Na sajtu Advokatske komore Vojvodine objavljena su Osnovna načela advokature Međunarodne unije advokata.
Kako se navodi u saopštenju osnovne principe advokature će Međunarodna unija advokata usvojiti na sednici Upravnog odbora koja će se održati u Njujorku krajem juna. Nakon što navedeni dokument bude usvojen, isti će biti preporuka i vodič svim advokatskim komorama u usvajanju nacionalnih principa profesije.
U nastavku prenosimo u celosti Osnovna načela advokature Međunarodne unije advokata prevedena na srpski jezik, čiji je sastavni deo i obrazloženje istih.
(Međunarodna unija advokata, jun 2018.)
Osnovna načela advokature
Preambula
Uloga advokata je da savetuje, miri i zastupa.
U društvu koje se zasniva na poštovanju zakona i pravde, advokat savetuje klijenta o pravnim pitanjima, istražuje mogućnosti i celishodnost rešavanja spora na miran način ili odabira nekog drugog metoda rešavanja spora, te pomaže klijentu i zastupa ga u pravnom postupku.
Advokat, u granicama propisanim zakonom, ispunjava svoju obavezu u interesu klijenta, poštujući prava stranaka u postupku i pravila svoje profesije.
Tokom proteklih godina, svaka advokatska komora usvojila je svoja pravila obavljanja profesije, koja su usklađena sa nacionalnom ili lokalnom tradicijom, procedurama i zakonima. Advokat treba da poštuje ta pravila koja se, bez obzira na pojedinačna rešenja koja sadrže, zasnivaju na istim osnovnim vrednostima koje su navedene u nastavku.
1 – Nezavisnost advokata i advokatske komore
Kako bi u potpunosti ispunio ulogu advokata kao savetnika i zastupnika klijenta, advokat mora biti nezavisan i očuvati svoju profesionalnu i intelektualnu nezavisnost u odnosu na sudove, državne organe, ekonomske sile, kolege i klijenta, kao i u odnosu na sopstvene interese.
Nezavisnost advokata garantovana je od strane sudova i advokatske komore, u zavisnosti od zemlje.
Klijent je slobodan u izboru advokata koji će ga zastupati, a advokat je slobodan da sam odluči da li će predmet prihvatiti, osim u slučajevima predviđenim zakonom za obezbeđenje odbrane lica slabog imovnog stanja ili da bi se osiguralo pravično suđenje.
2 – Advokatska tajna i poverljivost
Čuvanje advokatske tajne obično se smatra obavezom advokata da ne otkriva poverljive infromacije koje sazna u obavljanju profesije. Ova obaveza ima moralnu i ugovornu osnovu (da se ne izneveri poverenje lica koje se poverilo advokatu, i da se ne naruši, doduše prećutna, obaveza advokata prema klijentu), zatim etičku osnovu (koja proističe iz prirode advokature i predstavlja samu suštinu profesije) i raznovrsnu osnovu u zakonu. U nekim zemljama, zaštita advokatske tajne predstavlja ustavnu normu. U drugim zemljama, ona predstavlja princip javnog poretka, pa povreda obaveze čuvanja advokatske tajne povlači za sobom krivične sankcije. U trećim zemljama, čuvanje advokatske tajne je samo jedna od suštinskih etičkih obaveza advokata.
U zavisnosti od zemlje, klijenti mogu ili ne mogu da se odreknu prava na čuvanje advokatske tajne.
Čak i u zemljama koje tretiraju advokatsku tajnu kao osnovno pitanje javnog interesa postoje izuzeci, koji, zavisno od slučaja, obavezuju advokata ili dopuštaju advokatu da otkrije informacije koje su zaštićene advokatskom tajnom, posebno u slučaju neposredne pretnje da će doći do smrti ili ozbiljne povrede lica ili grupe lica. U svakom slučaju, advokat koji se nađe u ovakvoj situaciji, trebalo bi da se, ako je moguće, konsultuje sa odgovarajućim regulatornim organom (predsednikom saveta advokatske komore, sindikatom, starijim kolegom ili predsednikom njene ili njegove advokatske komore ili etičkog odbora).
3 – Zabrana sukoba interesa
U cilju poštovanja advokatske tajne i načela nezavisnosti i lojalnosti, advokat mora da izbegava sukob interesa. Iz toga proizilazi da on ili ona ne mogu da zastupaju dva ili više klijenata u istom predmetu ukoliko su u sukobu ili postoji rizik da će biti u sukobu. Takođe, advokat mora da izbegne zastupanje klijenta ukoliko taj klijent poseduje poverljive informacije koje je dobio od drugog bivšeg ili sadašnjeg klijenta, koga taj advokat zastupa. Slično tome, advokat ne sme u jednom predmetu da koristi informacije koje je saznao u poverenju u drugom predmetu.
U svakom slučaju, advokat ne može da zastupa klijenta čiji interesi mogu da budu u sukobu sa njegovim interesima ili da budu isprepletani sa njegovim interesima.
Ukoliko sukob interesa nastane u toku rada na predmetu, advokat mora da prekine svaki rad na tom predmetu.
Postojanje sukoba interesa utvrđuje se u odnosu na advokata, a takođe i u odnosu na sve advokate sa kojima advokat stranke radi u obliku udruženja, grupe ili mreže.
Uslovi pod kojima se primenjuje ovo opšte načelo detaljno su uređeni nacionalnim ili lokalnim zakonima i propisima koji uređuju ovu profesiju. U slučaju da dođe do razmimoilaženja između propisa koji treba da se primene na prekogranični spor ili predmet, primenjuje se stroži zakon ili propis.
4 – Stručnost
Advokat može pravilno da obavlja svoju profesiju samo uz odgovarajuću stručnu obuku, koju mora steći, održavati i nastaviti da usavršava tokom čitave svoje karijere.
Advokat može prihvatiti da pruži uslugu samo u oblastima svoje struke sa kojima je upoznat, a u drugim pravnim oblastima ili u drugim oblastima uopšte, advokat može pružiti uslugu uz profesionalnu pomoć kolega ili stručnjaka, pošto o tome obavesti klijenta.
5 –Dostojanstvo, čestitost, lojalnost i marljivost
Advokat, poštujući ova načela, dokazuje da je vredan poverenja koje mu je/joj je ukazano. Advokat ne sme činiti ništa što bi moglo da naruši njegovu/njenu reputaciju, ili reputaciju cele advokatske profesije ili poverenje javnosti u advokatsku profesiju.
Advokat ne sme ni pod kojim okolnostima da klijentu ili trećem licu olakša izvršenje nezakonitog dela, kažnjivog kao krivično delo, ili dela koje predstavlja poresku utaju.
6 – Profesionalno poštovanje prema kolegama
U interesu pravilnog sprovođenja pravde, advokat mora poštovati pravila struke tako što će održavati duh poverenja, poštenja i saradnje sa kolegama, imajući u vidu da advokat uvek mora da brani interese svoga klijenta najbolje što može.
U zavisnosti od nadležnosti, prepiska između advokata je, uz određene izuzetke, javna ili je, uz određene izuzetke, poverljiva. Advokat se mora pridržavati pravila koja se primenjuju u pravnom sistemu u kojem radi. Kada advokat vodi prepisku sa advokatom iz drugog pravnog sistema, pretpostavlja se da je njihova prepiska javna. Ukoliko advokat želi da ta prepiska ostane poverljiva, advokat mora prvo da se uveri da je drugi advokat u mogućnosti da sačuva tu poverljivost, te mora u tom pogledu pribaviti izričitu saglasnost drugog advokata.
7 – Doprinos pravilnom sprovođenju pravde i poštovanje vladavine prava
Advokat, postupajući s poštovanjem i u dobroj veri pred sudovima, mora da brani svoga klijenta potpuno slobodno i u skladu sa važećim pravilima postupka i uobičajenom praksom pred konkretnim sudom.
Advokat nikada ne sme sudu – ili bilo kome drugome – svesno da daje lažne ili pogrešne informacije.
8 – Pravo na pravičnu nagradu
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova nastalih u vršenju profesije. Ova nagrada i naknada troškova ugovaraju se sa klijentom, u skladu sa zakonom i etičkim načelima koja obavezuju advokata.
Pre početka zastupanja advokat bi trebalo da obavesti klijenta ukoliko klijent ima pravo na besplatnu pravnu pomoć.
U principu, advokat bi trebalo da savetuje klijenta kako da vodi spor imajući u vidu troškove postupka, a naročito da pokuša da eventualno na miran način reši spor ili da klijentu predloži neki od alternativnih načina rešavanja sporova.
Objašnjenje
Ovo objašnjenje je rad pododbora koji je bio zadužen da izradi osnovna načela advokature, kako bi se objasnila i ilustrovala ta načela koja su sažeto napisana, i kako bi se pomoglo advokatima i advokatskim komorama da ih primene, a da pri tom objašnjenje ne bude obavezujuće.
Preambula
Ova osnovna načela nisu osmišljena kao kodeks etike. Nisu namenjena da predstavljaju obavezujuća pravila. Ona su samo prikaz idealne osnove zajedničke za sve komore, koja istovremeno predstavlja sažetak glavnih nacionalnih i međunarodnih pravila koja se primenjuju na advokaturu i cilj koji treba postići u idealnoj državi koja poštuje vladavinu prava.
Advokat pomaže klijentu i zastupa ga.
Pre nego što prihvati zastupanje, advokat ima obavezu da utvrdi identitet klijenta. Posebno treba da bude obazriv kada kontakt nije uspostavio klijent neposredno, na primer, pri pružanju pravne pomoći pravnim licima ili grupama društava o čijim se pravnim zastupnicima ili stvarnim vlasnicima advokat takođe mora informisati.
Advokat mora pribaviti sve neophodne informacije kako bi bio siguran da može da pruži klijentu traženu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom.
Mirenju treba težiti kao mehanizmu odbrane interesa klijenta. Pokušaji mirenja ponekad zahtevaju od advokata da, čak i jednostrano, traži privremene mere ili mere obezbeđenja, ili da odmah pokrene postupak. Čak i u tim slučajevima, i u svakom trenutku u toku trajanja postupka, advokat mora voditi računa o tome da li se mirnim rešenjem spora može postići rezultat koji je u interesu klijenta.
Klijenti se zastupaju u sudskim postupcima kao i u svim ostalim postupcima rešavanja sporova, kao što su na primer medijacija ili arbitraža.
1 – Nezavisnost advokata i advokatske komore
Situacija u svetu se znatno razlikuje. Neke zemlje zabranjuju advokatima da budu zaposleni u advokatskim društvima, dok druge zemlje to dozvoljavaju. Mnoge zemlje ne prave razliku između bavljenja advokaturom u svojstvu samostalnog advokata ili u svojstvu zaposlenog. U nekim zemljama, pravnici u privrednim društvima su članovi advokatske komore dok su u drugim zemljama isključeni iz prijema u advokatsku komoru. Neke zemlje dozvoljavaju trećim licima da ulažu u advokatska društva dok druge države to zabranjuju. U svim slučajevima, intelektualna nezavisnost advokata je ključni aspekt obavljanja advokatske profesije.
Ova nezavisnost garantovana je na dva načina: od strane sudova, u zemljama u kojima sporovi o obavljanju profesije spadaju u nadležnost nezavisnih sudija ili od strane regulatornih organa, tj advokatskih komora, koje imaju posebnu nadležnost u sporovima povodom obavljanja profesije i discipline. Ova dva sistema se, uzgred budi rečeno, međusobno ne isključuju.
Načelo slobodnog izbora advokata usko je povezano sa načelom nezavisnosti, jer advokat nije nikada u obavezi da prihvati predmet iako je klijent u teoriji slobodan da izabere svog advokata. Postoje dve vrste izuzetaka od ovog načela: razni sistemi besplatne pravne pomoći dodeljuju advokata klijentu koji sam ne može da ga sebi priušti; takođe, većina pravnih sistema predviđa imenovanje advokata od strane suda ili advokatske komore. U ovim slučajevima, osim ukoliko se advokat ne pozove na prigovor savesti, on/ona mora da primi predmet, ali je i dalje slobodan da osmisli odbranu klijenta prema svom nahođenju.
2 – Advokatska tajna i poverljivost
Advokatska tajna je važna i delikatna tema. Već na nacionalnom nivou, obilje pravne literature i sudske prakse svedoče o težini analize principa za koji se svi slažu da je fundamentalan. Ta težina je još veća u međunarodnim predmetima i dostiže svoj vrhunac kada se „kontinentalna” (rimsko-nemačka) tradicija sukobi sa tradicijom aglosaksonskog prava. Same reči su problematične i lažni srodnici, što utiče na prevođenje principa.
Međunarodna unija advokata poštuje sve postojeće pravne sisteme. Njena uloga nije da ih standardizuje niti ona ima moć da to uradi. Ipak, njeni članovi dele uverenje da uprkos svim razlikama u pojmovima i terminologiji – bilo da su prividne ili stvarne – ipak postoji zajednička osnova koja je sumirana u gore izloženom drugom principu.
Nadalje, želja je da se stvori stalna jedinica koja će preuzeti odgovornost za sastavljanje redovno ažurirane baze podataka koja će sadržati glavne zakone, sudsku praksu i pravnu literaturu o međunarodnim konvencijama i sudovima.
3 – Zabrana sukoba interesa
Advokat bi trebalo da predupredi i reši sve sukobe interesa, i uopšte sve situacije koje mogu da utiču na njegovo profesionalno rasuđivanje, nezavisnost i lojalnost zbog interesa koji se razlikuju od interesa klijenta.
Advokat ne može da zastupa klijenta ako bi, zbog njegovog odnosa sa trenutnim ili bivšim klijentom:
obaveza čuvanja advokatske tajne bila povređena ili bi postojao ozbiljan rizik da se povredi;
advokat morao da koristi informacije koje su u svojini trenutnog ili bivšeg klijenta, osim ukoliko su te informacije poznate javnosti;
advokat imao razloga da poveruje da postojanje ovog odnosa utiče na njegovu/njenu nezavisnost i lojalnost u odnosu na bilo kog od tih klijenata;
zakon ili profesionalna pravila to zabranjivali.
Advokat bi trebalo da ima interne procedure prilagođene veličini njegove advokatske kancelarije, koje su projektovane tako da, prilikom uspostavljanja odnosa sa novim klijentom, otkriju mogući sukob interesa sa trenutnim ili bivšim klijetima. Advokat bi trebalo u svakom trenutku da proceni rizik sukoba interesa.
Advokat ne može savetovati nekoliko klijenata ukoliko su njihovi interesi u sukobu ili postoji ozbiljan rizik da će doći do sukoba interesa. Prema tome, pri sastavljanju ugovora, advokat mora jasno da naznači ko je njegov klijent, naročito kada ostale stranke nemaju pravne zastupnike. Ukoliko sve stranke povere advokatu sastavljanje ugovora, on ili ona mogu prihvatiti taj posao ukoliko ne postoji ili se ne može predvideti da će se pojaviti sukob interesa; u tom slučaju, advokat mora ostati neutralan i pružiti klijentima objektivno i detaljno objašnjenje o predmetu ugovora koji za njih sastavlja.
Advokat mora prestati da se bavi predmetima klijenata u slučaju kada između njih dođe do sukoba interesa.
Advokate koji rade zajedno, ili čije javne poruke pokazuju da rade zajedno, obavezuju iste odredbe o sukobu interesa i pravila o nepodobnosti kao i advokate koji posluju samostalno.
4 – Stručnost
Uloga advokata može se efikasno ostvariti samo ukoliko je advokat imao odgovarajuću profesionalnu obuku. Univerzitetska diploma koja je neophodna za obavljanje ove profesije predstavlja minimalnu zakonsku pretpostavku za to.
Sve veća složenost prava, sve veći broj pravila svih vrsta i učestala promena zakona zahtevaju kontinuirano pravno obrazovanje. Ovo predstavlja profesionalnu obavezu za advokate, koju često predviđaju regulatorni organi, ali za koje su advokati u krajnjoj liniji sami odgovorni.
U svakom slučaju, više nije moguće da advokat bude stručan u svim oblastima prava. Stoga advokat ne sme prihvatiti predmet ako nije stručan da se nosi sa njim ili ako ne pribavi pomoć drugih advokata ili stručnjaka pošto je obavestio klijenta o tome.
5 – Dostojanstvo, čestitost, lojalnost i marljivost
Svako od ovih načela predstavlja pravilo dobrog postupanja.
Advokati moraju biti pouzdani i ne smeju učiniti ništa što bi moglo da nanese štetu ugledu advokata ili advokatske profesije u celini, ili narušiti poverenje javnosti u profesiju.
Neprimereno postupanje može dovesti do sankcija, uključujući, u najtežim slučajevima, i isključenje iz advokatske komore.
6 – Profesionalno poštovanje prema kolegama
Profesionalno poštovanje prema kolegama predstavlja nešto više od obične učtivosti koja je neophodna i čije održavanje je od suštinskog značaja, posebno u teškim sudskim postupcima između klijenata. Međusobno poštovanje kolega u profesiji u suštini služi interesima klijenata, jer olakšava pravilno sprovođenje pravde i može pomoći u rešavanju sporova.
Odnosi između advokata ne smeju uticati na sporove između njihovih klijenata.
U mnogim pravnim sistemima, diskusija i prepiska između advokata tretira se načelno kao poverljiva, kako bi se podstaklo uzimanje u rad i rešavanje sporova. U drugim sistemima, važi pretpostavka da je sva prepiska između advokata javna. Advokati treba da poštuju pravilo koje se primjenjuje u njihovom pravnom sistemu i moraju biti posebno pažljivi u međunarodnim odnosima. Prema stavu Saveta advokatskih komora i udruženja pravnika Evrope (CCBE), trebalo bi primenjivati član 5.3 Kodeksa postupanja evropskih advokata: korespondencija je po pravilu javna, osim ako se ne postigne sporazum o poverljivosti. Za članove koji nisu članovi CCBE-a, nema normativnih pravila. Međunarodna unija advokata predlaže primenu kolizionog pravila koje je usvojio CCBE.
7 – Doprinos pravilnom sprovođenju pravde i poštovanje vladavine prava
Navedeno načelo je jasno: advokat nikad ne sme, svesno, dostaviti sudu – ili bilo kome drugom – lažne ili pogrešne informacije.
Osim ovog načela, obaveze advokata prema sudovima variraju u zavisnosti od prirode postupka – raspravnog ili istražnog – koji se primjenjuje u datom pravnom sistemu. U nekim zemljama, advokat je dužan da obavesti sud o svim precendentima (odlukama) bilo da su povoljni ili nepovoljni za klijenta; u drugim zemljama, takva dužnost ne postoji.
U svim ovim postupcima, razmimoilaženje između interesa klijenta i interesa pravde može pokrenuti delikatna pitanja za advokata, koja on mora razrešiti, imajući u vidu da advokat može uspešno zastupati klijenta samo ako postoji poverenje da on deluje na način koji doprinosi pravilnom sprovođenju pravde.
8 – Pravo na pravičnu nagradu
Nagradu treba odmeriti prema tri osnovna načela:
– advokat mora obavestiti klijenta o načinu na koji će nagrada biti obračunata, kako bi klijent mogao dati svoju saglasnost, a da pri tom raspolaže svim potrebnim informacijama,
– visina nagrade mora biti pravična i potkrepljena dokazima,
– nagrada mora biti utvrđena u skladu sa zakonom i etičkim pravilima.
U nekim pravnim sistemima, treće navedeno pravilo zabranjuje ugovaranje nagrade koja zavisi od ishoda spora ili bilo kog oblika nagrade za uspeh u sporu, a ponekad dozvoljava sudovima ili regulatornom organu da smanje ugovorenu nagradu.Ako nema takve zabrane, stranke su vezane ugovorom koji je između njih zaključen slobodnom voljom.
Treba primeniti lokalno pravilo, uzimajući u obzir ova tri načela koja čine pravila dobrog postupanja.
Izvor: sajt Advokatske komore Vojvodine (www.akv.org.rs)