Pravo angažovanog branioca (okrivljenog) na naknadu troškova nakon odbačaja krivične prijave

Nesporno je da branilac okrivljenog, postavljen po službenoj dužnosti, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka.

Međutim, već duže vreme u tužilačkoj i sudskoj praksi postoji dilema oko prava na naknadu troškova po podnetim troškovnicima angažovanih branioca, u slučaju kada je krivična prijava protiv njihovih branjenika odbačena.

Odredbom člana 261. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačkom 7) istog člana između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Postavlja se pitanje kada se smatra da je postupak pokrenut.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP, koji član reguliše značenje izraza upotrebljenih u tom zakoniku-interpretativne odredbe, izrazom „postupak“ propisan je predistražni postupak i krivični postupak. Propisan je dakle i predistražni postupak, koji upravo obuhvata postupanje javnog tužioca i policije po krivičnoj prijavi, kao i odbacivanje krivične prijave od strane javnog tužioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, može se izvesti zaključak da braniocu (okrivljenom) pripadaju troškovi postupka u slučaju kada je krivična prijava protiv njihovih branjenika odbačena, jer odredba člana 261. stav 1. ZKP, koji član reguliše troškove krivičnog postupka, propisuje da su to izdaci učinjeni povodom „postupka“, dakle i predistražnog i krivičnog postupka (član 2. stav 1. tačka 14) ZKP).

Zabunu u rešavanju pitanja prava na troškove krivičnog postupka unosila je odredba člana 7. Zakonika o krivčnom postupku, pošto ista propisuje da je krivični postupak pokrenut:

1) donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296.);

2) potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (član 341. stav 1.);

3) donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (član 498. stav 2.);

4) određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (član 504. stav 1, član 514. stav 1. i član 515. stav 1.);

5) određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (član 523.).

Naime, treba napraviti razliku između „postupka“ i „krivčnog postupka“, s obzirom da zakonik propisuje da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a ne povodom krivičnog postupka.

Pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave se može poistovetiti sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

U dosadašnjoj sudskoj praksi izneti stav nesporno važi za angažovane branioce u slučaju krivičnih dela za koja je propisana obavezna odbrana.

Međutim, i dalje ne postoji saglasnost oko pitanja  prava na naknadu troškova ukoliko se radi o krivičnim delima za koja nije propisana obavezna odbrana od strane branioca.

Prema odredbi člana 68.st.1.tač.4. ZKP, okrivljeni ima pravo, između ostalih prava, da njegovom saslučanju prisustvuje branilac.

Ako okrivljeni to pravo iskoristi, u slučaju da se ne radi o krivičnom delu za koje je propisana obavezna odbrana od strane branioca, može se izvesti zaključak da i u tom slučaju bi imao pravo na naknadu troškova, u slučaju da krivična prijava protiv njega bude odbačena, s obzirom da je te troškove angažovanog branioca imao, a predistražni postupak se za njega povoljno završio. Bilo bi nepravedno i nelogično da nema pravo na njihovu naknadu samo zato što odbrana od strane branioca nije bila obavezna, a radi se o iskorišćenom pravu okrivljenog.

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com