Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupa blagovremeno i dosledno po zahtevima policijskih službenika za donošenje rešenja o godišnjoj oceni rada, utvrdio je Zaštitnik građana.
Propust Ministarstva unutrašnjih poslova sastoji se i u tome što o zahtevima pojedinih pritužilaca nije odlučeno upravnim aktom, već ih je Ministarstvo aktima sačinjenim u formi obaveštenja informisalo o svom stavu o neosnovanosti podnetih zahteva. Tako su zahtevi pojedinih pritužilaca faktički odbijeni, bez donošenja akta u zakonom propisanoj formi. Na taj način, kroz privid odlučivanja, otežan je pravni položaj pojedinih pritužilaca, što je za posledicu imalo i povredu njihovog Ustavom garantovanog prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, odnosno uskraćivanje mogućnosti preispitivanja odluka u žalbenom postupku, a potom i upravnom sporu. Takvo postupanje izaziva pravu nesigurnost i uzrokuje aktiviranje mehanizama koji za cilj imaju zaštitu od ćutanja administracije.
Princip delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka podrazumeva dužnost organa uprave da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa. Organizacioni problemi, ne smeju, niti mogu biti razlozi zbog kojih se građanima otežava pravni položaj. Pozitivni propisi i načela dobre uprave zahtevaju od organa uprave da postupaju po zahtevima građana – da ih u skladu sa zakonom odbace, ili da ih usvoje ili odbiju, i to u najkraćem mogućem roku. Standard dobre uprave ne dozvoljava nečinjenje i pasivnost, već traži aktivan, angažovan stav organa uprave prema obavljanju poslova iz svog delokruga. Standard dobre uprave, takođe, ne dozvoljava organima uprave da građanima uskrate mogućnost preispitivanja odluka u žalbenom postupku i/ili upravnom sporu.
U obrazloženju rešenja kojim je odlučeno o zahtevu pritužilje J. N., Ministarstvo je iznelo stav da je ocenjivanje rada za zaposlenu izvršeno prema pravilima koja su predviđena Uredbom o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, br. 17/2017), na obrascu za ocenjivanje koji je sastavni deo Uredbe. Takođe je iznet stav da: „ocena rada policijskog službenika data na obrascu za ocenjivanje nema po sebi karakter upravnog akta, jer se istim ne rešava o pravu ili obavezi policijskog službenika. O pravu će se odlučivati u eventualnom narednom postupku raspoređivanja ili premeštaja, a gde će se ceniti i ocena data u prethodnom periodu. U tom slučaju, ocena će biti sastavni deo odlučivanja o tim pravima i obavezama policijskog službenika“. Ministarstvo je u obrazloženju istaklo i sledeće: „Imajući u vidu da je reč o godišnjoj oceni zaposlene datoj na obrascu za ocenjivanje koji je propisan čl. 7. Uredbe o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, te da isti nema karakter upravnog akta, a da propisima koji regulišu navedenu oblast nije propisana mogućnost za donošenje rešenja o godišnjoj oceni, kao i odredbe člana 92. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kojima je propisano da organ rešenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut upravni postupak, ako nije reč o upravnoj stvari, doneta je odluka kao u dispozitivu rešenja.“ Kako se iz dostupnih informacija zaključuje, i rešenje kojim je odbačen zahtev pritužioca G. V. obrazloženo je na isti način kao i rešenje kojim je odlučeno o zahtevu pritužilje J. N.
Zaštitnik građana se ne slaže sa stavom Ministarstva „da propisima koji regulišu navedenu oblast nije propisana mogućnost za donošenje rešenja o godišnjoj oceni“. Naime, Zakon o policiji koji se primenjuje na ocenjivanje za 2017. godinu, o ocenjivanju zaposlenih u Ministarstvu govori samo u članu 167. Navedenim članom je propisano da se rad zaposlenih u Ministarstvu ocenjuje godišnje, u dva ciklusa sa jednom zaključnom ocenom (st.1). Pozitivne ocene jesu “dovoljan – 2”, “dobar – 3”, “ističe se – 4” i “naročito se ističe – 5”, a negativna ocena je “nedovoljan – 1” (st. 2). Napredovanje iz člana 165. ovog zakona, može se ostvariti na osnovu trogodišnje prosečne ocene koja ne može biti niža od “ističe se – 4” (st. 3.). Merila i način ocenjivanja policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu propisuje Vlada (st. 4).
Članom 250. Zakona o policiji propisano je da ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju se propisi o državnim službenicima i poseban kolektivni ugovor zaključen u skladu sa tim propisima, opšti propisi o radu i zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Članom 84. st. 2. Zakona o državnim službenicimabilo je propisano da ocenu određuje rukovodilac rešenjem, st. 3. tog člana da Vlada uredbom bliže uređuje merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja u svim državnim organima.
Članom 16. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano jedaupravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim organ, neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima.
Imajući u vidu navedene propise, Zaštitnik građana je stava da propisi kojima je regulisano ocenjivanje policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu ne isključuju mogućnost donošenja rešenja o godišnjoj oceni rada zaposlenih u Ministarstvu. Naime, članom 167. Zakona o policiji kojim je regulisano ocenjivanje nije propisano da se ocena rada zaposlenih određuje rešenjem, ali nije ni isključeno određivanje ocene rešenjem, što upućuje na odredbu čl. 250. Zakona o policiji i supsidijarnu primenu Zakona o državnim službenicima. Pri tom, Vlada uredbom samo podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, a Uredba o ocenjivanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova je podzakonski akt kojim su propisana merila i način ocenjivanja.
Zaštitnik građana se ne može u potpunosti složiti ni sa stavom Ministarstva iznetim u obrazloženju rešenja 131-1355/19 od 05. 03. 2019. godine da: „ocena rada policijskog službenika data na obrascu za ocenjivanje nema po sebi karakter upravnog akta, jer se istim ne rešava o pravu ili obavezi policijskog službenika, a da će se o pravu odlučivati u eventualnom narednom postupku raspoređivanja ili premeštaja, a gde će se ceniti i ocena data u prethodnom periodu, i u tom slučaju, ocena će biti sastavni deo odlučivanja o tim pravima i obavezama policijskog službenika“. Zaštitnik građana je mišljenja da upravo činjenica da godišnja ocena rada proizvodi radno-pravne posledice i utiče i na ostvarivanje drugih prava iz radnog odnosa, ukazuje na postojanje pravnog interesa da konačna ocena bude određena upravnim aktom.
Imajući u vidu utvrđene propuste, Zaštitnik građana, na osnovu člana 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, upućuje Ministarstvu unutrašnjih poslova preporuku da bez odlaganja,upravnim aktom, odluči o zahtevima pritužilaca. Takođe je potrebno da Ministarstvo u budućem radu blagovremeno, u zakonom propisanoj formi odlučuje o zahtevima policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova za donošenje rešenja o godišnjoj oceni rada, odnosno o vrednovanju radne uspešnosti kao i da obezbedi ujednačeno i zakonito postupanja svih organizacionih jedinica u svom sastavu. Kako je u toku postupaka kontrole pokrenutim po pritužbama pojedinih pritužilaca Ministarstvo upravnim aktima odlučilo o zahtevima za donošenje rešenja o godišnjoj oceni rada, što je i bio predmet tih postupaka; da su pritužioci imali mogućnost da doneta rešenja osporavaju raspoloživim pravnim sredstvima, Zaštitnik građana napominje da će o zakonitosti donetih rešenja svoj stav dati nadležni organi u eventualno pokrenutim postupcima po pravnim sredstvima.
Zaštitnik građana posebno ukazuje da je u postupcima kontrole delimično ostvarena zakonom propisana saradnja sa Zaštitnikom građana, budući da se Ministarstvo, ni nakon održanog sastanka sa predstavnicima Zaštitnika građana, ni nakon više upućenih urgencije nije izjasnilo na sve zahteve Zaštitnika građana. Zaštitnik građana smatra da činjenice koje je u postupcima kontrole do sada utvrdio pružaju pouzdan osnov za zaključak o nezakonitom i nepravilnom radu Ministarstva, na osnovu čega je uputio ove preporuke.
Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a