Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o potvrđivanju konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
Razlozi za donošenje ovog zakona prema predlogu su sledeći:
Prepoznajući problem bezbednosti i zdravlja u poljoprivredi, povećan broj povreda, posebno povreda sa smrtnim ishodom radnika u poljoprivredi kontinuirano po celom svetu, kao i potrebu za objedinjenim pristupom prema poljoprivredi i uzimajući u obzir širi okvir principa ugrađenih u instrumente MOR primenjivih u ovom sektoru, i pošto je odlučila da usvoji određene predloge u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu u poljoprivredi, Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada je 21. juna 2001. godine usvojila Konvenciju koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi br. 184. i Preporuku br. 192 o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi.
Konvencija je stupila na snagu 20. septembra 2003. godine. Do 1. oktobra 2018. godine 16 država (šest članica EU) je izvršilo ratifikaciju, a 139 država je izrazilo nameru i uzelo u razmatranje da izvrši ratifikaciju.
Konvencija Međunarodne organizacije rada (MOR) koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi (CONVENTION CONCERNING SAFETY AND HEALTH IN AGRICULTURE) je međunarodno-pravni instrument u nadležnosti Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR) kojom se unapređuje bezbednost i zdravlje u delatnosti poljoprivrede. Predmet uređivanja je bezbednost radnika, a cilj je da se obezbedi rad bez povređivanja. Konvencija MOR koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi (u daljem tekstu: Konvencija) na sveobuhvatan način reguliše primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu u delatnosti poljoprivrede u cilju sprečavanja povreda na radu.
Smatra se da je 21. juni 2001. godine bio istorijski dan za radnike u svetu koji rade u poljoprivredi. Ovo je prvi put da se u međunarodnom pravu garantuju ista prava i stepen zaštite za privremene ili sezonske radnike, kao i za druge radnike uprkos činjenici da je poljoprivreda kao delatnost pored građevinarstva i rudarstva, jedna od tri najopasnije delatnosti na svetu koja angažuje najveći broj radnika. Procenjuje se da oko 450 miliona lica širom sveta obavlja poslove u poljoprivredi, i da njihov broj raste u većini regiona. Oko 20-30 % tih radnika su žene, a nažalost deca takođe čine deo radne snage u poljoprivredi. Jedna od najistaknutijih karakteristika rada u poljoprivredi je ta da se odvija u ruralnom okruženju u kojem nema jasne razlike između radnih i životnih uslova, za razliku od rada u industriji ili kancelariji. Kao rezultat toga, poljoprivrednici i njihove porodice suočavaju se sa dodatnim opasnostima kao što je izlaganje pesticidima. Istraživanje je pokazalo da pesticidi i ostali dugotrajni organski zagađivači (ili POPs) štete ne samo na reproduktivne sposobnosti žena i muškaraca, već i na normalan razvoj fetusa; i još više, da se ovi zagađivači akumuliraju u masti tela i da se mogu preneti na negu dece kroz dojenje.
Međutim, radnici u poljoprivredi – koji se nalaze među najvišim nivoima svetskog siromaštva – generalno su izuzeti od efikasnih oblika zaštite zdravlja, bezbednosti i socijalne zaštite. Poljoprivreda ne može biti održiva ako nastavi da ugrožava veliki broj radnika i poljoprivrednika koji proizvode hranu, niti ako i dalje zagađuje životnu sredinu. Bezbedan rad i zdravlje radne snage u poljoprivredi ključni je element u pomoći u obezbeđivanju bezbednosti hrane. Na primer, obezbeđivanjem radniku sredstva za pranje njegovih ruku ne samo da ih štite, već štite i kvalitet hrane. Hrana ne bi trebalo da bude samo ekološki označena, već i društveno označena tako što su oni koji su je proizveli radili u bezbednim i zdravim uslovima rada.
Konvencija se sastoji od preambule i ima 29 članova o predmetu, opšte odredbe, preventivne i mere zaštite i ostale odredbe. Konvencija se primenjuje na delatnost poljoprivrede i šumarstva u koje spadaju proizvodnja useva, uzgoj stoke i insekata, primarna obrada poljoprivrednih i životinjskih proizvoda, kao i upotreba i održavanje menahizacije, opreme, alata i poljoprivrednih postrojenja, uključujući sve procese koji su direktno povezani sa poljoprivrednom proizvodnjom. Konvencija se ne primenjuje na proizvodnju u poljoprivredi za lično izdržavanje, industrijske procese u kojima se poljoprivredni proizvodi koriste kao sirovine i sa njima povezane usluge i na industrijsku eksploataciju šuma.
Izvor: Izvod iz obrazloženja predloga zakona – sajt Narodne skupštine (www.parlament.gov.rs)