Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kojim će, ukoliko bude usvojen, biti uređen planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa.
Prema predlogu pod pojmom javne politike podrazumevaju se pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u određenim oblastima, radi postizanja željenih ciljeva na nivou društva.
Planski sistem jeste skup elemenata planiranja, koji čine:
– planska dokumenta;
– učesnici u planskom sistemu;
– proces upravljanja sistemom javnih politika;
– proces usaglašavanja sadržaja planskih dokumenata sa sadržajem
drugih planskih dokumenata i propisa;
– povezivanje procesa usvajanja i sprovođenja javnih politika sa
procesom srednjoročnog planiranja.
Razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja, uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije, uključujući autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i efikasno sprovođenje procesa pristupanja Evropskoj uniji, posebno u kontekstu zahteva koji proističu iz Pregovaračkih poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika i 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata.
Efikasan planski sistem na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave naročito podrazumeva:
– koordinisano planiranje javnih politika od strane nadležnih donosilaca dokumenata javnih politika, koje podrazumeva da se planira uz uvažavanje interesa ostalih učesnika planskog sistema, i to kako uz uvažavanje nacionalnih prioriteta na pokrajinskom i lokalnom nivou, tako i uz uvažavanje inicijativa, potreba i prioriteta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;
– planiranje javnih politika uz obavezu sprovođenja analize efekata, kao i obavezu predstavljanja analize efekata u postupku usvajanja dokumenata javnih politika i propisa;
– standardizaciju planskih dokumenata, koji treba da budu međusobno usklađeni u pogledu forme, sadržaja i terminologije, ali i da obavezno sadrže pokazatelje učinaka koji će omogućiti vrednovanje uspešnosti njihovog sprovođenja;
– usklađenost planskih dokumenata na svim nivoima sa preuzetim obavezama u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji;
– konzistentnost srednjoročnih planova, odnosno srednjoročnog planiranja od strane organa nadležnih za sprovođenje konkretnih mera ili aktivnosti iz dokumenata javnih politika;
– uspostavljanje mehanizma za kontrolu sprovođenja javnih politika, prvenstveno kroz kontrolu izrade i sprovođenja srednjoročnih planova, ali i kroz propisivanje obaveze izveštavanja o sprovođenju srednjoročnih planova od strane organa nadležnih za sprovođenje konkretnih mera ili aktivnosti iz dokumenata javnih politika, kao i obaveze izveštavanja o sprovođenju dokumenata javnih politika od strane donosilaca tih dokumenata;
– utvrđivanje javnih politika, odnosno rad na dokumentima javnih politika i propisima na transparentan način i kroz sprovođenje konsultacija sa svim zainteresovanim stranama koje žele da učestvuju u procesu konsultacija, uključujući i udruženja građana i druge organizacije civilnog društva, predstavnike akademske i naučno-istraživačke zajednice, i druge zainteresovane strane, uključujući i da se obezbedi transparentnost u sprovođenju javnih politika;
– uspostavljanje informacionog sistema za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje u koji učesnici u planskom sistemu unose svoja dokumenta javnih politika i srednjoročne planove i kroz koji korisnici budžetskih sredstava vrše izveštavanje, a pre svega zbog brze i efikasne razmene tih dokumenata, lake dostupnosti podataka iz tih dokumenta, jednostavnije kontrole sprovođenja usvojenih javnih politika, standardizacije planiranja i izveštavanja, kao i povećanja transparentnosti celokupnog planskog sistema.
Trenutna obaveza izrade propisa uz obavezu sprovođenja analize efekata propisa, ograničena je samo na zakone i uspostavljena je isključivo članom 151. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 20 od 16. marta 2012) i članom 40. Poslovnika Vlade (“„Službeni glasnik RS”, br. 61 od 18. jula 2006, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14), što ne obezbeđuje neophodne standarde za izradu svih propisa. Naime, nije propisana obaveza sprovođenja analize efekata tokom izrade podzakonskih akata, iako upravo ta regulativa ima ključne efekte na poslovanje i građane, jer se njima po pravilu regulišu procedure i preciziraju konkretne mere javnih politika u svim oblastima poslovanja privrednih subjekata i rada administracije. Jasno je da je nemoguće i da ne treba uspostaviti kontrolu obaveze sprovođenja analize efekata za sve propise, na svim nivoima njihovog donošenja, ali odsustvo obaveze da se takva analiza uvek sprovodi prilikom rada na propisu jednaka je poruci države da propise treba donositi bez analize potrebe za njima i bez analize opcija za optimalno rešenje problema zbog čijeg rešenja se propis donosi. U tom smislu je neophodno uvesti obavezu sprovođenja analize efekata propisa prilikom izrade svih propisa, na svim nivoima, a kontrolu vršenja te analize svesti samo na propise koji imaju značajne efekte na poslovanje i život građana, što se Predlogom zakona i propisuje.
Izvor: Sajt Narodne skupštine, www.parlament.gov.rs