Prema čl.188. Porodičnog zakona:
“Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).
Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima”.
Prema članu 179. Zakona o nasleđivanju:
“Ništav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe svom saugovoraču ili nekom trećem”.
Dakle, raspolaganje imovinom za slučaj smrti je uslovljeno strogim zahtevima forem mimo koje pomenutog raspolaganje nema pravno dejstvo, te se mogućnost zaključenja ugovora sa naslednopravnim dejstvom odnosno obligacoionopravnih govora koji za predmet imaju raspolaganje imovinom ostavioca I čija pravna dejstva efektiraju nakon njegove smrti, svodi na ugovor o doživotnom izdržavanu i ugovor o stupanju i raspodeli imovine za života.
U skladu sa navedenim, bračni ugovor ne može biti osnov za sticanje prava svojine na predmetima zaostavštine.
Kako je navedeno, bračni ugovor ne može biti osnov za sticanje prava svojine na predmetima zaostavštine. Ovo utoliko pre što je on u suprotnosti sa imperativnom odredbom člana 179. Zakona o nasleđivanju, kojom je propisano da je ništav ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe svom saugovoraču ili nekom trećem.
Zakonom o nasleđivanju, u članu 2. propisano je da se naslediti može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). Takođe, ovim zakonom je predviđena mogućnost zaključenja ugovora sa naslednopravnim dejstvom, odnosno obligacionopravnih ugovora koji za predmet imaju raspolaganje imovinom ostavioca i čija se pravna dejstva efektuiraju nakon njegove smrti (ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života). To znači da je raspolaganje imovinom za slučaj smrti, uslovljeno strogim zahtevima forme, mimo kojih pomenuto raspolaganje ne proizvodi pravno dejstvo.
Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.