Odredbom čl. 123. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), u glavi trinaest “Krivična dela protiv života i tela”, propisano je krivično delo Učestvovanje u tuči.
Navedenim članom ovo krivično delo je definisano na sledeći način:
Ko
učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška
telesna povreda,
kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Radnja krivičnog dela je učestvovanje u tuči.
Tuču definišemo kao fizičko obračunavanje između dva ili više lica, koji se međusobno napadaju, ili jedni napadaju a drugi se brane tako što i sami napadaju. Tuča znači ugrožavanje života ili tela, jer sadrži opasnost da neko od učesnika u tuči ili drugo lice bude telesno povređeno ili lišeno života.
Samo učestvovanje u tuči je propisano kao prekšaj protiv javnog reda i mira.
Tako je odredbom čl.9. Zakona o javnom redu i miru (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 24/2018) propisano prekršajno delo:
Vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča
Ovo prekršajno delo čini:
Ko vređanjem drugog ili vršenjem nasilja nad drugim ili pretnjom narušava javni red i mir kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora od 10 do 30 dana.
Ko izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj narušava javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
Ko prekršaj iz st. 1. do 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
Za pokušaj dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, kazniće se.
Međutim, ukoliko u tuči neko lice bude lišeno života ili je nekom licu naneta teška telesna povreda, tada je tuča inkriminisana kao krivično delo.
Osnov za ovakvo inkriminisanje tuče je u tome što učestvujući u tuči svaki učesnik je time doprineo stvaranju neophodnih uslova da neko bude ubijen ili teško telesno povređen, bez obzira što svojim delovanjem nije neposredno ostvario ove posledice.
Učesnika u tuči smatramo pre svega lice koje direktno učestvuje u fizičkom obračunavanju, koje se dakle tuče. Međutim, učesnikom u tuči može se smatrati i lice koje direktno ne učestvuje u fizičkom obračunavanju, ali na drugi način učestvuje u tuči. Na primer: podstiče na tuču, bodri one koji se tuku, druge onemogućava da spreče tuču, ili na drugi način preduzima radnje koje se mogu smatrati radnjama kojima se stvaraju neophodni uslovi da neko bude ubijen ili teško telesno povređen.
Naravno, učlesnicima u tuči neće se smatrati lica koja se brane od napada drugih, koja su bez svoje krivice uvučena u tuču.
Treba naglasiti da je učestvovanje u tuči moguće sve vreme dok tuča traje, tako i u njenim pojedinim fazama. Tako će se učesnikom u tuči smatrati i lice koje je napustilo tuču, ako je za vreme njegovog učešća neko lice lišeno života ili teško telesno povređeno.
Kako smo već naveli, objektivni uslov za postojanje ovog krivičnog dela je da je neko lice lišeno života ili da je nekom licu naneta teška telesna povreda.
Treba naglasiti da u sudskoj praksi vlada shvatanje da u tuči mora učestvovati najmanje tri lica, jer za ovo krivično delo odgovaraju samo oni učesnici u tuči za koje ne bude utvrđeno da su neko lice lišili života ili ga teško telesno povredili, dok učesnici u tuči za koje se utvrdi da su ubili neko lice ili teško telesno povredili, odgovaraju za krivično delo ubistvo ili krivično delo teška telesna povreda.
Već je navedeno da je objektivni uslov inkriminacije ličenje života nekog lica ili da je drugom nanesena teška telesna povreda. Međutim, ove posledice mogu biti ostvarene kako prema učesnicima u tuči, tako i licima koja nisu bili učesnici npr. posmatraču tuče, licu koje je htelo da razdvoji učesnike u tuči i dr.
Lice koje je učestvovalo u tuči, a koje je u istoj teško telesno povređeno, ne odgovara za ovo krivično delo, jer teška telesna povreda treba da bude nanesena drugom licu. Takvo lice će odgovarati za krivično delo ukoliko je u tuči još neko lice teško telesno povređeno, ili je neko lice lišeno života, s obzirom da je u tom slučaju ostvaren objektivni uslov inkriminacije.
I u učestvovanju u tuči možemo primeniti institut nužne odbrane s hodno čl.19 Krivičnog zakonika, ukoliko su ispunjeni uslovi za njenu primenu:
Nužna odbrana
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.
(2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
(3) Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.