Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljeno je saopštenje u kome se navodi da ministarstvo nastavlja rad na donošenju Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Ističe se da ova aktivnost nema za cilj samo ispunjavanje preporuka međunarodnih tela, Komiteta za prava deteta UN ili preporuka koje su dale zemlje članice UN na poslednjem periodičnom pregledu o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji, održanom u Ženevi u januaru 2018. godine, nego pre svega, stvaranje osnove za dalje unapređenje promociju i poštovanje prava deteta u našoj zemlji, bez obzira što smo u ovoj oblasti postigli priznate i značajne rezultate.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 2) i 16) Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i da uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Prava deteta i njihovo poštovanje kao bitna karakteristika svake demokratske države, jasno su izražena i u članu 66. Ustava Republike Srbije, u kojem je istaknuto da majka i dete imaju posebnu zaštitu te da posebnu zaštitu imaju deca o kojoj se roditelji ne staraju i deca koja su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju.
Konvencija o pravima deteta usvojena je u Ujedinjenim Nacijama 20. novembra 1989. god. (Rezolucija br. A744/736) i stupila je na snagu 1990. god. a ratifikovale su je skoro sve članice Ujedinjenih Nacija. Ovu Konvenciju Jugoslavija je ratifikovala 1990. godine.
Članom 4. Konvencije o pravima deteta propisano je da će strane ugovornice preduzeti sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje dečijih prava priznatih u Konvenciji, a Preporukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1460 (2000) traži se osnivanje posebnog tela za zaštitu i promociju dečijih prava.
Iako je prvi dečiji ombudsman osnovan u Norveškoj zakonom broj 5 iz 1981. godine, upravo je izglasavanje Konvencije o pravima deteta ohrabrilo mnoge države da osnuju instituciju dečijeg ombudsmana. Kancelarije dečijih ombudsmana širom sveta postale su deo širokog pokreta za priznavanje dečijih prava i bolju primenu međunarodnih konvencija o tom pitanju.
Prednacrt Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta sačinila je radna grupa obrazovana u avgustu 2017. god. i po sadržaju je jedinstven u evropskoj zakonodavnoj praksi, s obzirom da se u jednom zakonu formalno-pravno verifikuju prava deteta i mehanizam, pre svega, za promociju i unapređenje poštovanja prava deteta.
Pozivaju se svi zainteresovani građani, aktivisti civilnog društva, profesionalci, institucije, organi i organizacije da svojim komentarima, predlozima, primedbama i sugestijama doprinesu unapređenju sadržaja teksta Prednacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, a time i unapređenju prava i položaja dece u našoj zemlji. Komentare, predloge, primedbe i sugestije mogu dostaviti Ministarstvu elektronskim putem na mail socijalna.zastita@minrzs.gov.rs ili poštom u pisanoj formi na adresu Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, 11 000 Beograd , ul. Nemanjina br. 22-26.
U nastavku teksta prikazaćemo sadržinu Prednacrta i ukazati na rešenja koja nudi. Sadržina Prednacrta razvrstana je u dvanaest glava:
I OSNOVNE ODREDBE
Prvom glavom „Osnovne odredbe“ obuhvaćeni su: ciljevi i načela zakona; definicija deteta; sudska i druga zaštita prava deteta; položaj deteta u sudskim i upravnim postupcima; načela postupka za zaštitu prava deteta i pravo na pristup službama za zaštitu prava deteta.
Ciljevi i načela
Ciljevi ovog zakona su:
1) garantovanje prava deteta i utvrđivanje obaveza radi ostvarivanja prava deteta, načini i postupci zaštite prava deteta;
2) uređenje načina uspostavljanja, obaveze, odgovornosti i ovlašćenja Zaštitnika prava deteta, kao nezavisne institucije za zaštitu i ostvarivanje prava deteta;
3) utvrđivanje obaveze svih organa javne vlasti, pravnih i fizičkih lica u ostvarivanju i zaštiti prava deteta;
4) garantovanje zaštite u skladu sa Ustavom Republike Srbije, i drugim zakonima, Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija i praksom međunarodnih tela čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila potvrđivanjem međunarodnih ugovora, odnosno pristupanjem međunarodnim organizacijama;
5) garantovanje i zaštita prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete;
6) uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i standarda za ostvarivanje najboljeg interesa deteta u svim oblastima života i razvoja deteta i stvaranje uslova za njihovu primenu;
7) uspostavljanje mera za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;
8) utvrđivanje posebnih prava deteta u postupcima u kojima deca učestvuju pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja;
9) utvrđivanje osnovnih načela (posebnih garantija) u postupcima pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna vlašćenja koji se tiču deteta;
10) ustanovljavanje Zaštitnika prava deteta, kao samostalnog i nezavsnog državnog organa. koji obavlja poslove utvrđene ovim zakonom.
Načela ovog zakona su:
1) Prava deteta su nedeljiva i celovito se ostvaruju, tako da nijedno pravo deteta automatski ne isključuje drugo.
2) U ostvarivanju, unapređivanju i zaštiti prava deteta, Zaštitnik prava deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da međusobno sarađuju.
3) Odluke o pravima i interesima deteta donose se uz poštovanje mišljenja deteta, razvojnih kapaciteta deteta i u najkraćem mogućem roku.
Definicija deteta
Dete je svako ljudsko biće od rođenja do navršenih 18 godina. Osoba mlađa od 18 godina zadržava status deteta i ostvaruje prava po ovom Zakonu bez obzira na sticanje posebnih prava i obaveza na osnovu drugih zakona i odluka nadležnih organa, uvek kada je to u njegovom/njenom najboljem interesu.
Organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne mere da se uspostave efikasna pravna sredstva u svim slučajevima povrede prava deteta, dostupna detetu čije razvojne mogućnosti dozvoljavaju da samostalno štiti svoja prava, i roditeljima, osobama koje se staraju o detetu i trećim licima koja postupaju u ime i za račun deteta koje zbog uzrasta i zrelosti nije u mogućnosti da samostalno traži zaštitu svojih prava.
Dete ima položaj stranke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim/njenim pravima, a u kojim ga postupcima zastupa njegov/njen zakonski zastupnik. Ako proceni da između deteta i njegovog/njenog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, organ javne vlasti dužan je da detetu bez odlaganja odredi kolizijskog zastupnika.
U postupcima u vezi sa porodičnim odnosima u kojima roditelji ističu suprotstavljene zahteve, sud može, ako oceni da je potrebno, postaviti detetu lice za podršku, sa liste stručnjaka koja se vodi u sudu. Lice za podršku postavlja se detetu mlađem od 14 godina, a može se postaviti i detetu starijem od 14 godina, uz saglasnost deteta. Uslovi, način postavljanja, ovlašćenja i druga pitanja vezana za rad lica za podršku uređuju se zakonom i podzakonskim aktima, koje donose ministar nadležan za poslove pravde i ministar nadležan za socijalnu zaštitu.
Dete ima pravo da se samostalno ili preko zastupnika, zbog povrede svojih prava, obraća organima javne vlasti i službama koje su pod nadzorom države. Organi javne vlasti su u obavezi da razvijaju službe i unaprede rad i učine dostupnim postojeće službe i organe kako bi se svakom detetu omogućilo da se samostalno ili preko zastupnika, u svako doba obrati za pomoć.
II OSNOVNI PRINCIPI PRAVA DETETA
Drugom glavom uređuju se „Osnovni principi prava deteta“: zabrana diskriminacije; najbolji interesi deteta; uvažavanje mišljenja deteta; pravo na život; pravo na opstanak i razvoj; pravo na zdravu životnu sredinu; pravo deteta na dostojanstvo.
III GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA
Dete ima: pravo na lični i porodični identitet; pravo na očuvanje identiteta; pravo na privatnost; slobodu izražavanja; slobodu misli, savesti i veroispovesti; slobodu udruživanja i pravo na pristup informacijama.
IV ZAŠTITA DETETA OD NASILJA
Četvrta glava obuhvata: zabranu nasilja; zabranu mučenja (tortura) i lišenja slobode; posebne mere zaštite deteta od nasilja; mere planiranja i preventivne mere; obuku i podizanje svesti javnosti; posebne mere zaštite deteta žrtve; trgovinu decom i prodaju dece; iskorišćavanje deteta za prostituciju; iskorišćavanje deteta za pornografiju; nadležnost Republike Srbije u postupcima radi zaštite dece od iskorišćavanja za prostituciju i pornografiju; zaštitu deteta od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zloupotrebe lekova; zaštitu deteta od učešća u igrama na sreću; zaštitu deteta od nasilja u štampanom materijalu i upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT); pravo na zaštitu od štetnih informacija; pravo na oporavak i reintegraciju.
Zabranjen je svaki oblik nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije, prodaje ili trgovine decom.
Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mučenju (torturi), okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišenju slobode (izuzev u zakonom propisanim slučajevima, na način i u postupku utvrđenim zakonom).
Svako dete pravo ima pravo na posebne mere zaštite od svih oblika nasilja koje obezbeđuju pružanje celovite i sveobuhvatne zaštite najboljih interesa deteta, koje proističu iz pravnog statusa, uslova života, socijalnog položaja i stepena ugroženosti, kao i od prirodnih fizičkih i mentalnih osobenosti deteta. Organi javne vlasti dužni su da se pri izboru i primeni posebnih mera zaštite rukovode najboljim interesima deteta. Posebne mere odnose se i na prijavljivanje, istragu, intervencije socijalne i porodičnopravne zaštite, krivično gonjenje i izricanje sankcija izvršiocima nasilja ili eksploatacije deteta.
Organi javne vlasti donose nacionalne strategije, akcione planove, opšte i posebne protokole i druga strateška dokumenta za prevenciju faktora rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta. Organi javne vlasti obezbeđuju kontinuiranu obuku o svim faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta, merama prevencije i posebnim merama zaštite od nasilja za decu, roditelje, staratelje, hranitelje, usvojitelje i druga fizička lica koja podižu i neguju dete i za zaposlene koji rade sa decom.
Strogo je zabranjena trgovina decom i prodaja dece; iskorišćavanje deteta za prostituciju i iskorišćavanje deteta za pornografiju. U postupcima za zaštitu deteta od iskorišćavanja za prostituciju i pornografiju nadležnost organa javne vlasti i primena propisa Republike Srbije postoji uvek kada je: mogući izvršilac nedozvoljenih aktivnosti državljanin Republike Srbije, bez obzira na državljanstvo deteta žrtve i mesto vršenja nedozvoljenih aktivnosti; dete žrtva državljanin Republike Srbije, bez obzira na državljanstvo mogućeg izvršioca nedozvoljenih aktivnosti i mesto njihovog vršenja.
Dete ima pravo da bude zaštićeno od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zlopupotrebe lekova. Organi javne vlasti preduzimaju pravne, administrativne, socijalne, obrazovne, zdravstvene i druge mere radi zaštite dece od upotrebe i zloupotrebe ovih sredstava i sprečavanja korišćenja dece u nezakonitoj proizvodnji i trgovini ovim sredstvima.
Dete ima pravo i na zaštitu od učešća u igrama na sreću, zaštitu od nasilja u štampanom materijalu i upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) gde se pod nasiljem smatra:
– izlaganje dece nasilnim i pornografskim sadržajima putem štampanog materijala i ICT;
– psihološka i druga manipulacija detetom i iskorišćavanje poverenja deteta putem štampanog materijala i ICT, radi pribavljanja saglasnosti deteta za aktivnosti štetne po pravilan razvoj i dobrobit deteta;
– upućivanje pretećeg sadržaja detetu putem štampanog materijala i ICT;
– korišćenje štampanog materijala i ICT radi pribavljanja ličnih podataka o detetu;
– izlaganje javnosti privatnih podataka o detetu, njegovoj/njenoj porodici ili sredini iz koje potiče i audio i video prikaza deteta putem štampanog materijala i ICT, bez saglasnosti deteta i zakonskog zastupnika;
– vrbovanje deteta putem štampanog materijala i ICT radi pridobijanja deteta za učešće, članstvo ili podršku grupama koje podstiču nasilje, netoleranciju, mržnju ili su formirane radi vršenja krivičnih dela;
– izlaganje deteta govoru mržnje putem štampanog materijala i ICT;
– izlaganje deteta drugim sadržajima štetnim za njegov/njen pravilan razvoj i dobrobit, putem štampanog materijala i ICT.
Takođe, dete ima pravo na zaštitu od štetnih informacija, pravo na oporavak i reintegraciju ako je pretrpelo nasilje, zlostavljanje, mučenje, zanemarivanje ili drugi oblik okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, radnu i drugu eksploataciju, seksualno nasilje i eksploataciju, oružani sukob, prodaju i trgovinu decom, deteta kome se ovim delima preti, deteta koje je svedok ovih ili drugih dela izvršenih prema drugim osobama.
V DETE U PORODIČNOJ SREDINI I ALTERNATIVNOJ NEZI
Peta glava obuhvata: pravo na život u porodici i održavanje ličnih odnosa članovima porodice; odgovornost roditelja; podršku detetu i porodici; odvajanje deteta od roditelja; dete bez roditeljskog staranja; prava deteta smeštenog van kuće; domski smeštaj i smeštaj u prihvatilište; podršku detetu na smeštaju; spajanje porodice; putovanje i prelazak granice; nezakonito odvođenje i zadržavanja deteta van zemlje.
Svako dete ima pravo na život i odgovarajuće uslove za razvoj u porodici. Dete ima pravo da živi s roditeljima i pravo da ga roditelji podižu i neguju pre svih drugih. Dete ima pravo na život u porodici i kad nema roditelje, kad su roditelji iz ma kog razloga sprečeni da žive sa detetom ili kad je dete odvojeno od roditelja sudskom odlukom, smeštajem u srodničku ili hraniteljsku porodicu ili usvojenjem, u skladu sa zakonom i propisanim standardima. Dete ima pravo da uspostavi i održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, članovima porodice i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, bez obzira na okolnosti.
Roditelji imaju prvenstvenu i zajedničku odgovornost za podizanje i negu deteta i dužni su da mu obezbede najbolje moguće uslove za život, zdravlje i pravilan razvoj i da se staraju o njegovom životu i zdravlju. Roditelji su dužni da stiču i unapređuju znanja i da razvijaju svoje roditeljske kapacitete o razvojnim potrebama deteta i njegovim/njenim pravima i slobodama.
Organi javne vlasti su dužni da obezbede materijalna sredstva, službe i usluge za pomoć i podršku roditeljima i porodici za negu i razvoj deteta u skladu sa zakonom i propisanim standardima.
Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta, pri čemu smetnje u razvoju, siromaštvo i invaliditet deteta ili roditelja ne mogu biti osnov za ograničenje prava deteta da živi sa roditeljima.
Dete koje ne živi sa svojim roditeljima ili dete za koje je utvrđeno da nije u njegovom/njenom najboljem interesu da ga roditelji neposredno podižu i neguju ima pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom i propisanim standardima. Organi javne vlasti dužni su da periodično, najmanje na svaka tri meseca, vrše provere odluka o merama zaštite, a naročito odluka o smeštaju deteta.
Dete koje su organi javne vlasti smestili u hraniteljsku porodicu, u ustanovu socijalne zaštite, zdravstvenu, zavodsku ili drugu ustanovu ima pravo na redovnu periodičnu proveru takvog smeštaja, napretka deteta, postojanja potrebe za daljim smeštajem i svih drugih okolnosti od značaja za njegov/njen smeštaj (zbrinjavanje), u prisustvu deteta i uz njegovo aktivno učešće, kao i pravo na redovan kontakt sa porodicom, bliskim osobama i prirodnim okruženjem, u najvećoj mogućoj meri i u skladu sa najboljim interesima deteta.
Detetu u čijem najboljem interesu nije ostanak u roditeljskoj porodici ili smeštaj u srodničkoj ili hraniteljskoj porodici, privremeno, a najduže do 6 meseci, obezbeđuje se domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, u skladu sa zakonom i propisanim standardima, uz izuzetak da se detetu koje je mlađe od sedam godina ne može obezbediti domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, osim ukoliko je u pratnji roditelja ili druge osobe koja ga podiže i neguje.
Tokom smeštaja deteta u drugu porodicu, domskog smeštaja, odnosno smeštaja u prihvatilištu dete se priprema za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno za samostalan život, u skladu sa porodičnim uslovima, potrebama i najboljim interesima deteta. Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da obezbede materijalnu, društvenu, psihološku i drugu podršku u pripremi deteta do završetka redovnog školovanja deteta, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta.
Dete čiji su roditelji nastanjeni u različitim državama ima pravo da uđe na teritoriju Republike Srbije ili da je napusti radi ponovnog spajanja porodica ili održavanja ličnih odnosa sa roditeljima, a organi javne vlasti su dužni da, postupajući bez odugovlačenja, poštuju pravo deteta i roditelja da uđu na teritoriju Republike Srbije ili da je napuste radi ostvarivanja ovog prava.
Kada je u pitanju putovanje i prelazak granice, dete od navršene 14. godine života može samo da putuje, uz saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo ili staratelja, a od 16. godine bez saglasnosti. Dete može da pređe granicu Republike Srbije u pratnji roditelja ili staratelja, odnosno samostalno ili u pratnji drugog lica, ukoliko ima saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo ili staratelja.
Organi javne vlasti su dužni da preduzimaju mere protiv nezakonitog odvođenja i zadržavanja deteta u inostranstvu, nezakonitog dovođenja i zadržavanja deteta u Republici Srbiji i vraćanja deteta nezakonito zadržanog u Republici Srbiji ili stranoj državi, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
VI ZDRAVLJE I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Šestom glavom regulišu se: pravo na zdravlje; preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja; zdravstvena zaštita; pravo deteta na informacije neophodne za očuvanje zdravlja; preventivna zdravstvena zaštita; obrazovanje deteta o zdravlju; učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja; pravo deteta na informaciju o zdravlju; poštovanje mišljenja deteta u zdravstvenom sistemu; pravo deteta na samostalni pristanak; pravo na poverljivost podataka i privatnost; prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja.
Dete ima pravo na zdravlje i najviši mogući standard zdravstvene zaštite. Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, radi ostvarivanja preduslova za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta. Detetu se pruža zdravstvena usluga u punom obimu i sadržaju, bez obzira na postojanje ili osnov zdravstvenog osiguranja.
Dete ima pravo na na informacije neophodne za očuvanje zdravlja, a naročito: o zdravim životnim stilovima i faktorima rizika po zdravlje; prevenciji i lečenju seksualno prenosivih bolesti; planiranju porodice, opasnostima prerane trudnoće, zaštiti od neželjene trudnoće i njenom bezbednom prekidu; prevenciji i lečenju upotrebe i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, lekova, alkohola i duvana; prevenciji i sprečavanju povređivanja i samopovređivanja i uzrocima, prevenciji i lečenju mentalnih i psihosocijalnih bolesti. Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da zaštite dete od informacija koje su štetne za njegovo/njeno zdravlje, a naročito od reklamiranja upotrebe duvana, alkohola i artikala koji sadrže psihoaktivne supstance i supstance koje mogu štetiti zdravlju i zdravom razvoju deteta.
Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere radi obrazovanja deteta o zdravlju, koje obuhvata sticanje znanja tokom redovnog školovanja i kroz neformalno obrazovanje i programe obuke.
Dete ima pravo da donosi odluke i učestvuje u donošenju odluka koje se tiču njegovog zdravlja. Pravo učešća u donošenju odluka ima i zakonski zastupnik deteta, odnosno lice koje podiže i neguje dete, u skladu sa zakonom, a zdravstevni radnici su dužni da pruže obaveštenja o predloženoj medicinskoj meri koja je u interesu zdravlja deteta, na način koji obezbeđuje da je dete i njegov zakonski zastupnik razumeju.
Dete ima pravo na informacije o zdravlju koje su organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužna da mu pruže nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika. Informacije se saopštavaju na način prilagođen uzrastu deteta, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima, a izuzetno, neće se saopštiti ako je to u njegovom najboljem interesu.
Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge zdravstvene zaštite dužni su da poštuju mišljenje deteta o predviđenoj medicinskoj meri. Dete starije od 15. godina samostalno daje pristanak na medicinsku meru, osim ukoliko nije sposobno za formiranje i iznošenje svog mišljenja u kom slučaju pristanak daje roditelj odnosno zakonski zastupnik u skladu sa zakonom. Za preduzimanje medicinske mere u odnosu na dete mlađe od 15. godina neophodan je pristanak roditelja ili zakonskog zastupnika, ali uz obavezno pribavljanje mišljenja deteta. Izuzetno, ukoliko roditelj ili zakonski zastupnik deteta nije dostupan ili se njegov/njen pristanak ne može obezbediti na vreme, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez pristanka ovih lica, u skladu sa zakonom.
Pravo na poverljivost podataka i privatnost – podrazumeva da se podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju detetu i njegovom roditelju odnosno zakonskom zastupniku, kao i da se na zahtev deteta starijeg od 15 godina ovi podaci neće saopštavati roditelju, odnosno zakonskom zastupniku deteta i drugim fizičkim ili pravnim licima izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom ili kada je to u najboljem interesu deteta. Dete mora da bude upoznato u kojim slučajevima se navedeni podaci mogu saopštavati drugim licima i pored njegovog protivljenja. Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina koje nije samostalno u davanju i primanju informacija, i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se roditelju ili zakonskom zastupniku.
Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja – dete ima pravo na smeštaj u bolnicu radi lečenja kada se medicinska mera koja mu je potrebna ne može obezbediti na drugačiji način. Za vreme smeštaja u bolnici radi lečenja, dete ima pravo na pratnju roditelja ili osobe koja se neposredno stara o detetu.
VII SOCIJALNA SIGURNOST I ZAŠTITA
Sedmom glavom reguliše se: životni standard deteta i porodice; pravo na socijalnu zaštitu i pristup uslugama socijalne zaštite; uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite.
Dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom/njenom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju, koji su, u skladu sa svojim sposobnostima i finansijskim mogućnostima, odgovorni da mu osiguraju roditelji odnosno staratelji.
Dete koje bez organizovane društvene pomoći i podrške ne može da dostigne optimalni nivo razvoja ima pravo na integralnu socijalnu zaštitu, pravo na izbor pružaoca usluge socijalne zaštite i pravo na planski pristup uslugama socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.
VIII PRAVO NA OBRAZOVANJE, SLOBODNO VREME I KULTURNE AKTIVNOSTI
Osma glava obuhvata pravo na obrazovanje; ciljeve obrazovanja; sistem obrazovanja deteta; uvažavanje mišljenja deteta u sistemu obrazovanja; pravo na slobodno vreme, igru i odmor.
Svako dete ima pravo na besplatno, kvalitetno i inkluzivno osnovno i srednje obrazovanje koje je obavezno. Sistem obrazovanja obuhvata obrazovanje deteta od rođenja i predstavlja deo učenja tokom celog života. Dete ima pravo da učestvuje u donošenju svih odluka koje se tiču njegovog/njenog obrazovanja, u skladu sa zakonom.
Dete ima pravo na slobodno vreme, igru, odmor i puno učešće u rekreativnim aktivnostima, kulturnom životu i umetnosti, čije ostvarivanje obezbeđuju organi javne vlasti, pravna i fizička lica. Obrazovanje deteta organizuje se tako da se detetu omogući korišćenje slobodnog vremena u trajanju od najmanje 5 časova dnevno, kad god je to moguće.
IX POSEBNE MERE ZAŠTITE DETETA
Devetom glavom regulišu se: prava dece stranih državljana bez pratnje u Srbiji; zaštita i prava deteta azilanta i deteta izbeglice; zaštita i prava deteta pripadnika nacionalne manjine; zaštita i prava deteta uključenog u život i rad na ulici; prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju; obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; prava deteta iz socijalno nestimulativne sredine; dete u sukobu sa zakonom ; prevencija dečijeg kriminaliteta; osnovna načela krivičnog postupka prema detetu koje je navršilo 14 godina; opšta pravila sistema krivičnih sankcija i mera; zaštita i prava deteta izvršioca protivpravnog dela koje nije navršilo 14 godina; zaštita i prava deteta u situacijama oružanih sukoba.
Sveobuhvatan pristup prema vršenju krivičnih dela od strane dece postiže se detaljnim zakonskim i drugim odgovarajućim uređivanjem ključnih oblasti, a pre svega: sprečavanjem dečje delinkvencije; utvrđivanjem zakonom definisane starosne granice ispod koje dete ne može biti krivično gonjeno; uspostavljanjem sistema maloletničkog pravosuđa zasnovanog na principima rehabilitacije, restorativne pravde i javne bezbednosti; intervencijom koja ne poseže za krivičnim postupkom kad god je to moguće; sprovođenjem krivičnog postupka uz poštovanje dostojanstva deteta i uvažavanje svih procesnih garantija; garantovanjem pravičnog suđenja; izbegavanjem ograničenja lične slobode deteta u svim oblicima i fazama sudskog ili administrativnog postupka prema detetu, uključujući i siutacije kao što su privođenje deteta; posebnom zaštitom dece, koja jesu i onom koja nisu u uzrastu u kome se mogu smatrati krivično odgovornim, odnosno decom koja su mlađa ili starija od četrnaest godina; sprovođenjem kontinuirane obuke o uzrocima dečje delinkvencije i njene prevencije, kao i kampanje za uklanjanje predrasuda i sprečavanje stigmatizacije dece u sukobu sa zakonom.
Razvoj preventivne politike za sprečavanje dečje delinkvencije ima prioritet nad kriminalizacijom i kažnjavanjem.
Dete izvršilac protivpravnog dela koje nije navršilo četrnaest godina uživa posebnu zaštitu koja obuhvata mere socijalne i porodičnopravne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, usluge lokalne zajednice i druge mere koje se preduzimaju izvan sistema maloletničkog pravosuđa.
Dete ne može biti član oružanih snaga niti oružanih grupa. Zabranjeno je regrutovanje dece u oružane snage i grupe; držanje, nošenje i korišćenje oružja od strane deteta kao i obučavanje dece rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama.
X ZAŠTITNIK PRAVA DETETA
Desetom glavom reguliše se institut dečijeg ombudsmana, koji predstavlja novinu u našem zakonodavstvu.
Izbor i uslovi
Zaštitnika prava deteta bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora nadležnog za prava deteta (u daljem tekstu Odbor). Pravo da Odboru predloži kandidata za Zaštitnika ima: svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini; više poslaničkih grupa može da predloži zajedničkog kandidata za Zaštitnika; kao i organizacije i koalicije organizacija koje se bave pitanjima pravima deteta. Predlog za izbor Zaštitnika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika, Odbor će na posebnoj sednici omogućiti svim kandidatima da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika.
Kao alternativa i mogući dodatak uz član 80. propisuje se da Odbor može da organizuje intervju kandidata sa grupama dece koja su obrazovana pri nezavisnim telima i organizacijama koje se bave pravima deteta. Članovi Odbora prisustvuju intervjuu i sa dužnom pažnjom prate odgovore kandidata. Odbor će prednost dati onom kandidatu koji je svojim odgovorima u najvećoj meri ispunio očekivanja prisutne dece, na osnovu redosleda koji deca podnesu. Ukoliko postoji samo jedan kandidat, Odbor ga neće podržati ukoliko njegovi odgovori nisu ispunili očekivanja prisutne dece.
Za Zaštitnika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
- da ima visoku stručnu spremu društvenog smera;
- da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika;
- da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete;
- da u prethodnih pet godina nije imao funkciju u nekoj političkoj partiji;
- da je državljanin Republike Srbije.
Nespojivost funkcije
Sa funkcijom Zaštitnika nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost. Zaštitnik ima položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njega se u celini primenjuju odredbe tog zakona. Danom stupanja na dužnost Zaštitniku moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao, ako su suprotni odredbama ovog zakona.
Trajanje mandata i polaganje zakletve
Zaštitnik se bira na period od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju (Alternativa: Zaštitnik se bira na period od sedam godina i isto lice ne može biti još jednom reizabrano na ovu funkciju.). Postupak za izbor Zaštitnika započinje najkasnije šest meseci pre isteka mandata ranijeg Zaštitnika.
Zaštitnik pre stupanja na dužnost polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. Smatra se da je Zaštitnik stupio na dužnost momentom polaganja zakletve. Ako Zaštitnik bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, smatra se da nije izabran, što Narodna skupština konstatuje na osnovu obaveštenja Odbora, i odmah se pokreće postupak za izbor novog Zaštitnika.
Prestanak funkcije
Funkcija Zaštitnika prestaje u sledećim slučajevima:
1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;
2) smrću;
3) ostavkom;
4) gubitkom državljanstva, što se utvrđuje na osnovu akta nadležnog državnog organa;
5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;
6) nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;
7) razrešenjem.
Zaštitnik može biti razrešen od strane Narodne skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, u sledećim slučajevima: ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju; ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija; ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije.
U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika, do izbora novog Zaštitnika ovu funkciju obavlja pomoćnik koga je Zaštitnik odredio da ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju. Izbor novog Zaštitnika izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana prestanka funkcije ranijeg Zaštitnika.
Narodna skupština na predlog Odbora može doneti odluku o suspenziji madata Zaštitnika:
1) ako je protiv njega određen pritvor;
2) ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravnosnažna.
Odluka o suspenziji donosi se većinom glasova narodnih poslanika na sednici Narodne skupštine na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika. Narodna skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju.
Položaj Zaštitnika
Zaštitnik je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje. Zaštitnik ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda. Zaštitnik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini i ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koje je dao u vršenju svoje funkcije, kao ni zbog stavova i predloga sadržanih u izveštajima koje podnosi Narodnoj skupštini.
Sedište Zaštitnika je u Beogradu, a svojom odlukom Zaštitnik obrazuje kancelarije i van svog sedišta.
Zaštitnik ima najmanje tri, a najviše pet pomoćnika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese, a koji se biraju na osnovu javnog konkursa. Zaštitnik određuje zamenika, iz reda svojih pomoćnika, koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.
Pomoćnik Zaštitnika mora da ispunjava uslove propisane zakonom; da je državljanin Republike Srbije, da ima visoku stručnu spremu društvenog smera; da ima najmanje pet (alternativa: osam) godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika; da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Više od polovine pomoćnika Zaštitnika moraju da budu diplomirani pravnici.
Ostala pitanja
U nastavku se regulišu pitanja koja se odnose: na rad i postupanje stručne službe Zaštitnika; Panela mladih savetnika (konsultativno telo Zaštitnika); poslovnik o radu; nadležnost Zaštitnika i ovlašćenje podnošenja zakonske inicijative, predloga i mišljenja; obavezu podnošenja izveštaja Narodnoj skupštini o svom radu jednom godišnje; ovlašćenje za pokretanje postupka ustavnosti i zakonitosti; ovlašćenje predlaganja preduzimanja mera za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece; ostvarivanje nadzora; pristup podacima koji se odnose na prava i zaštitu dece, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom, a koje je dužan da čuva kao tajnu i nakon prestanka funkcije; podnošenje prijava nadležnom javnom tužilaštvu, obaveštavanje nadležnog organa starateljstva i predlaganje mera za zaštitu prava i interesa deteta u slučajevima nasilja, seksualne zloupotrebe, zlostavljanja, eksploatacije ili zanemarivanja deteta.
XI POSTUPANJE PRED ZAŠTITNIKOM
U okviru ovog dela uređuju se pitanja koja se odnose na postupanje pred Zaštitnikom: podnošenje pritužbe (lica koja mogu da podnesu pritužbu i način podnošenja iste); pokretanje postupka na inicijativu Zaštitnika; posredovanje, davanje saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti; zaštita prava pred drugim organima; rok za podnošnje pritužbe (najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava deteta, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa javne vlasti u vezi sa učinjenom povredom prava deteta, a izuzetno i nakon isteka roka od jedne godine ako je reč o kršenju prava deteta koje je za posledicu imalo nasilje nad decom, zlostavljanje i zanemarivanje, ali ne nakon isteka roka od tri godine); slučajeve kada se po pritužbi ne postupa (ukoliko je postupak pred sudom po istoj stvari već pokrenut ili pravnosnažno okončan; ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja); obustavljanje postupka; utvrđivanje činjeničnog stanja (uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je ista podneta, kao i od drugih lica); učešće deteta u postupku; mišljenje i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava; mere opomene i izveštavanje javnosti; sredstva za rad Zaštitnika koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prelaznim i završnim odredbama se propisuje da će Narodna skupština izabrati Zaštitnika u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona; da će Zaštitnik, u roku od 90 dana od dana stupanja na dužnost, doneti opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi; da će se prijem zaposlenih u stručnu službu izvršiti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi; da će Vlada do stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, na predlog Zaštitnika, obezbediti prostor, sredstva i druge neophodne uslove za početak rada; i na kraju određuje se trenutak stupanja zakona na snagu odnosno datum njegove primene, kao i obaveza usklađivanja zakona i podzakonskih propisa sa odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (1 godina od početka primene ovog zakona), a da do početka primene ovog zakona ostaju na snazi propisi kojima su regulisana prava deteta i način njihovog ostvarivanja i zaštite.
Izvor: sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (www.minrzs.gov.rs)