„Nedostatak profesionalaca koji pružaju usluge podrške deci i činjenica da je veliki broj dece izložen siromaštvu, što ilustruje podatak da oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja, glavni su nalazi aktuelnog izveštaja i najglasnija poruka koju na Svetski dan deteta oni koji se bave decom i njihovim pravima mogu poslati, poručila je zamenica Zaštitnika građana za prava deteta na predstavljanju Posebanog izveštaja Zaštitnika građana o stanju prava deteta.
Mere ekonomske štednje ne smeju uticati na ostvarenje prava deteta, a one su, između ostalog, dovele do toga da neki Centri za socijalni rad nemaju pisihologa, rekla je ista i upozorila na mali broj stučnjaka koji se bave slučajevima nasilja među decom. Mere štednje odnosno zabrana zapošljavanja u javnom sektoru odrazila se i na rad dnevnih boravaka za decu sa smetanjama u razvoju i invaliditetom.
Prema njenim rečima, Zaštitnik građana je za poslednjih jednaest godina dobio 3500 pritužbi u oblasti prava deteta i tim povodom uputio oko hiljadu preporuka za unapređenje položaja i prava dece, rekla je zamenica. Prema njenim rečima, preporuke koje su sadržane i u ovom Izveštaju upućene su institucijama, akademskoj zajednici, medijima, civilnom sektoru kako bi se problemi koji postoje ublažili, a gde je moguće i uklonili.
Direktorka UNICEF-a u Srbiji, ocenila je na predstavljanju Izveštaja da u Srbiji ima još posla u oblasti prava deteta iako su nadležni za prosvetu, zdravstveni i pravni sistem i socijalnu zaštitu ostvarili dorbre rezultate – smanjena je smrtnost dece, povećana njihova uključenost u inkluzivno obrazovanje. „Ipak, dečaci i devojčice su u velikoj meri nevidljivi kao građani i njihovo mesto i uloga u procesu odlučivanja se mora povećati“.
Kako je povodom Međunarodnog dana deteta UNICEF danas ranije saopštio – oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, a svako 10 u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto ih nije primilo sve vakcine, a skoro trećina mlađih od pet godina nema odgovarajuću ishranu.
Ovde ćemo navesti i neke od preporuka iz pomenutog izveštaja:
- Krivični zakonik, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i druge propise koji uređuju položaj dece u krivičnim i drugim kaznenim postupcima, treba uskladiti sa potvrđenim međunarodnim dokumentima, tako što će se pojam deteta definisati u skladu sa definicijom deteta u Konvenciji o pravima deteta i obezbediti ista i puna krivičnopravna i druga zaštita svakom detetu žrtvi krivičnog ili drugog kažnjivog dela bez obzira na uzrast, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana i Komiteta za prava deteta UN, Fakultativnim protokolom o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji, Konvencijom MOR o najgorim oblicima dečjeg rada, Konvencijom UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskim protokolima (posebno Protokolom o prevenciji, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudskim bićima, a naročito ženama i decom, koji dopunjava Konvenciju UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala) Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja i Konvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
- Izmenama i dopunama Zakona o policiji treba obezbediti da se policijska ovlašćenja nad maloletnikom sprovode isključivo u prisustvu roditelja, staratelja ili predstavnika organa starateljstva i da ih mogu primenjivati samo policijski službenici posebno osposobljeni za rad sa maloletnicima.
- Izmenama i dopunama postojećih propisa ili donošenjem novih treba propisati zakonsku zabranu fizičkog kažnjavanja dece u svim sredinama, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana i Komiteta za prava deteta UN.
- Vlada treba da razmotri inicijativu Zaštitnika građana i pripremi i uputi na usvajanje Predlog zakona o potvrđivanju Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o proceduri podnošenja pritužbi Komitetu za prava deteta.
- Vlada treba da izvrši pregled realizacije i evaluaciju isteklog Nacionalnog plana akcije za decu i donese novi Nacionalni plan akcije za decu, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana i Komiteta za prava deteta UN.
- Vlada treba da evaluira efikasnost i realizaciju istekle Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i donese novi dokument, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana i Komiteta za prava deteta UN.
- Vlada treba da planira i preduzima mere ekonomske politike bez ugrožavanja ekonomskih i socijalnih i kulturnih prava dece i na način koji neće smanjivati dostignute standarde u ostvarivanju prava deteta, uz održavanje postojećih i razvijanje novih usluga za decu, naročito za decu u posebno osetljivim situacijama.
- Vlada treba da izmeni donete mere ekonomske štednje i propise koji su ograničili zapošljavanje u javnim institucijama , jer su umanjili broj i kvalitet usluga za decu, kao i broj zaposlenih profesionalaca koji ove usluge pružaju deci i povećale su rizik od dečjeg siromaštva.
- Vlada treba da, u preraspodeli budžeta, obezbedi jasne i transparentne pokazatelje izdvajanja finansijskih sredstava namenjenih uslugama za decu, naročito za decu u posebno osetljivim situacijama, marginalizovanom i ranjivom položaju, kao i da osigura sisteme za praćenje i evaluaciju raspodele i trošenja sredstava.
- Vlada treba da, prilikom donošenja strateških dokumenata, usvajanja novih i izmena i dopuna postojećih propisa, planova i smernica u oblasti prava deteta, osigura i mehanizme praćenja implementacije ovih dokumenata i evaluacije njihovih efekata u odnosu na decu.
- Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da preduzmu mere u cilju implementacije standarda pravosuđa prilagođenog deci u pravosudni sistem Republike Srbije.
- Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da intenziviraju napore na uspostavljanju efikasnog i deci prilagođenog sistema izvršenja sudskih odluka koje se odnose na decu.
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da uspostave intersektorsku saradnju radi razvijanja jedinstvenih mehanizama i procedura za prikupljanje kvalitetnih i pouzdanih podataka, klasifikovanih prema, između ostalog, starosti, polu, invaliditetu, geografskom položaju, etničkom i nacionalnom poreklu i socio-ekonomskom statusu, kao i sistem razmene ovih podataka, u cilju praćenja efekata sprovođenja politika, programa i mera za unapređenje položaja romske dece, dece žrtava, dece u uličnoj situaciji i sa smetnjama u razvoju, kao i obolele dece.
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca treba da obezbede sistemsko obrazovanje o pravima deteta, kao i redovne specijalističke obuke iz domena rada profesionalaca, sudija i tužioca i da periodično vrše evaluaciju efikasnosti obuka, ispitujući ne samo poznavanje KPD, već i u kojoj meri obuka doprinosi uspostavljanju stavova i prakse koji aktivno doprinose ostvarivanju dečijih prava.
Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)