Oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom o vanrednim situacijama, koji je donet u decembru 2009. godine, potom su usledile izmene i dopune i to 2011. godine i 2012. godine. Sistem reagovanja u vanrednim situacijama, koji je glavni predmet uređivanja ovog zakona, našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Poplavama su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi u 119 opština centralne i zapadne Srbije, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, što čini više od 4% bruto društvenog proizvoda.
Polazeći od iskustava stečenih u primeni Zakona o vanrednim situacijama, preuzetih međunarodnih obaveza i novog razvoja koji je posle 2009. godine usledio u oblasti politike smanjenja rizika od katastrofa na svetskom i evropskom nivou, kao i od preporuka koje su upućene Republici Srbiji u vezi sa dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od katastrofa, naročito u pogledu potrebe daljeg razvoja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti, ocenjeno je celishodnim da se pripremi novi zakon koji bi uredio pitanja u ovoj oblasti.
Osnovni ciljevi kome teže rešenja u Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (u daljem tekstu Predlog zakona) jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Saglasno tome, a u skladu sa usvojenim dokumentima na Drugoj i Trećoj svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa (Hjogo okvir za delovanje od 2005. godine i Sendai okvir za delovanje od 2015. godine) i uzimajući u obzir savremena uporedna rešenja u ovoj oblasti, Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti i mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode. Posebni akcenti su stavljeni na zaštitu ranjivih grupa i rodnu ravnopravnost, kao i na uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora i uključenost naučnih organizacija, udruženja i organizacija civilnog društva u proces kreiranja i sprovođenja politike smanjenja rizika od katastrofa. Novinu predstavlja i naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda. S tim u vezi, pored obaveza koje za Republiku Srbiju proističu iz već zaključenih bilateralnih ugovora i multilateralnih konvencija, posebno se imala u vidu činjenica da je Vlada Republike Srbije 16. aprila 2015. godine, potpisala Sporazum o učešću Republike Srbije u Mehanizmu EU za civilnu zaštitu.
Kada se radi o rešenjima kojima se uređuje sistem reagovanja u vanrednim situacijama, ona su uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim. U celini, ta su rešenja pojednostavljena i inovirana kako bi bila jasnija i primenljivija.
Imajući u vidu da se ovaj sistem nalazi u procesu izgradnje od donošenja Zakona o vanrednim situacijama i da su u tome postignuti određeni rezultati, smatralo se da je optimalnije da se njegova izgradnja nastavi na započetim osnovama, umesto da se izlaže nepotrebnim inovacijama.
Osnovni cilj i razlog za donošenje Zakona je potreba da se sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, pravno uredi na jedinstven način, stvaranjem pravnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog i integrisanog sistema, a da se istovremeno sistem organizacije i funkcionisanja uskladi sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.
Takođe, u periodu primene Zakona o vanrednim situacijama, a na bazi iskustava u dosadašnjim vanrednim situacijama, ukazala se potreba za donošenje novog zakona, sa željom da se preciznije definišu pojedine odredbe koje će učiniti jasniju a samim tim i njegovu efikasniju i precizniju primenu. Na taj način bi se omogućilo svim subjektima sistema zaštite i spasavanja da tačno znaju svoja prava i obaveze a takođe i kakve posledice nastaju ukoliko se ne poštuju odredbe zakona.
Dalji razlozi koji opravdavaju donošenje zakona jeste da su implementirane pravnih normi koje predstavljaju najviši standard u normiranju onih oblasti koje za predmet imaju zaštitu osnovnih vrednosti kao što su život, integritet, prirodna okolina i svojina, te bi se usvajanjem ovog zakona koji je usklađen sa pomenutim pravilima dostigao najviši stepen bezbednosti građana u oblasti zaštite od katastrofa.
S tim u vezi je i podrška međunarodnoj saradnji koja je predviđena u Predlogu zakona, a koja je neophodna u rešavanju izazova savremenog društva i koja daje mogućnost zaključivanja međunarodnih ugovora, članstvo u međunarodnim organizacijama, traženje i pružanje pomoći i olakšavanja procedure prelaska državne granice u slučaju da je Republika Srbija tražilac, primalac ili tranzitna zemlja u pružanju pomoći drugih država.
Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, stvoriće se neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.
Izvor: Izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)