U „Sl. glasniku RS“, br. 20/2018 objavljeni su:
– Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i
– Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe
Posebnim kolektivnim ugovorom o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe (u daljem tekstu: Izmene PKU) izmenjen je Posebni kolektivni ugovor za državne organe („Službeni glasnik RS”, br. 25/15 i 50/15) (u daljem tekstu: PKU).
Izmenama PKU dodata su dva nova člana 12a i 12b koji glase:
„Član 12a
Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjeg odmora.
Plan korišćenja godišnjeg odmora donosi rukovodilac organa najkasnije do kraja aprila kalendarske godine, nakon prethodno pribavljenog mišljenja rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica državnog organa, vodeći računa o pisanom zahtevu zaposlenog.
Plan korišćenja godišnjeg odmora sadrži: ime i prezime zaposlenog; radno mesto; trajanje godišnjeg odmora; vreme korišćenja godišnjeg odmora i ime zaposlenog koji menja zaposlenog za vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Član 12b
Na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora, donosi se za svakog zaposlenog rešenje kojim se utvrđuje ukupno trajanje godišnjeg odmora prema merilima iz člana 12. ovoga ugovora i vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može da se dostavi zaposlenom u elektronskom obliku, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da rešenje dostavi i u pisanoj formi.”
Izmenjene su odredbe PKU o plaćenom odsustvu i to tako što je povećan broj radnih dana plaćenog odsustva za stupanje u brak sa 5 na 7, a dodata je i mogućnost plaćenog odsustva u trajanju od dva dana u slučaju sklapanja braka deteta zaposlenog.
U čl. 15. PKU dodata je odredba po kojoj se omogućava da poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca.
U okviru osiguranja zaposlenih, ugovorom o kolektivnom osiguranju zaposlenih data je mogućnost da se ugovorom o osigranju u okviru iste premije osiguranja, mogu obezbediti i sistematski pregledi zaposlenih.
U skladu sa izmenama PKU zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi 100% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao i zbog malignog oboljenja.
Izmenama PKU je propisano da za rad noću zaposlenom pripada osnovna plata uvećana za 26% za svaki sat rada noću.
Kada je u piranju naknada troškova u slučaju smrti zaposlenog izmenjen je čl. 40. PKU, tako da sada glasi:
„Porodica ima pravo u slučaju smrti zaposlenog na naknadu onih troškova pogrebnih usluga koji su propisani odlukom o troškovima lokalnog komunalnog pogrebnog preduzeća u mestu sahrane.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Ukoliko se smrtni slučaj desio na teritoriji Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, pa je potrebno izvršiti prevoz radi sahrane u mesto prebivališta, porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova transporta.
Porodica ostvaruje pravo na nakadu troškova transporta iz stava 3. ovog člana ukoliko se smrtni slučaj desio van teritorije Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, ako je zaposleni boravio na toj teritoriji po zahtevu poslodavca radi obavljanja poslova iz nadležnosti poslodavca i ako naknada troškova nije obezbeđena iz odgovarajućeg osiguranja.
Izuzetno, ako zaposleni nema porodicu, pravo na naknadu troškova ostvaruje lice koje podnese dokaz da je snosilo troškove pogrebnih usluga.
Porodicom u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni partner zaposlenog i deca zaposlenog.“
Takođe, dodat je novi čl. 40a koji se odnosi na naknadu troškova u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, a koji glasi:
„Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga iz člana 40. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, u slučaju smrti člana uže porodice, ukoliko to pravo nije ostvareno po drugom osnovu.
Smatra se da je pravo ostvareno po drugom osnovu ako je član uže porodice bio korisnik penzije, zaposleni ili osiguranik samostalne delatnosti.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine mesečne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Uz zahtev za naknadu troškova pogrebnih usluga prilažu se izvod iz matične knjige umrlih i dokaz o postojanju srodstva.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog.“
Izmenjen je celokupni čl. 43. PKU koji se odnosi na solidarnu pomoć zaposlenih, te sada glasi:
„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) rođenja deteta zaposlenog – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
9) štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, zemljotres, klizišta i sl), u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, odnosno od štetnika – do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Duža i teža bolest u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 60 dana neprikidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smataju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. od 1) do 5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se po zahtevu člana porodice koji se podnosi u kalendarskoj godini u kojoj je nastupila okolnost koja je osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 6. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
U slučaju da su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo iz stava 1. tačka 8) ovog člana, ostvaruje majka deteta.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno u državnim organima, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5) i za štetu iz stava 9) ovog člana, ostvaruje jedan zaposleni.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.
Rukovodilac organa u skladu sa ovim članom određuje visinu solidarne pomoći za svaku budžetsku godinu u skladu sa obezbeđenim finasijskim sredstvima za te namene. Za državne organe koji su indirektni korisnici budžeta, visinu solidarne pomoći određuje ministarstvo u čijem delokrugu je nadležnost za obezbeđenje sredstava za isplatu plata državnih službenika i nameštenika.”
Izmenjen je takođe celokupni čl. 44. PKU koji se odnosi na jubilarnu nagradu, a koji sada glasi:
„Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada kod poslodavca od koga je nadležni organ preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposlenima se isplaćuje jubilarna nagrada u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu novčanu nagradu.
Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“
U ove kao i mnoge druge izmene PKU možete ostvariti uvid u pravnoj bazi „Propis Soft“.
Sporazumom o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe važenje Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS”, br. 25/15, 50/15 i 20/18) produžava se do 21. marta 2019. godine.
Izvor: Izvod iz posebnog kolektivnog ugovora preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com