Na sajtu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije objavljen je uporedni prikaz dosadašnjih i izmenjenih odredaba Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Podsetimo, u „Sl. glasniku RS“, br. 45/2018 objavljeni su:
1.Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja i
2.Pravilnik o izmenama Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Pored ova dva, u navedenom glasniku objavljeni su takođe i:
– Pravilnik o izmenama Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja i
– Pravilnik o izmeni Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju.
Pored uporednog prikaza dosadašnjih i izenjenih odredaba navedenih pravilnika, Resor za finansije, analitiku i članstvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije daje prikaz dobrih i loših strana oba navedena pravilnika.
Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja
Resor za finansije, analitiku i članstvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kada je u pitanju Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja kao dobre strane navodi:
„Broj stručnih saradnika u malim školama je povećan, tako da će od početka školske 2018/2019. godine sve osnovne škole koje imaju 8 i više odeljenja imati celog stručnog saradnika. S obzirom na činjenicu da su do sada celog stručnog saradnika imale samo škole koje su imale 16 i više odeljenja, ovo je značajna izmena, povoljna za stručne saradnike koji su radili u 2 škole, a naročito značajna zbog sprečavanja vršnjačkog i drugih oblika nasilja. Stručni saradnici koji su tehnološki viškovi ili radnici sa nepunim radnim vremenom, sada će imati priliku da ostvare puno radno vreme.
Dobro rešenje je i to što su škole za osnovno obrazovanje odraslih dobile pravo na celog stručnog saradnika bez obzira na broj odeljenja, jer je poznato da je obim posla stručnog saradnika u takvim školama povećan, s obzirom na specifičnost škole.
Za pohvalu je i to što je propisano da škole koje imaju od 44 do 64 odeljenja dobijaju 0,5 izvršilaca na poslovima stručnog saradnika-bibliotekara. Prethodno rešenje, po kome je škola koja ima od 25 do 64 odeljenja imala jednog bibliotekara nije bilo dobro.“
Kao loše strane navedenog pravilnika navodi:
„Broj radnika na poslovima održavanja objekta, opreme i grejanja, to jest na radnom mestu domara/majstora održavanja biće na nivou Srbije drastično smanjen. Iako na prvi pogled postoje neke logične izmene poput pravljenja razlike u broju izvršilaca kod škola koje imaju grejanje na gas, čvrsto gorivo ili pelet (dosadašnji pravilnik nije poznavao pelet kao gorivo), primena novog pravilnika će dovesti do toga da se broj domara/majstora održavanja smanji kako u velikim školama, tako i u malim školama koje po učionicama imaju peći na čvrsto gorivo (do sada je bio 1 izvršilac na 8 odeljenja, a sada je 1 izvršilac na 12 deljenja). Škole sa grejnim prostorom manjim od 2000 kvadrata koje se ne greju na čvrsto gorivo imaće samo 0,5 izvršilaca na radnom mestu domara/majstora održavanja, što u raksi znači da će male škole imati domara na raspolaganju svakog drugog dana, a poseban problem nastupa u zimskom periodu kada bi svakoj logici u školi trebao svakodnevno biti prisutan radnik na održavanju grejanja, zbog bezbednosti učenika i zaposlenih.
Broj izvršilaca na poslovima sekretara ili šefa računovodstva nije menjan.
Broj zaposlenih na poslovima održavanja higijene će takođe biti smanjen zbog brisanja dredbe koja je za 20 % uvećavala broj izvršilaca u slučajevima kada škola radi u 2 smene.“
Na kraju se zaključuje da povećanje broja izvršilaca na poslovima stručnih saradnika i bibliotekara na štetu zaposlenih na poslovima održavanja higijene i domara/majstora održavanja, nije dobro rešenje. Položaj sekretara i šefova računovodstva nije promenjen, iako je trogodišnja praksa pokazala da je tim zaposlenima koji rade u 2 škole posao veoma otežan. Ove izmene Pravilnika pokazuju da je Ministarstvu prosvete trebalo 3 godine da shvati da su stručni saradnici i bibliotekari važan činilac vaspitno-obrazovnog procesa, i da smanjenje njihovog broja nanosi štetu obrazovnom sistemu. Da li će, i kada, shvatiti da su školama važni higijena, grejanje, popravke i održavanje objekata, ostaje da se vidi.
Pravilnik o izmenama Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Resor za finansije, analitiku i članstvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kada je u pitanju Pravilnik o izmenama Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja kao dobre strane navodi sledeće:
„Broj stručnih saradnika se više ne računa po principu procentualnog uvećanja po svakom odeljenju iznad 9, 25 ili 37 odeljenja. Na konkretnom primeru, škola sa 33 odeljenja do sada je imala 1,74 stručna saradnika, sada će imati 2 stručna saradnika. Novi metod utvrđivanja broja stručnih saradnika dovešće do povećanja broja izvršilaca, te će stručni saradnici koji su tehnološki viškovi ili radnici sa nepunim radnim vremenom, sada će imati priliku da ostvare puno radno vreme.
Maksimalan broj pomoćnika direktora je neznatno smanjen, te škola sada može imati maksimalno 1,5 umesto dosadašnja 2 pomoćnika direktora.
Sada će i škole sa manjim brojem odeljenja imati pravo na 0,5 izvršilaca administrativnog radnika. Primera radi, po starom pravilniku to pravo je imala gimnazija sa više od 20 odeljenja, a srednja stručna škola sa više od 16 odeljenja, dok je sada za sve škole propisano da to pravo ostvaruju ako imaju više od 12 odeljenja.
Broj radnika na poslovima održavanja higijene više nije vezan za broj izvršilaca u nastavi.
Broj izvršilaca na poslovima održavanja informacionog sistema i tehnologija je takođe uvećan, pa će sada škola sa 12 odeljenja imati 0,5 umesto dosadašnjih 0,37 izvršilaca na tim poslovima.“
Kao loše stvari navedenog pravilnika navode se:
„Broj izvršilaca na poslovima bibliotekara je smanjen. Do sada je škola sa 32 odeljenja imala 1,33 bibliotekara, a sada će imati samo 1 izvršioca na tom radnom mestu.
Po istom principu se smanjuje i broj izvršilaca na radnom mestu organizatora praktične nastave.
Broj radnika na poslovima održavanja objekta, opreme i grejanja, to jest na radnom mestu domara/majstora održavanja biće na nivou Srbije drastično smanjen. Iako na prvi pogled postoje neke logične izmene poput pravljenja razlike u broju izvršilaca kod škola koje imaju grejanje na gas, čvrsto gorivo ili pelet (dosadašnji pravilnik nije poznavao pelet kao gorivo), primena novog pravilnika će dovesti do toga da se broj domara/majstora održavanja smanji kako u velikim školama, tako i u malim školama koje po učionicama imaju peći na čvrsto gorivo (do sada je bio 1 izvršilac na 8 odeljenja, a sada je 1 izvršilac na 12 odeljenja). Škole sa grejnim prostorom manjim od 2000 kvadrata koje se ne greju na čvrsto gorivo imaće samo 0,5 izvršilaca na radnom mestu domara/majstora održavanja, što u praksi znači da će male škole imati domara na raspolaganju svakog drugog dana, a poseban problem nastupa u zimskom periodu kada bi svakoj logici u školi trebao svakodnevno biti prisutan radnik na održavanju grejanja, zbog bezbednosti učenika i zaposlenih.
Broj zaposlenih na poslovima održavanja higijene će takođe biti smanjen zbog brisanja odredbe koja je za 20 % uvećavala broj izvršilaca u slučajevima kada škola radi u 2 smene.“
Na kraju se zaključuje da povećanje broja izvršilaca na poslovima stručnih saradnika i administrativnih radnika na štetu bibliotekara i zaposlenih na poslovima održavanja higijene i domara/majstora održavanja, nije dobro rešenje. Ove izmene Pravilnika pokazuju da je Ministarstvu prosvete trebalo 3 godine da shvati da su stručni saradnici važan činilac vaspitno-obrazovnog procesa, i da smanjenje njihovog broja nanosi štetu obrazovnom sistemu. Nažalost, smanjenje broja bibliotekara u srednjim školama ukazuje na potpuno nerazumevanje uloge bibliotekara u srednjoj školi. Da li će, i kada, shvatiti da su školama važni higijena, grejanje, popravke i održavanje objekata, ostaje da se vidi.
Izvor: sajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (www.unijasprs.org.rs)