Vlada usvojila medijske zakone

Vlada Srbije usvojila je danas set medijskih zakona. Devenport: Usvajanje zakona biće veliki pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima.

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici tri predloga medijskih zakona, Predlog zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju i uputila ih Skupštini na raspravu po hitnom postupku.

Cilj zakona o privatizaciji je da ubrza prvatizacije i stvori uslove za ekonomskii razvoj i očuvanje socijalne sigurnosti, saopštila je Kancelarija Vlade za saradnju s medijima.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju kojim se obezbeđuju uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotreba i korupcije u ovom procesu.

Vlada je usvojila i tri medijska zakona – Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.

Primena ovih zakona doprineće, kako se očekuje, zaštiti javnog interesa građana u sferi informisanja, obezbeđivanju medijskih sloboda i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

Ovi zakoni su upućeni Skupštini Republike Srbije na raspravu po hitnom postupku, navedeno je u saopštenju.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je juče da će usvajanje seta medijskih zakona biti veliki pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima, najavljujući da će uskoro biti poznat izveštaj Evropske komisije o skriningu poglavlja 10 koje se odnosi na medijsku sferu.

“EU i EK žele da se implementira medijska strategija, a medijski zakoni su najvažniji alat za to. Mislim da već dugo teku razgovori na ovu temu. EK je komentarisala nekoliko nacrta i čini mi se da Vlada ima nameru da usvoji ovaj set zakona što pre. To je veoma pozitivno”, kazao je Devenport.

USVOJENI SET ZAKONA U UTORAK U SKUPŠTINI

Nakon usvajanja zakona o radu i o penzijsko invalidskom osiguranju, Vlada Srbije potvrdila je danas drugi set reformskih zakona – o privatizaciji i o stečaju, koji će se, prema Tanjugovim informacijama, u utorak naed poslanicima.

Prema nezvaničnim informacijama, naime, rasprava u parlamentu o predložena dva zakona trajaće od utorka do petka, a do utorka će oni biti predstavljeni na veb sajtu Skupštine Srbije.

Ministar privrede Dušan Vujović izjavio je tokom jednomesečne javne rasprave da bi Zakon o privatizaciji trebalo da omogući konacni zavrsetak privatizacije 600 preduzeća na efikasan i fer način, do 31. decembra 2016. godine.

Aktuelni zakon o privatizaciji donet je 2001. godine, i po njemu je privatizovano nesto manje od 2.300 preduzeok status firmi u restrukturiranju ima u ovom trenutku 161 preduzeće.

Novi zakon, rekao je Vujović tokom javne rasprave, nekusavati da unapred nametne metode privatizacije, kao sto je to bio slucaj sa starim zakonom, ve se naknadno procenjivati sta je najbolji model.

Istovremeno je vođena i javna rasprava o izmenama Zakona o stečaju za koji je ministar Vujović rekao:

“Novi zakon o stecaju pove transparentnost i spreciti zloupotrebe, otkloniti probleme u praksi i poveprava poverilaca”, rekao je ministar Vujoviva rešenja novih zakona nisu poznata, ali je, nacrtom zakona o privatizaciji, između ostalog, bila predviđena strožija kontrola rada stečajnih upravnika, a u slučaju utvrđivanja nepravilnosti u njihovom radu – ovlašćena organizacija, po sprovedenom postupku, ima pravo izricanje mera od opomene do oduzimanja licence.

Predviđeno je i da član odbora poverilaca ima pravo da o svom trošku angažuje jedno ili više stručnih lica, koja će izvršiti analizu poslovanja stečajnog dužnika pre ili tokom stečajnog postupka i analizu preduzetih radnji od strane stečajnog upravnika i sačini izveštaj, koji se, bez odlaganja, dostavlja ostalim članovima odbora poverilaca, stečajnom sudiji, stečajnom upravniku i ovlašćenoj organizaciji.

Nacrt je predviđao da ukoliko stečajni dužnik neovlašćeno otuđi stvar u toku stečajnog postupka, ili je u toku prethodnog stečajnog postupka stvar neovlačheno otuđena radnjama privremenog stečajnog upravnika, poverilac ima pravo da traži nadoknadu celokupne štete.

Takođe, bilo je predviđeno da banke imaju obavezu da na zahtev stečajnog upravnika dostave brojeve svih deviznih i dinarskih računa, sve izvode u elektronskoj formi sa svih dinarskih i deviznih računa, sve ugovore o oročenju sredstava stečajnog dužnika, kao i sve ugovore o sefu.

S druge strane, javni registri imaju obavezu da na zahev stečajnog upravnika dostave podatke o imovini i pravima stečajnog dužnika za period do pet godina pre pokretanja stečaja.

Nacrtom je bilo predviđeno i da poverioci mogu da osporavaju prijavljena potraživanja drugih poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta na kome su razmatrane njihove prijave potraživanja.

Poverioci koji ne pokrenu parnicu ili traže nastavak prekinute parnice u određenom roku gube to pravo i svojstvo sečajnog poverioca.

Isključio nadležan za pokretanje, ostvarivanje i sprovođenje stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika čije je sedište glavnih interesa na teritoriji Srbije je Sud Republike Srbije.

Javna rasprava o nacrtima zakona o stečaju i privatizaciji održana je u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Kada je reč o izmenama Zakona o privatizaciji, predviđeni modeli su: prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo I prenos kapitala bez naknade, dok su metode – javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem, javno prikupljanje ponuda i neposredna pogodba.

Kupac može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje je proglašeno kupcem, odnosno lice sa kojim je zaključen kupoprodajni ugovor. Sredstva plaćanja su domaća ili strana konvertibilna valuta.

Predviđeno je da početna cena za prodaju kapitala odnosno imovine iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine, a nova cena na drugom prikupljanju ponuda I javnom nadmetanju najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

Prenos kapitala bez naknade zaposlenima je prenos kapitala u subjektu privatizacija sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se 30 odsto kapitala prenosi zapsolenima, bez naknade, u akcijama, odnosno udelima.

Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru je dodele bonusa investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja koja se vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade Srbije.

Privatizacija je, kako navedeno u Nacrtu, obavezna za subjekte privatizacija sa društvenim kapitalom.

Postupak privatizcije inicira Vlada Srbije, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Izvor: Danas.