Na sajtu Narodne skupštine RS objavljen je Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (u daljem tekstu: Predlog zakona).
Razlozi i cilj donošenja zakona
U obrazloženju Predloga zakona se navodi da, prema Međunarodnim standardima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje – Preporuke FATF, (Financial Action Task Force), u Preporuci broj 24 je propisano da nadležni organi treba da imaju mogućnost da pribave odgovarajuće, tačne i aktuelne informacije o stvarnom vlasništvu i kontroli nad preduzećima i drugim pravnim licima, koja su osnovana u državi ili da blagovremeno imaju pristup takvim informacijama. Preporuka FATF kaže da sva društva koja su osnovana u nekoj državi treba da budu registrovana u registru društva, gde se pod registrom društva označava registar svih društava koja su osnovana u nekoj državi ili su dobila dozvolu za rad u toj državi i taj registar obično čuva nadležni organ. Minimalne osnovne informacije koje treba da budu evidentirane u registru društva su: naziv društva, potvrda o registraciji, pravni oblik i status, adresa registrovanog sedišta, osnovna osnivačka akta, spisak direktora, registar akcionara ili članova društva u kome su navedeni akcionari i članovi, kao i broj akcija koje poseduje svaki akcionar i kategoriju akcija, odnosno udela članova društva.
Osnovni cilj donošenja ovog zakona je uvođenje jedinstvene baze podataka o stvarnim vlasnicima pravnih lica i drugih subjekata koji su registrovani u odgovarajućim registrima u Republici Srbiji, radi unapređenja postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Postojeći mehanizam razmene podataka sa obveznicima, koji je u skladu sa važećim propisima, pokazao se u praksi nedovoljno efikasnim, pre svega u smislu brzine pribavljanja podataka i verodostojnosti istih.
Cilj donošenja ovog zakona je i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Prema procedurama Komiteta Manival, Republika Srbija je imala rok do septembra 2017. godine da dokaže da je postigla značajan napredak na ispunjavanju nedostataka konstatovanih u izveštaju (nedostaci na nivou tehničke usklađenosti i na nivou delotvornosti). S obzirom na to da nije pokazala zadovoljavajući napredak, što je Komitet Manival potvrdio i u svom Prvom izveštaju o pojačanom praćenju usvojenom na zasedanju Komiteta u septembru 2017. godine. Republici Srbiji je ostavljen rok do septembra 2018. godine da ispuni sve preporuke na nivou tehničke usklađenosti i da pokaže značajan napredak u delu delotvornosti. Kako je Republika Srbija nedavno otvorila poglavlja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji, neophodno je nacionalno zakonodavstvo ubrzano usaglasiti sa evropskim propisima.
Sadržaj Predloga zakona
Ovim zakonom uređuje se uspostavljanje, sadržina, osnovi evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: Centralna evidencija), kao i druga pitanja od značaja za evidentiranje stvarnih vlasnika.
U pogledu primene zakona, isti se primenjuje na sledeća pravna lica i druge subjekte registrovane u Republici Srbiji u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: Registrovani subjekti):
1) privredna društva, osim javnih akcionarskih društava;
2) zadruge;
3) ogranke stranih privrednih društava;
4) poslovna udruženja i udruženja, osim političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica;
5) fondacije i zadužbine;
6) ustanove;
7) predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacija i zadužbina.
Zakon se ne primenjuje na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač.
Članom 3. definiše se značenje pojmova Centralne evidencije stvarnog vlasnika (javna, jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici Registrovanog subjekta), evidentiranja (upis, promena ili brisanje podataka koji su ovim zakonom i drugim propisima određeni kao predmet evidentiranja u Centralnoj evidenciji) i stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta koji jeste:
(1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu Registrovanog subjekta sa 25% ili više udela;
(2) fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
(3) fizičko lice, koje Registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja Registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;
(4) fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava;
(5) fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.
Ako nije moguće odrediti fizičko lice iz navedenih podtač. (1) – (4) ovog člana na način kako je to propisano, stvarni vlasnik Registrovanog subjekta je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno koje je registrovano kao član organa tog subjekta.
Drugi pojmovi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu, a koji nisu definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje definisano posebnim zakonima.
Centralnu evidenciju vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) u elektronskoj formi, preko registratora.
Članom 5. propisano je koje podatke o Registrovanom subjektu mora da sadrži Centralna evidencija, obavezna sadržina Centralne evidencije u odnosu na stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, kao i to da ministar nadležan za poslove privrede bliže propisuje sadržinu Centralne evidencije.
Osnovi evidentiranja (upisa) u Centralnu evidenciju su: osnivanje Registrovanog subjekta i promena vlasničke strukture i članova organa Registrovanog subjekta, kao i odgovarajuće promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta.
Članom 7. propisan je način vođenja Centralne evidencije tako što se utvrđuje ko vrši evidentiranje podataka u Centralnu evidenciju i koji podaci se evidentiraju; rok u kome je registrator dužan da preuzme odgovarajuće podatke u slučaju kada dođe do promene podataka; rok u kome je ovlašćeno lice dužno da evidentira podatke u Centralnoj evidenciji u slučaju nastupanja odgovarajućeg osnova upisa; obaveza Agencije za privredne registre da ovlašćenom licu na odgovarajući način omogući nesmetan pristup Centralnoj evidenciji radi evidentiranja podataka; da ovlašćeno lice vrši evidentiranje podataka uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa i da pristup internet strani (portalu) i način njenog korišćenja propisuje Agencija za privredne registre.
Članom 8. utvrđuje se da Agencija, na zahtev lica, u propisanom roku od dana prijema zahteva, izdaje odgovarajući izvod i potvrde iz Centralne evidencije; propisuje se način odnosno forma tog zahteva (podnosi se elektronski, preko internet strane – portala Agencije ili u pisanoj formi na propisanom obrascu, a ako obrazac nije propisan, podnosi se kao podnesak); kao i da se uz zahtev prilaže i dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda, odnosno potvrde i utvrđuje se visina i način plaćanja iste.
Objavljivanje i dejstvo evidencije regulisano je članom 9. u kome se navodi da se istovremeno sa evidentiranjem vrši i objavljivanje podataka na internet strani (portalu) Agencije i da podaci o stvarnom vlasniku Registrovanog subjekta proizvode pravno dejstvo prema trećim licima narednog dana od dana objavljivanja tih podataka.
Članom 10. je propisan rok u kome je Agencija za privredne registre dužna da čuva podatke iz Centralne evidencije (trajno), kao i obaveze Registrovanog subjekta u vezi čuvanja dokumenata o stvarnim vlasnicima (deset godina od dana evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku), i da način i uslove elektronske razmene podataka između Agencije, državnih organa i Narodne banke Srbije, radi sprovođenja evidentiranja stvarnih vlasnika Registrovanog subjekta bliže propisuje Ministar nadležan za poslove privrede.
Pravno sredstvo za stvarne vlasnike (član 11.) – fizičko lice koje je evidentirano kao stvarni vlasnik Registrovanog subjekta može podneti tužbu protiv Registrovanog subjekta nadležnom sudu prema sedištu Registrovanog subjekta radi utvrđivanja da to lice nije stvarni vlasnik. Postupak po tužbi je hitan, a sud, po pravnosnažnosti presude kojom je utvrđeno da tužilac nije stvarni vlasnik Registrovanog subjekta, dostavlja presudu Agenciji radi brisanja tog lica iz Centralne evidencije.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede (član 12.).
Članovima 13. i 14. propisana su krivična dela i prekršaji kao i zaprećene kazne, a prelaznim i završnim odredbama (čl. 15.-18.) utvrđuje se: obaveza postojećih Registrovanih subjekata da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrede stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta, kao i da obezbede potrebne podatke i dokumenta; rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona (tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona); rok za uspostavljanje Centralne evidencije (najkasnije do 31. decembra 2018. godine) i evidentiranje podataka za Registrovanog subjekta osnovanog do 31. decembra 2018. godine; kao i datum stupanja na snagu ovog zakona.
R e z i m e
Uprava za sprečavanje pranja novca, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obavlja finansijsko-informacione poslove, odnosno prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. U procesu prikupljanja podataka od obveznika jedan od važnih elemenata jeste i pribavljanje informacija o stvarnom vlasništvu pravnih lica i drugih subjekata koji učestvuju u novčanim transakcijama. Podaci o stvarnom vlasništvu predstavljaju jedan od osnova od koga se polazi i na kome se zasniva analiza transakcija i drugih okolnosti u vezi sa konkretnim slučajem.
Postojeći mehanizam razmene podataka sa obveznicima, koji je u skladu sa važećim propisima, pokazao se u praksi nedovoljno efikasnim, pre svega u smislu brzine pribavljanja podataka i verodostojnosti istih. Naime, Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisan je rok od osam dana za dostavljanje podataka o stvarnim vlasnicima, dok će uspostavljanjem Centralne evidencije ovi podaci biti dostupni istog momenta kada se za njima ukaže potreba.
Upravo iz tog razloga je potrebno doneti poseban zakon kojim bi se uredilo pitanje Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih drugih subjekata (udruženja, fondacija, zadužbina i dr), i kojim bi se na celovit i sveobuhvatan način uredilo ovo pitanje, kojim će se obveznicima olakšati preduzimanje radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa, kao i izrada i redovno ažuriranje rizika u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca.
Ovaj zakon će obezbediti efikasniji rad i delovanje nadležnih državnih organa i drugih organa u vršenju javnih ovlašćenja u obavljanju poslova nadzora nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, od strane obveznika i drugih organa koji su definisani tim zakonom, a takođe će se postići i viši nivo pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima, s obzirom da isti predviđa kaznene mere za unošenje neistinitih podataka.
Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga zakona preuzet je sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)