Komisija za zaštitu konkurencije je utvrdila da su privredna društva „xxx“ d.o.o. Bxxx „Trxxx“ d.o.o. Bxxx, “Gxxx Txxx” d.o.o. xxxx i „Mxxx Cxxx Exxxx” d.o.o. xxxx povredila konkurenciju dogovaranjem na javnoj nabavci koju je tokom 2016. godine sprovelo Ministarstvo odbrane. U postupku vođenom po službenoj dužnosti utvrđeno je da su se navedeni privredni subjekti dogovorili oko osnovnih elemenata ponude (cene i drugih uslova trgovine) na pomenutoj javnoj nabavci, zbog čega su im izrečene mere zaštite konkurencije.
Odredbom člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije propisano je :
1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
5) dele tržišta ili izvori nabavki.
Iz činjenica utvrđenih u predmetnom postupku, a naročito:
– male i veštački stvorene razlike u cenama u ponudama koje su stranke u postupku podnele na predmetnoj javnoj nabavci, a koje se ne mogu dobiti zaokruživanjem na način koji su iznele stranke u postupku Gxxx Txxxx i Txxxx;
– isto lice je popunjavalo ponudu Gxxx Txxxx-a i Mxxxx Cxxx Exx-a;
– upoznatost BXX-a sa ponudom Gxxx Txxxx-a pre podnošenja ponuda na predmetnoj javnoj nabavci;
– pripremljena skica razlika u cenama između BXX-a, Gxxx Txxxx-a i Txxxxa, a koja odgovara razlikama iz ponuda ovih stranaka u postupku;
– BXX je dobavljač za sva dobra iz ponuda Gxxx Txxxx-a, Txxxxa i Mxxxx Cxxx Exx-a (izuzev za dobra iz ponude Mxxxx Cxxx Exx-a koje sam uvozi), a za koja ostale stranke u postupku nisu od dobavljača BXX-a tražile ponude;
– BXX ima povoljniju ponudu od Mxxxx Cxxx Exx-a za dobra koja je nabavio od ovog društva i to u pogledu proizvoda koje Mxxxx Cxxx Exx uvozi;
– specifično obeležavanje specifikacija za potrebe Mxxxx Cxxx Exx-a;
– postupanje Txxxxa po instrukcijama BXX-a u odnosu na Naručioca;
sledi da su se stranke u postupku usaglasile u vezi sa sadržinom ponuda koje su podnele na predmetnoj javnoj nabavci, čime su ostvareni uslovi za postojanje restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona u vidu nameštanja javnih nabavki.
Sama priroda i svrha postupka javnih nabavki, je da se obezbedi učešće što većeg broja nezavisnih učesnika, ponuđača, kako bi se uspostavio viši stepen konkurencije koji omogućava naručiocu da izabere zaista i najpovoljniju ponudu. U postupku javnih nabavki, ponuđači se međusobno takmiče ponudama koje su tajne do trenutka javnog otvaranja ponuda. Neizvesnost i nepoznavanje uslova ponude konkurenata predstavljaju osnovni podsticaj ponuđačima da se davanjem što niže ponude međusobno takmiče za zaključenje ugovora sa naručiocem. Razmena poslovno osetljivih informacija, saradnja i koordinacija konkurenata – ponuđača u postupku izrade i podnošenja ponuda, odnosno postojanje tajnog dogovora ponuđača u postupcima javnih nabavki, smanjuje ili eliminiše neizvesnost, a naručioci se dovode u nepovoljniji položaj od onog u kojem bi bili u uslovima nesputane konkurencije među ponuđačima. Navedenim se utiče na postojanje tržišne konkurencije na način koji predstavlja povredu konkurencije, što je i bilo predmet ispitivanja u ovom postupku, te u postupku i dokazano.
Za postupke ispitivanja povrede konkurencije u vidu postojanja restriktivnog sporazuma, dovoljno je da se iz samog sporazuma jasno uočava zabranjeni cilj koji učesnici u sporazumu žele postići zaključenjem takvog sporazuma. Na osnovu svega prethodnog, nesporno je utvrđeno da su stranke u postupku dogovorno uspostavili i primenili jedinstvenu poslovnu politiku prilikom sastavljanja osnovnih elemenata ponude (cene i drugih uslova trgovine) za potrebe nastupa u javnoj nabavci, po utvrđenom obrascu.
U konkretnom slučaju, imajući u vidu specifičnosti predmetne javne nabavke, jedino je dogovaranje oko najmanje tri ponude po partiji obezbeđivalo da se okvirni sporazum zaključi sa tri ponuđača koja su se dogovorila, i da se u tom smislu „dobije prvi krug“ predmetne javne nabavke. U smislu utvrđivanja postojanja restriktivnog sporazuma, nije od značaja da li je zajednički nastup na javnoj nabavci bio „uspešan“, odnosno da li je Naručilac u svim dogovaranim partijama zaključio okvirne sporazume samo sa strankama u postupku ili su za konkretne partije postojale i bolje ponude. Takođe, nije od značaja ni nepodnošenje ponude za partije br. 20, 24 i 25. usled greške Txxxxa, niti neprihvatljivost ponude Mxxxx Cxxx Exx-a za partije 2 i 8, imajući u vidu da se iz izvedenih dokaza jasno uočava upodobljenost obrascu ponašanja stranaka u postupku. U predmetnom postupku, Komisija je utvrdila činjenice iz kojih nedvosmisleno proizlazi da su stranke u postupku bile upoznate sa ponudama konkurenata koje bi trebalo da budu nezavisne, kao i da podudarnost u razlikama ponuda ne može biti rezultat slučajnosti iz čega sledi da su ispunjeni uslovi da se ovakvo postupanje kvalifikuje kao nameštanje ponuda kroz prethodno usaglašavanje i dogovor ponuđača.
Razlog koji se logično nameće za postojanje takve jedinstvene poslovne politike je da Bxx uvek ima ponudu koja je minimalno i neznatno bolja od ponude dve od tri ostale stranke, čime se u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma sa Bxx-om kao najpovoljnijim ponuđačem obezbeđuje i zaključenje okvirnog sporazuma sa još dve od tri stranke. Ovakav sporazum je onemogućio konkurenciju među strankama u postupku na predmetnoj javnoj nabavci, i dalju konkurenciju sa drugim ponuđačima koji su zbog specifičnosti predmetne javne nabavke zaključenjem okvirnog sporazuma mogli ući u nadmetanje na „mini tenderima“. Istovremeno su stvoreni uslovi da se stranke u postupku dogovore oko ponuda na „mini tenderu“, čime se trajanje i dejstvo ovakvog restriktivnog sporazuma prostire tokom celokupnog trajanja okvirnog sporazuma, a što se praktično pokazalo u „mini tenderima“ na kojima su učestovale samo stranke u postupku, i gde je BXX ponovo izabran kao najpovoljniji ponuđač.
Saglasno iznetom, pravni osnov za postupanje Komisije proizlazi iz člana 21. stav 1. tačke 1) i 2), i člana 10. Zakona, s obzirom na to da ponašanje koje je prethodilo formulisanju ponude u postupku javne nabavke predstavlja restriktivni sporazum iz člana 10. stav 2. tačke 1) Zakona. Ukoliko sporazum ima za cilj ili posledicu negativan efekat na makar jedan od parametara konkurencije na tržištu, kao što je cena, količina proizvoda, usluge, kvalitet proizvoda, raznovrsnost ili inovacija, oni imaju restriktivan karakter. Takav efekat mogu imati sporazumi kada se njima želi umanjiti konkurencija između učesnika u sporazumu, a naročito kada se utvrđuju cene i drugi uslovi trgovine, odnosno ograničava nezavisnost prilikom donošenja poslovnih odluka različitih učesnika na tržištu. U uslovima u kojima nema ograničenja konkurencije cena bi mogla da bude i niža u odnosu na cenu ponuđača sa kojim je potpisan ugovor, tako da nije od presudnog značaja činjenica da je izabrana cena i najniža. Isto se odnosi i na druge uslove trgovine kao što su rokovi plaćanja.
Takođe, sa aspekta zaštite konkurencije, svako usaglašavanje između učesnika na tržištu po pitanju da li učestvovati ili ne u konkretnom postupku javne nabavke predstavlja restriktivan sporazum u smislu člana 10. Zakona. Ovo je stoga što, u postupcima javnih nabavki kao i u svakom tržišnom mehanizmu gde postoji konkurencija, potencijalni učesnici na tržištu slobodno odlučuju o svom učešću.
Usaglašenost po pitanju učestvovanja odnosno neučestvovanja predstavlja restriktivni sporazum koji ima za cilj izvrgavanje redovnog procesa konkurencije.
Izvor: sajt Komisije za zaštitu konkurencije
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a