Prema ranije važećoj odredbi člana 238 Krivičnog zakonika, krivično delo Zloupotreba ovlašćenja u privredi činilo je:
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika:
1) stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogućava ostvarivanja vlasničkih prava akcionara
2) sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima;
3) sredstva kojima raspolaže koristi protivno njihovoj nameni;
4) na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom;
5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lažnih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko petnaest miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Međutim, dana 01.03.2018.godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016.godine), kojim je članom 27 propisano-Glava dvadeset druga menja se i glasi: „Glava dvadeset druga, krivična dela protiv privrede, menjaju se članovi od 223 do 245 Krivičnog zakonika“. Iz inkriminacije ovih krivičnih dela proizilazi da nijedno ne sadrži elemente bića krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl.238 KZ, te čak ni elemente krivičnog dela zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, čija inkriminacija sada glasi: „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prouzrokuje imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa ili o čijoj se imovini stara“.
Naime, odredbom čl.5. Krivičnog zakonika propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, na učinioca krivičnog dela će se primenjivati onaj zakon koji je za njega blaži.
Kako više nije propisano krivčno delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl.238 KZ, a kako njegovi elementi nisu sadržani u novim krivičnim delima, prema izloženom stavu, na učinioca navedenog krivičnog dela treba primeniti blaži zakon, odnosno treba ga osloboditi od optužbe jer isto više nije krivično delo. Ovaj pravni stav izražen je u presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž 1 263/18 od 19.04.2018.godine.
Prema drugom izraženom pravnom stavu, dalje postupanje u predmetima koji se odnose na krivično delo zlupotreba ovlašćenja u privredi zavisi od odgovora na pitanje da li postoji u svakom konkretnom slučaju pravni kontinuitet sadržine (opisa) krivičnih dela koja su procesuirana i novih krivičnih dela koja su propisana u najnovijim izmenama i dopunama KZ.
Prema ovom stavu, to što izmenjeni KZ ne predviđa postojanje krivčnog dela zlupotreba ovlašćenja u privredi, ne znači da ne postoji pravni kontinuitet i da treba u oceni vremenskog važenja KZ primeniti princip blažeg zakona ili retroaktivnu primenu koja se odnosi da postojanje novih krivičnih dela, kako to predviđa čl.5 KZ u odeljku koji se odnosi na važenje krivičnog zakonodavstva Republike Srbije, odnosno vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i to da će se na učinioca krivičnog dela primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, te ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca, te da na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drugačije određeno.
Najbalaži je onaj zakon koji učinjeno delo ne inkriminiše kao krivčno delo po nekom osnovu, ali tu se prvo utvrđuje da li se stvarno radi o dekriminalizaciji ili samo o drugačijem inkriminisanju osnovnog ili kvalifikovanog krivičnog dela, te se mora vršiti upoređenje novog i starog zakona, zbog čega će se odredbe koje su pretočene u druga krivična dela prekvalifikovati u ta krivična dela samo u slučaju ukoliko je to blaže za učinioca, a u suprotnom primeniće se stari zakon u kojem egzistira krivčno delo iz čl.238. KZ.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.
Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević