Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajem o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u RS za period od 2013- 2018 godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje.
Izveštaje je predstavila pomoćnik direktora Verka Atanasković. Govoreći o najznačajnijim rezultatima istakla je da je Agencija u protekle dve godine nastavila da poboljšava efikasnost u sprovođenju preventivnih, kontrolnih i nadzornih nadležnosti i da je sve obaveze predviđene strateškim dokumentima ili propisane određenim zakonima ispunila u zadatim rokovima.
Preporuke Agencije su iste u poslednje dve godine, a tiču se pre svega neophodnosti usvajanja novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i neophodnosti da se usmere napori na poboljšanju prostornih i unapređenju kadrovskih kapaciteta i da se izabere preostali član Odbora Agencije.
Atanasković je, između ostalog, naglasila da je i u 2016. godini i 2017. godini podneto po 17 krivičnih prijava u oblasti kontrole imovine i prihoda javnih funkcionera, s tim da od tog broja u 2017. godini je podneto dve krivične prijave na osnovu rada po predstavkama.
Karakterističan primer iz prakse
Agencija za borbu protiv korupcije je po službenoj dužnosti pokrenula postupak protiv funkcionera, člana Gradskog veća grada xxxxx, zbog nedostavljanja izveštaja o imovini i prihodima u roku od 30 dana od dana izbora na javnu funkciju.
Funkcioneru je dva puta pokušana dostava na kućnu adresu i to: 30. marta i 20. aprila 2015. godine. Kako se obaveštenje vratilo sa naznakom – obavešten/ostavljen izveštaj, dostava obaveštenja se smatrala urednom u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, te mu je 07. maja 2015. godine izrečena mera upozorenja sa nalogom da u roku od osam dana od dana prijema rešenja podnese Agenciji Izveštaj po izboru na javnu funkciju.
Dostava rešenja kojim se izriče mera upozorenja imenovanom pokušana je dva puta, posle čega je mera upozorenja dostavljena u prostorije Gradske uprave grada xxxxx 26. juna 2015. godine.
Agencija je 4. avgusta 2015. godine uputila dopis Gradskoj upravi grada xxxxxx, u kojem je obaveštava da član Gradskog veća nije podneo Izveštaj Agenciji po izboru na javnu funkciju.
Kako Agencija nije dobila odgovor od Gradske uprave grada xxxxx, niti je funkcioner postupio po izrečenoj meri sa nalogom i podneo Izveštaj, to je Agencija uputila još jedan dopis Gradskoj upravi 19. januara 2016. godine u kojem obaveštava Gradsku upravu, kao i u prethodnom dopisu od 4. avgusta 2015. godine, da funkcioner nije podneo Izveštaj Agenciji i da je za nepodnošenje Izveštaja Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije propisana krivična odgovornost za krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini u nameri da se imovina prikrije.
Kako je funkcioner nastavio sa ignorisanjem, 14. decembra 2016. godine Agencija mu je izrekla meru preporuke za razrešenje koju je primio 29. decembra 2016. godine. Pored mere preporuke za razrešenje, istog dana, Agencija je podnela i krivičnu prijavu protiv njega Osnovnom javnom tužlaštvu u xxxxx. Kada je mera preporuke za razrešenje postala izvršna, Agencija je uputila inicijativu za njegovo razrešenje.
Skupština grada xxxxxx je 08. februara 2017. godine obavestila Agenciju da je Privremeni organ grada xxxxx funkcionera razrešio 14. februara 2017. godine zbog raspuštanja Skupštine. Potom je 13. oktobra 2017. godine Osnovno javno tužilaštvo u xxxxxu obavestilo Agenciju da je pravosnažnom presudom Osnovnog suda u xxxxx funkcioner oglašen krivim zbog neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini i da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora.
Izvor: sajt Agencije za borbu protiv korupcije