Na sajtu Advokatske komore Srbije objavljen je zahtev za izmenu sistema preuzimanja zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode koji je pomenuta komora, 4. decembra 2018. godine, uputila Ministarstvu unutrašnjih poslova. Predmetni zahtev u celosti prenosimo u nastavku teksta:
„Poštovani gospodine Ministre,
Udruženje osiguravača Srbije i to Ministarstvo, pokrenuli su sistem za digitalno preuzimanje zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda i prateće dokumentacije, a koji sistem se primenjuje za sve saobraćajne nezgode koje su se dogodile posle 10. septembra 2018. godine. Od kada funkcioniše ovaj sistem, oštećenim građanima i punomoćnicima-advokatima koje isti angažuju za zastupanje u postupku naknade štete, se ukraćuje pravo na preuzimanje zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode u nadležnim Policijskim upravama, a kao razlog uskraćivanja prava na dobijanje zapisnika o uviđaju, navodi se stupanje na snagu Pravilnika o načinu prikupljanja, čuvanja i dostavljanja podataka iz zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda neophodnih za procenu i likvidaciju šteta, koji Pravilnik je doneo Upravni odbor Udruženja osiguravača Srbije, na sednici dana 26.09.2018. godine.
Po ovoj novoj proceduri, oštećeni građani mogu samo komunicirati sa osiguravajućim društvom koje treba da im nadoknadi štetu, a načini na koje oštećeni može saznati kom osiguravajućem društvu treba da se obrati su: da sazna od policajca koji vrši uviđaj, da sazna od vozača koji je vozio vozilo koje je prouzrokovalo štetu, ili preko sajta UOS.
Advokatska komora Srbije zahteva izmenu ovog sistema, ili izmenu uputstva koja su dobile PU u Republici Srbiji od Ministarstva unutrašnjih poslova i zahteva vraćanje „starog” sistema uručenja zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda građanima koji su učestvovali u saobraćajnim nezgodama ili njihovim punomoćnicima-advokatima, a za ovakav zahtev daje sledeće razloge i obrazloženje:
1) Nejasno je kako Udruženje osiguravača Srbije, može da nametne Ministarstvu unutrašnjih poslova kome će to Ministarstvo da dostavlja zapisnike o uviđaju saobraćajnih nezgoda i način dostavljanja koji se odnosi na učesnike saobraćajne nezgode-građane. Udruženje osiguravača Srbije (u daljem tekstu; UOS) ima pravo da uređuje svoj način prikupljanja ograničava u ostvarenju prava trećih lica – građane Srbije niti može svojim Pravilnikom da naređuje Ministarstvu unutrašnjih poslova kome će i kako dostavljati zapisnike o uviđaju saobraćajnih nezgoda, odnosno Pravilnik UOS-a nije obavezujući za to Ministarstvo niti je obavezujući propis za treća lica.
Pravilnik UOS-a ne može da obavezuje treća lica, niti se Pravilnikom UOS-a mogu treća lica onemogućavati da ostvaruju svoja prava na naknadu štete, a to pravo podrazumeva da svako o čijem se pravu radi (ovde o pravu na naknadu štete), odnosno ko ima opravdan pravni interes, ima pravo da dobije sve podatke o događaju u kome je učestvovao i ima pravo da za ostvarenje i zaštitu svojih prava, za postupak naknade štete, angažuje advokata koji će ga u tom postupku naknade štete zastupati.
2) U odredbi čl. 4. st.1. je propisano da se ovaj način preuzimanja izveštaja o saobraćajnoj nezgodi i prateće dokumentacije, odnosi isključivo na slučaj podnošenja odštetnog zahteva u slučaju kada je u saobraćajnoj nezgodi nastala manja materijalna šteta, tj. u slučaju kada nema povređenih lica ili iz drugih razloga nije pokrenut krivični postupak.
Ova odredba je, pre svega, neprecizna, jer se ne zna šta se podrazumeva pod manjom materijalnom štetom, a osim toga, kako je uopšte moguće znati o kojoj visini štete se radi bez zapisnika o šteti na vozilu, koji takođe može biti sporan i osporavan u toku postupka naknade štete veštačenjem i u sudskom postupku.
3) Posebno je problematična odredba čl. 7. Pravilnika UOS-a, po kojoj oštećeno lice tek ako mu zahtev bude odbijen u celosti ili delimično, ili iz nekog drugog razloga ne bude zadovoljno odlukom o likvidaciji štete (a pre toga mora da sazna kome podnosi zahtev), ima pravo da pisanim putem zatraži i dobije Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i skicu lica mesta!
Ovakva odredba je skandalozna i u stvari je usmerena ka jednom cilju osiguravajućih društava, a to je da oštećenima isplate što manji iznos štete, računajući na to da kada oštećenom ponude bilo koji iznos, da će isti na taj iznos pristati, a velika je verovatnoća i da hoće kada ne zna činjenice, jer nema zapisnik o uviđaju i skicu lica mesta i ne može da proveri, na primer, da li ima podeljene odgovornosti ili ne.
4) UOS može svojim Pravilnicima regulisati samo postupke koji se odnose na procedure koje moraju da poštuju osiguravajuća društva i način komunіciranja osiguravajućih društava između sebe i sa MUP-om, ali ne mogu se Pravilnikom UOS-a uskraćivati prava građana da raspolažu podacima koji se tiču njihovih prava i obaveza za događaje u kojima su učestvovali.
5) Odredbom čl. 36. st.1. Zakona o advokaturi je propisano da advokat ima pravo da, u cilju pružanja pravne pomoći, od državnih organa, ustanova, preduzeća i drugih organizacija traži i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom, a stavom 2. da su državni organi, ustanove i preduzeća DUŽNI da, u skladu sa zakonom, advokatu omoguće pristup informacijama, spisima i dokazima iz stava 1. ovog člana.
Odredbom čl. 3. Zakona o advokaturi je propisano da pružanje pravne pomoći iz čl. 2. st. 1. ovog zakona, obuhvata i, između ostalog, sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka, zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica.
Ustavom Republike Srbije odredbom 67. je garantovano pravo građana na pravnu pomoć koju pruža advokatura kao samostalna i nezavisna služba.
Prema izričitim odredbama Ustava i Zakona o advokaturi, građani imaju pravo na pravnu pomoć koju pružaju advokati, a advokati imaju pravo da, radi savesnog i stručnog pružanja pravne pomoći, raspolažu svim dokazima, informacijama i spisima sa kojima raspolažu državni organi i druge organizacije, ustanove i preduzeća.
6) Na ovaj način, dve strane u postupku naknade štete ili budućem sudskom sporu-osiguravajuće društvo i oštećeni, stavljeni su u neravnopravan položaj kao stranke u postupku, jer jedna strana ima sve informacije i dokaze, a druga strana – oštećeni nema ništa sve dok joj se ne odbije zahtev ili ne bude zadovoljna ponuđenim iznosom. Strane u sporu i u bilo kom postupku, moraju biti ravnopravne u pravima, inače nema pravičnog postupka. Suprotno postupanje, a u konkretnom slučaju je reč o onemogućavanju lica koje je pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi da blagovremeno i bez ometanja od strane drugih lica (pravnih i fizičkih) sazna sve činjenice koje su od značaja za zaštitu njegovih prava i imovinskih interesa predstavlja kršenje odredbe člana 6. Evropske deklaracije o ljudskim pravima – pravo na pravično suđenje, člana 13. – pravo na delotvoran pravni lek i člana 14. – zabrana diskriminacije – koja se u ovom slučaju sprovodi po osnovu imovinskog stanja jer se lice koje ima ili bi moglo da ima određeni imovinskopravni zahtev onemogućava da blagovremeno sazna sve činjenice od značaja za ostvarenje tog zahteva.
7) Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl.glasnik RS” 41/209, 53/210, 101/2011, 32/201-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zak., 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zak., 87/2018) propisano je da je lice ovlašćeno zakonom dužno da izađe na mesto saobraćajne nezgode sa povređenim, odnosno poginulim licima ili kada je nastupila velika materijalna šteta (član 170. stav 1. citiranog zakona) i dužno je da povodom nezgode sačini uviđajnu dokumentaciju (zapisnik o uviđaju, skicu lica mesta, situacioni plan, foto dokumentaciju i ostale priloge). Policijski službenik je dužan da izađe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj je nastala manja materijalna šteta ako to zahteva jedan od učesnika nezgode ili lice koje je pretrpelo materijalnu štetu i izvrši uviđaj. Zapisnik o uviđaju sa svim prilozima je osnov za utvrđivanje eventualne prekršajne odgovornosti i dostavlja se nadležnom prekršajnom sudu.
Zakonom o prekršajima („Sl. glasnik RS” 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS) propisano je odredbom člana 93. stav 1. da se pre donošenja odluke okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koje mu idu u korist osim u slučajevima predviđenim zakonom. Dakle, zapisnik o uviđaju koji je izvršen na mestu saobraćajne nezgode nije i ne može biti tajni dokument i dostupan ograničenom broju lica. Učesnici u saobraćajnoj nezgodi, lica koja su pretrpela štetu usled saobraćajne nezgode, nadležni državni organi za utvrđivanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti, osiguravajuća društva koja su dužna da isplate naknadu materijalne i nematerijalne štete moraju imati potpun i blagovremen uvid u dokaze koji su osnov utvrđivanja svih prava i obaveza koja proističu iz štetnog događaja (utvrđivanje krivične ili prekršajne odgovornosti, visine naknade materijalne i/ili nematerijalne štete, i dr.).
Saglasno napred citiranim propisima ne postoji nijedan zakonit pravni osnov koji bi onemogućio učesnika u saobraćajnoj nezgodi ili lice koje je pretrelo štetu usled saobraćajne nezgode da odmah po sačinjavanju zapisnika o uviđaju sa svom pratećom dokumentacijom bude upaznat sa njegovom sadržinom i to neposredno od strane državnog organa koji je taj zapisnik sačinio i da stavi eventualne primedbe na njegovu sadržinu.
Advokatska komora Srbije pozdravlja napor Ministarstva unutrašnjih poslova i Udruženja osiruravača Srbije da se ubrza postupak naplate šteta koje su prouzrokovane u saobraćajnim nezgodama, ali ta namera ne može da ima za posledicu onemogućavanje svih zainteresovanih lica da odmah i bez odlaganja dobiju sve informacije i dokaze za ostvarivanje nekog svog prava ili na zakonu zasnovanog pravnog interesa. Pogotovo ograničenje prava na pristup dokazima ne može da propisuje onaj ko treba da isplati materijalnu ili nematerijalnu štetu. U postojećoj situaciji, pored napred iznetih argumenata o nejednakosti stranaka u postupku, opravdano se postavlja pitanje zaštite verodostojnosti svih dokaza koji su od značaja za ostvarivanje prava na naknadu štete (i po osnovu i po visini), a obvezniku naknade štete (osiguravajućem društvu) nezakonito stvara prostor da usled onemogućavanja uvida u zapisnik o uviđaju oštećenom licu isplati manji iznos štete u odnosu na onaj koji bi mogao da ostvari u redovnom toku stvari da je imao blagovremena saznanja o svim činjenicama unetim u zapisnik o uviđaju.
Zbog svega napred iznetog, Advokatska komora Srbije zahteva da Ministarstvo unutrašnjih poslova bez odlaganja, izda uputstvo nadležnim Policijskim upravama da su dužne da na zahtev građana i pravnih lica čija su vozila učestvovala u saobraćajnim nezgodama, a radi ostvarenja njihovih prava na naknadu štete i/ili njihovih punomoćnika advokata, istima uručuju zapisnike o uviđaju saobraćajnih nezgoda i skice lica mesta, kao i svu dokumentaciju sa kojom raspolažu u vezi saobraćajnih nezgoda, odmah i bez odlaganja. Napominjemo, da advokatura ne spori mogućnost elektronske komunikacije nadležnih uprava Ministarstva unutrašnjih poslova sa osiguravajućim društvima u cilju ubrzanja postupka naplate štete i smanjivanja troškova poslovanja, ali taj cilj ne može da ima za posledicu onemogućavanje oštećenih lica da dobiju zapisnike o uviđaju sa mesta saobraćajne nezgode bez odlaganja.
Ukoliko je potrebno, predlažemo sastanak na kome bi se ovo pitanje raspravilo i molimo za povratnu informaciju o načinu rešavanja ovog zahteva i postupanja Policijskih uprava ubuduće, kako bi informisali o svemu građane i advokate.
PREDSEDNIK
ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE
Viktor Gostiljac, advokat“
Izvor: sajt Advokatske komore Srbije (aks.org.rs)