Na sajtu Apelacionog suda u Beogradu objavljeno je saopštenje u vezi sa „pilot“ presudom za ugovor o stambenom kreditu u švajcarskim francima, koje Vam ovde prenosimo:
I. Prvostepena odluka
Presudom Višeg suda u Beogradu P br. 3222/17 od 12. decembra 2017. godine, između ostalog, odbačena je tužba u pogledu zahteva kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ugovor o stambenom kreditu između parničnih stranaka ništav. Takođe, prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj isplati određeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom, te je odbijen eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se raskine ugovor o stambenom kreditu.
Prvostepeni sud je, između ostalog, u toku prvostepenog postupka utvrdio da je 3. januara 2008. godine zaključen ugovor o stambenom kreditu u švajcarskim francima u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu banke na dan puštanja kredita u tečaj. Kao korisnik kredita tužilja se obavezala da će kredit vraćati u mesečnim anuitetetima sa kamatom po promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi od 6,3% na godišnjem nivou na dan zaključenja ugovora koja predstavlja osnovnu kamatnu stopu banke uvećanu za maržu banke. Dana 28. juna 2013. godine stranke su zaključile aneks ugovora kojim su predvidele da je nonimalna kamatna stopa od 6,3% na godišnjem nivou fiksna počev od 5. decembra 2011. godine. Tužbom od 16. decembra 2015. godine tužilja je tražila da se utvrdi da je ugovor ništav iz razloga što odredba o kamati predstavlja bitan element ugovora o kreditu, a zaključenjem aneksa ugovor nije postao punovažan jer odredba o kamati „ugrožava“ opstanak čitavog ugovora o stambenom kreditu.
Prvostepenim rešenjem sud je odbacio ovaj zahtev zbog nedostatka pravnog interesa jer je odredba o kamati aneksom ugovora izmenjena i usaglašena sa zakonom.
Što se tiče eventualnog zahteva za raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio zaključivši da nisu ispunjeni ni objektivni ni subjektivni uslovi za raskid ugovora.
II. Drugostepena odluka
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1751/18 od 15. marta 2018. godine žalba tužilje je odbijena i potvrđena je prvostepena presuda. Presuda je ekspedovana iz Apelacionog suda 30. marta 2018. godine.
Po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti odredaba ugovora o stambenom kreditu jer je zaključenjem aneksa ugovora ugovorena dozvoljena kamatna stopa, potpuno određena, a banka je u međuvremenu vratila iznos koji joj je, u međuvremenu, naplatila primenom ranije važeće odredbe za koje je utvrđeno da je ništava.
U pogledu eventualnog tužbenog zahteva kojim je tražen raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti Apelacioni sud je zaključio da promena valute kursa švajcarskog franka nije neuobičajena pojava ni na domaćem ni na međunarodnom deviznom tržištu. Rast kursa bilo koje valute, pa i švajcarskog franka u odnosu na dinar, koji se već dogodio u prošlosti, mogao se predvideti. Ovo posebno kada se ima u vidu istorijsko kretanje vrednosti dinara u odnosu na nemačku i ostale valute u proteklim decenijama jer je opšte poznato da je depresijacija dinara tokom hiperinflacije u periodu od 1992. do 1994. godine postojala na dnevnom nivou i ista je iznosila preko 300.000.000,oo%. Kod takve istorije kretanja kursa dinara u odnosu na svetske valute u bliskoj prošlosti depresijacija dinara u odnosu na švajcarski franak nije nepredvidiva, pa se ta činjenica mogla predvideti u vreme zaključenja ugovora. To znači da je za zaključak o postojanju promenjenih okolnosti nedovoljna činjenica to što je uvećan kurs švajcarskog franka u odnosu na dinar, već je trebalo utvrditi da li je u istom periodu došlo i do porasta cene. Takođe je trebalo dokazati postojanje subjektivnih okolnosti zbog kojih je očigledno da predmetni ugovor više ne odgovara očekivanjima tužilje i da bi bilo nepravično držati ga na snazi, a koje činjenice tužilja nije dokazala do zaključenja glavne rasprave. Na ove okolnosti tužilja je predložila nove dokaze u žalbi (slabo imovno stanje), ali oni ne mogu biti predmet razmatranja drugostepenog suda jer nije učinjeno verovatnim da ih tužilja bez svoje krivice nije mogla izneti u prvostepenom postupku.
Građansko odeljenje sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu napominje da se radi o „pilot“ presudi (prva presuda) koja je ekspedovana iz suda jer se očekuje izjavljivanje revizije nezadovoljne stranke kako bi Vrhovni kasacioni sud RS zauzeo pravni stav o ovim spornim pitanjima. Do donošenja odluke VKS – a sudijama ovog Odeljenja je predloženo da zastanu sa odlučivanjem po žalbama radi jednakog postupanja u jednakim stvarima koji se zasnivaju na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu.
III. Noviji stavovi sudova u vezi sa kreditima
Na ovom mestu predstavićemo sentence iz dosadašnjih, novijih odluka sudova u vezi sa kreditima, kao i stavove sudova. Pored naslova se nalaze relevantni članovi zakona na koje su se sudovi pozivali u ovim odlukama (radi se o autorskim sentencama i naslovima, preuzetim iz programa „Propis Soft“).
PRAVO NA POVRAĆAJ IZNOSA NAPLAĆENIH PO OSNOVU TROŠKOVA OBRADE KREDITA (ČL. 15, 46, 100, 103, 104, 210, 214. I 1065. ZOO)
„Banka ima pravo samo na stvarne troškove koji su nastali iz kreditnog odnosa, a nema pravo na naplatu troškova obrade kredita, te korisnik kredita ima pravo na povraćaj iznosa naplaćenih po osnovu troškova obrade kredita stečenih bez osnova.“
Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž 5061/2017 od 14. decembra 2017. god.
STICANJE BEZ OSNOVA UGOVARANJEM ISPLATE KREDITNOG IZNOSA PO KUPOVNOM, A OTPLATA PO SREDNJEM KURSU (ČL. 11, 15, 103. DO 105, 210, 214, 395. I 1065. ZOO)
„Dvostruka zaštita u ugovoru o kreditu kroz istovremeno ugovaranje valutne klauzule i isplate kreditnog iznosa po kupovnom kursu, a otplate po srednjem kursu, u direktnoj je suprotnosti sa načelima ravnopravnosti stranaka i ekvivalentnosti uzajamnih prestacija i dovodi do sticanja bez osnova i prava na povraćaj tako naplaćenog iznosa.“
Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž 5061/2017 od 14. decembra 2017. god.
NAKNADA NA IME OBRADE KREDITA KAO ELEMENT UGOVORA O KREDITU (ČL. 1065. ZOO)
„Naknada na ime obrade kredita ne predstavlja element ugovora o kreditu.“
Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev 1655/2017 od 1. novembra 2017. god.
POSLEDICE UTVRĐENE NIŠTAVOSTI UGOVORA O KREDITU (ČL. 104, 1065. I 1068. ZOO)
„Kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđena ništavost ugovora o kreditu na osnovu kojeg je tužena banka naplaćivala tužiocima više iznose kamata na ime anuiteta, a po osnovu primenljivih kamatnih stopa, banka je na zahtev tužilaca – korisnika kredita dužna da vrati više naplaćeni novčani iznos i to u gotovom novcu sa pripadajućom kamatom.
Na ovakvu obavezu banke na utiče činjenica da je banka dostavila dokaz, jer je nesporno da je postupajući po odluci Narodne banke Srbije od 25.02. 2015. godine tužiocima vratila naplaćeni iznos po osnovu promenljivih kamatnih stopa, tako što je u te iznose uračunala prevremenu otplatu kredita i smanjila glavnicu, jer je banka to učinila bez prethodne saglasnosti tužioca, postupajući sa pozicije ekonomski jače strane, što je protivno osnovnim načelima obligacionog prava.
Ukoliko je banka dostavila klijentu obaveštenje da mu je smanjila glavnicu o dostavila novi anuitetni plan sa smanjenom mesečnom ratom i klijent započeo sa plaćanjem po novom anuitetnom planu bez prigovora, klijent nema pravo da traži vraćanje u gotovom novcu, jer se smatra da je prihvatio način vraćanja uračunavnjem više plaćenog iznos u prevremenu otplatu kredita i smanjenjem glavnice.“
(Stav apelacionih sudova od 25. septembra 2017. god.)
PARITET VALUTE SA KREDITNOM OBAVEZOM (ČL. 103, 394, 395. I 1065. ZOO)
„Nisu ništave odredbe ugovora o kreditu kojima je ustanovljen paritet švajcarskog franka sa kreditnom obavezom korisnika i određen najviši iznos sredstava koji korisnik kredita može da povuče od banke.“
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Prev 60/2016 od 27. aprila 2017. god.
NIŠTAVOST ODREDBE O TROŠKOVIMA OBRADE KREDITA I PRAVO NA POVRAT SREDSTAVA KORISNIKA KREDITA (ČL. 15, 47, 103, 210, 214. I 1065. ZOO)
„Odredba ugovora o kreditu kojom je predviđena obaveza tužioca na isplatu troškova obrade kredita je ništava, jer ne precizira koji su to stvarni troškovi u vezi sa obradom kredita i zašto se isti vezuju za iznos kredita, te korisnik kredita ima pravo na povrat tako naplaćenih sredstava na ime sticanja bez osnova, s obzirom da se banka na navedeni način obogatila na njegov račun.“
Iz presude Višeg suda u Somboru, Gž 320/2017 od 15. marta 2017. god.
USLOVI ZA RASKID UGOVORA O KREDITU (ČL. 17, 133, 135. I 1065. ZOO, ČL. 8. I 54. ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA I ČL. 17. ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA)
„Promena kursa stranih valuta u odnosu na dinar nije neuobičajena pojava na domaćem deviznom tržištu, ali to ne znači da svaka pa i enormna promena kursa predstavlja uobičajenu pojavu. Da li su ispunjeni uslovi za raskid ugovora o kreditu zavisi od toga da li je došlo do promene okolnosti, u kojoj meri, da li je očigledno nepravično da se ugovor održi na snazi jer više ne odgovara očekivanju ugovornih strana ili se ne može ostvariti svrha ugovora, da li je moguće ispoštovati načelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja, uz uzimanje u obzir da se zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga primenjuje na sve obaveze po osnovu ugovora koje dospevaju posle dana početka primene tog zakona, a da potrošač mora biti obavešten o važećoj ceni usluge.“
Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev 321/2016 od 25. januara 2017. god.
POVRAĆAJ VIŠE UPLAĆENIH IZNOSA PO OSNOVU NIŠTAVE ODREDBE UGOVORA O KREDITU (ČL. 104, 277, 395. i 1065. ZOO)
„U slučaju kada se utvrdi ništavost ugovorne odredbe o promenljivoj kamatnoj stopi u skladu sa aktima poslovne politike banke (bankarski ugovor o dinarskom kreditu sa valutnom klauzulom) nastaje obaveza banke da korisniku kredita vrati ono što je više platio na osnovu ništave odredbe ugovora.
Obaveza vraćanja se vrši u dinarima, a njena visina se određuje obračunom dinarske protivvrednosti po kursu koji je ugovoren i primenjivan kada je korisnik kredita vršio uplatu mesečnih anuiteta.
Na tako utvrđene iznose banka je dužna da plati zakonsku zateznu kamatu od dana uplate svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do konačne isplate.“
(Pravni zaključak jednoglasno usvojen od strane svih apelacionih sudova na zajedničkom sastanku građanskih odeljenja, odeljenja za radne sporove i odeljenja sudske prakse apelacionih sudova Srbije sa sudijama Vrhovnog kasacionog suda od 29. septembra 2016. god.)
UTICAJ RASKIDA UGOVORA O KREDITU IZMEĐU GLAVNOG DUŽNIKA I BANKE NA OBAVEZE JEMCA PLATCA (ČL. 132, 1004. I 1065. ZOO)
„Raskidom ugovora zbog specifičnosti ugovora o kreditu između glavnog dužnika i banke, jemac platac ne oslobađa se obaveze vraćanja zajma, jer banka koja je izvršila ugovor ima pravo da joj se vrati ono što je dala.“
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev 1382/2015 od 16. marta 2016. god.
ZAKLJUČENJE NOVOG UGOVORA O KREDITU KROZ POSTUPAK REPROGRAMIRANJA KREDITA (ČL. 66, 141. I 1065. ZOO)
„Reprogramiranje kredita je postupak u kome se menjaju uslovi ugovora o dodeli kredita, a koji se završava zaključenjem novog ugovora koji predstavlja ugovor o kreditu, a ne neki drugi prikriveni pravni posao.“
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Prev 83/2015 od 5. novembra 2015. god.
PROMENA FIKSNOG DELA KAMATE IZ UGOVORA O KREDITU (ČL. 103. I 1065. ZOO)
„Kamatna stopa se može menjati samo u onom delu koji prati kretanje njenog varijabilnog dela, a ne promenom marže banke, odnosno fiksnog dela kamate, te je odredba ugovora o kreditu u delu koji normira da se visina kamatne stope usklađuje sa promenama akta poslovne politike banke, apsolutno ništava.“
Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž 6970/2012 od 13. februara 2014. god.
Izvor: Sentence su preuzete iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
Izvor: Saopštenje – sajt Apelacionog suda.