Izveštaj „Analiza i preporuke za dalje unapređenje konkurentnosti“ izrađen je u okviru projektne aktivnosti 2.1: Analiza i preporuke za dalje unapređenje konkurentnosti i priprema metodologije za istraživanje tržišta.
Glavni cilj ovog izveštaja bio je identifikovanje ključnih faktora koji ometaju konkurenciju na tržištu javnih nabavki u Srbiji. Jačina konkurencije na tržištu javnih nabavki u Srbiji povećala se od 2014. godine sa prosečnog broja ponuda od 2.6 po postupku na 3 u 2017. godini. Međutim, ovaj pokazatelj niži je nego u zemljama članicama EU iz regiona. Prosečan broj tendera po postupku naročito je nizak na lokalnom nivou: lokalna javna preduzeća dobijala su u proseku 1,9 ponuda po postupku nabavke, dok su lokalni organi javne uprave u proseku dobijali po 2,1.
Zadatak autora se sastojao u utvrđivanju razloga za nedovoljnu konkurenciju u postupcima javnih nabavki. Istraživanje koje su autori sproveli u pripremnoj fazi ticalo se uglavnom preduzeća koja su prestala da se nadmeću na tenderima iako imaju tražene proizvode ili usluge, kao i odgovarajuće kapacitete. Na osnovu obrađenih podataka i analiza, autori su izradili preporuke za povećanje konkurencije. Preporuke se odnose na izmene pravnog okvira, prakse, izradu pomoćnih alata za naručioce ili privredne subjekte, kao i druge aktivnosti koje će pomoći u povećanju konkurentnosti u postupcima javnih nabavki.
Načelo obezbeđivanja konkurencije propisano je čl. 10. ZJN:
“ Član 10.
Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju.
Naručilac ne može da ograniči konkurenciju, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovaračkog postupka, niti korišćenjem diskriminatorskih uslova, tehničkih specifikacija i kriterijuma.”
Na osnovu rezultata istraživanja očigledno je da postoji veliko interesovanje za učešće u postupcima javnih nabavki motivisano ostvarivanjem profita, ali ne samo zbog toga. Drugi motivi su sticanje referenci i preporuka i angažovanje kapaciteta, prevashodno za preduzeća koja pružaju usluge i vrše građevinske radove. Preduzeća prepoznaju tržište javnih nabavki kao prostor za realizaciju svojih poslovnih aktivnosti, a informacije o prilikama za javne nabavke je moguće uočiti, uz malo truda, na adekvatnim mestima. Većina preduzeća procenjuje da poseduje izvestan nivo znanja o postupcima javnih nabavki, međutim, ima još prostora za dalje unapređenje njihovog znanja. Nizak nivo poverenja u institucije i postupke širi se i van sistema javnih nabavki i jasno je da preduzeća sebe ne vide kao partnere državi već pre kao suprotstavljenu stranu. Većina smatra da je tržište javnih nabavki izloženo koruptivnim i političkim uticajima. Pored toga, preduzeća se boje rizika tokom izvršenja ugovora. Komplikovani postupci posebno obeshrabruju učesnike, a delimično se smatra da su profiti niski u ovoj vrsti poslovanja, što se takođe odnosi na nisku prosečnu vrednost nabavki. Ovo se naročito odnosi na ona preduzeća koja su prostorno udaljena od teritorije na kojoj se ugovor realizuje. Preduzeća takođe procenjuju da je metod ocene ponuda sporan. Preduzeća smatraju da pored cene (kriterijuma najniže cene) treba uzeti u obzir i druge kriterijume (kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude), što znači da intenzivno zagovaraju kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude kao suprotnost sadašnjoj praksi. Niska prosečna vrednost javne nabavke i nizak profit koji to sa sobom nosi ograničavaju učešće većine privrednih subjekata u postupcima javnih nabavki koji su udaljeni od njihovog neposrednog okruženja. Ukoliko bi se preduzele mere za uklanjanje nekih od ovih uočenih prepreka, vrlo je verovatno da bi to povećalo broj preduzeća koja učestvuju u postupcima javnih nabavki.
Izvor: sajt EU podrške daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji (http://eupodrska.ujn.gov.rs/)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a