON.
Primalac izdržavanja navedenim ugovorom može da obuhvati samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja ugovora i njegova potraživanja se ne mogu preneti na drugoga.
Ovaj ugovor se može rakinuti zbog:
1.Poremećenih odnosa(tako da oni postanu nepodnosljivi).u ovom slucaju obe ugovorne strane mogu zahtevati raskid.
„Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge.
Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.“ čl. 201. ZON.
2. Zbog promenjenih okolnosti,u slučaju da se nakon zaključenja ugovora,“okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano“.
Sud tada može na zahtev jedne ili druge ugovorne strane ove odnose iznova urediti,ili,raskinuti.
Takodje,Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.
Svakako, kod ovakvog ugovora, postavlja se i pitanje prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, da zahtevaju poništaj Ugovora.
O njihovim pravima Zakon o nasledjivanju kaze:
“ Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.
Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve.“ Ovaj rok ne moze početi da tece pre smrti primaoca izdržavanja.
U slučaju smrti davaoca izdržavanja, njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu.Ukoliko ne pristanu,ugovor će biti raskinut i oni nemaju prava tražiti naknadu za već ranije dato izdržavanje,osim uslučaju da „nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze.“ Tada će Sud tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.
Imajući u vidu sve napred navedene odredbe, prosto je neverovatno da još ne postoji elektronski sistem za evidentiranje svih zaključenih ugovora o doživotnom izdržavanju, da se ne bi kao ranije sa stanovima, dešavalo da isto lice zaključi više takvih ugovora sa više lica, a u odnosu na istu imovinu.
Primer ugovora o doživotnom izdržavanju:
Ugovorne strane:
PRIMALAC IZDRŽAVANJA: (ime, prezime, adresa i jmbg),
DAVALAC IZDRŽAVANJA: (ime, prezime, adresa i jmbg)
dana (datum) godine u (mesto), zaključuju sledeći:
UGOVOR
O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU
Ugovorne strane su se saglasile o sledećem:
Član 1.
Primalac izdržavanja živi sam, ima (broj) godina, zdravstveno stanje mu se pogoršava, te mu je sve potrebnija tuđa pomoć i nega kako bi život učinio podnošljivijim.
Kako davalac izdržavanja već duže vreme pruža pomoć primaocu tako što (opisati radnje) to su se ugovorne strane u dobroj volji dogovorile da svoj faktički odnos ozvaniče zaključenjem ovog ugovora.
Član 2.
Primalac izdržavanja ima u isključivoj svojini (opisati nepokretnost, vrsta, struktura, površina, upis u registar) stečen po osnovu (navesti osnov svojine, npr. ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, rešenje o nasleđivanju i sl.).
Član 3.
Ugovorne strane su se sporazumele da se davalac izdržavanja sa porodicom preseli u stan primaoca izdržavanja i da zasnuju zajednicu življenja sa trajanjem do primaočeve smrti.*
Član 4.
U izvršenju dužnosti koje proističu iz doživotnog izdržavanja primaoca, davalac izdržavanja se posebno obavezuje:
– da se redovno stara o zdravstvenom stanju primaoca izdržavanja;
– da obezbedi održavanje stana i lične higijene primaoca izdržavanja;
– da primaocu, osim zajedničke ishrane, obezbeđuje ishranu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem i preporukama lekara;
– da se staraj o plaćanju električne energije, komunalnih usluga i drugih troškova;
– da primaoca izdržavanja na njegov zahtev izvodi u šetnju i da ga jednom mesečno odvede na grob supružnika;
– da mu obezbedi odlazak u banju jednom godišnje u trajanu od (broj) dana;
– da ga posle smrti pristojno sahrani pored supruge u zajedničku grobnicu u skladu sa verskim i lokalnim običajima,
– (druge obaveze).
Član 5.
Kao naknadu za pruženo doživotno izdržavanje i negu primalac ostavlja davaocu izdržavanja nepokretnost opisanu u članu 2. ovog ugovora na kome će steći pravo isključive svojine u momentu njegove smrti, kao i sledeće pokretne stvari: (navesti i opisati pokretne stvari).
Član 6.
Davalac izdržavanja je ovlašćen da na osnovu ovog ugovora, bez prisustva i naknadne saglasnosti primaoca, upiše zabeležbu svog prava iz ovog ugovora u javni registar nepokretnosti.
Član 7.
Prava i obaveze iz ovog ugovora ne mogu se prenositi na treća lica.
Ukoliko nastupe promenjene okolnosti koje bitno otežavaju ispunjenje ovog ugovora, ugovorne strane će nastojati da ugovor održe na snazi preuređenjem prava i obaveza.
Ukoliko davalac izdržavanja grubo zanemaruje obaveze preuzete ovim ugovorom, primalac izdržavanja je ovlašćen da jednostrano raskine ovaj ugovor.
Član 8.
Za sve što nije izričito regulisano ovim ugovorom, primenjivaće se odredbe Zakona o nasleđivanju i Zakona o obligacionim odnosima.
Član 9.
U slučaju spora po ovom ugovoru, a koji se ne može rešiti dogovorom ugovornih strana, nadležan je sud u (mesto).
Član 10.
Ovaj ugovor je sačinjen u (broj) istovetnih primeraka od kojih po (broj) primerka zadržava svaka od ugovornih strana.
PRIMALAC IZDRŽAVANJA DAVALAC IZDRŽAVANJA
____________________________ ___________________________
(ime i prezime, potpis ) (ime i prezime, potpis)
Ovaj ugovor overava sudija (naziv suda) u (mesto) pošto je prethodno ustupiocu i potomcima pročitao ugovor i upozorio ih na pravne posledice ustupanja, prema članu 195. Zakona o nasleđivanju.
U (mesto)
Dana (datum) godine
SUDIJA
_______________________
(ime i prezime)
NAPOMENA: *Navedeno je opcija, davalac izdržavanja ne mora fizički živeti sa prmaocem izdržavanjem.
Redakcija Profi Sistema