Privredni apelacioni sud je doneo prvu pravnosnažnu presudu dana 08.02.2018.godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu, a kojom je raskinut ugovor o CHF kreditu za pravno lice.
Nakon što je novosadska Apelacija donela dve pravnosnažne presude za kredite fizičkih lica, sada sada je potvrđen stav da je kod CHF kredita došlo do promenjenih okolnosti na štetu dužnika i za pravno lice, zbog čega je ugovor raskinut.
U obrazloženju ove presude utvrđena je činjenica da je dužnik na ovakav način doveden u neravnopravan položaj u odnosu na banku, tj doveden je u situaciju da sam snosi rizik poslovanja banka, u smislu da je rizik kursnih i kamatnih oscilacija prenet isključivo na njegovo poslovanje.Takođe, potvrđeno je i da valutna klauzula ne sme biti instrument bogaćenja jedne strane, ovde banke, već da ona služi isključivo u svrhu očuvanja vrednosti pozajmnjenog novca ali do granice jednokosti uzajanih davanja, što kod CHF kredita svakako nije slučaj.
U obrazloženju presude citirana je odredba čl.133.st.1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i drugom slučaju u toj meri, da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno stranka koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora, može zahtevati da se ugovor raskine.
Takođe, odredbom čl.1065. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da: Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.
Takođe, odredbom čl.1066. istog Zakona propisano je da: 1) Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi; (2) Ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.
Može se izvesti zaključak da je kod ugovora o kreditu, koji su indeksirani u švajcarskim francima, došlo je do povećanja iznosa glavnice i rata otplate kredita, a to je u direktnoj nesrazmeri ugovornoj volji i očekivanja ugovornih strana, shodno čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima. Na ovaj način, korisnik kredita je stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na banku i doveden u situaciju da sam snosi rizik poslovanja banke i promenu vrednosti valute na kojoj se bazira ugovor.
Dakle, valutna klauzula CHF predstavlja dozvoljen pravni posao koji davaoca kredita, banku štiti od eventualnih finansijskih poremećaja na tržištu, odnosno od promene vrednosti novčanih sredstava puštenih u tečaj. Ona je trebala da bude mehanizam obezbeđenja u slučaju poremećaja na finansijskom tržištu.Ocenjeno je da skok kursa CHF u odnosu na euro i dinar jeste bitna činjenica i promenjena okolnost jer se rata kredita višestruko povećala, što otežava ispunjenje ugovorne obaveze.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
Korišćen je tekst presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu od 08.02.2018.godine.