Oduzimanje imovinske koristi u krivičnom postupku regulisano je članovima 91-93. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) i članovima 537-543. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US) .
Prema navedenim odredbama Krivičnog zakonika:
Osnov oduzimanja imovinske koristi
(1) Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.
(2) Korist iz stava 1. ovog člana oduzeće se, pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.
Uslovi i način oduzimanja imovinske koristi
(1) Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
(2) Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
(3) Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti.
Zaštita oštećenog
(1) Ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog, sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.
(2) Oštećeni koji je u krivičnom postupku u pogledu svog imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu može tražiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu.
(3) Oštećeni koji u krivičnom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev može zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrđivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izrečeno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.
(4) U slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana oštećeni mora u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je usvojen njegov imovinskopravni zahtev zatražiti namirenje iz oduzete imovinske koristi.
Prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku:
Odredbe zakonika koje se primenjuju
U postupku za oduzimanje imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela primenjivaće se odredbe čl. 538. do 543. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.
Dužnost utvrđivanja imovinske koristi
Imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela utvrđuje se u krivičnom postupku po službenoj dužnosti.
Organ postupka je dužan da u toku postupka prikuplja dokaze i proveri okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje imovinske koristi.
Ako je oštećeni podneo imovinskopravni zahtev čiji predmet isključuje oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom, imovinska korist će se utvrđivati samo u onom delu koji nije obuhvaćen imovinskopravnim zahtevom.
Oduzimanje imovinske koristi od drugih lica
Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom od drugih lica, lice na koje je imovinska korist prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, odnosno predstavnik pravnog lica, pozvaće se radi ispitivanja u prethodnom postupku i na glavnom pretresu. U pozivu će se to lice upozoriti da će se postupak sprovesti bez njegovog prisustva.
Predstavnik pravnog lica ispitaće se na glavnom pretresu posle optuženog. Na isti način postupiće se u odnosu na drugo lice iz stava 1. ovog člana, osim ako nije pozvano kao svedok.
Lice iz stava 1. ovog člana, odnosno predstavnik pravnog lica, ovlašćen je da u vezi sa utvrđivanjem imovinske koristi predlaže dokaze i da, po ovlašćenju predsednika veća, postavlja pitanja optuženom, svedoku, veštaku i stručnom savetniku.
Isključenje javnosti na glavnom pretresu ne odnosi se na lice iz stava 1. ovog člana, odnosno na predstavnika pravnog lica.
Ako sud tek u toku glavnog pretresa utvrdi da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, prekinuće glavni pretres i pozvaće lice iz stava 1. ovog člana, odnosno predstavnika pravnog lica.
Privremene mere obezbeđenja
Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, sud će po službenoj dužnosti, po odredbama zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, odrediti privremene mere obezbeđenja. U tom slučaju, shodno će se primenjivati odredbe člana 257. st. 2. do 4. ovog zakonika.
Odluka o oduzimanju imovinske koristi
Oduzimanje imovinske koristi sud može izreći u osuđujućoj presudi ili u rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.
Sud će visinu iznosa imovinske koristi odmeriti po slobodnoj oceni, ako bi njeno utvrđivanje izazvalo nesrazmerne teškoće ili znatno odugovlačenje postupka.
U izreci presude ili rešenja, sud će navesti koja se stvar, odnosno novčani iznos oduzima.
Overeni prepis presude, odnosno rešenja dostavlja se i licu iz člana 539. stav 1. ovog zakonika, kao i predstavniku pravnog lica, ako je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi od tog lica, odnosno pravnog lica.
Shodna primena odredaba o žalbi protiv prvostepene presude
Odredbe člana 434. st. 4. i 5, člana 444. i člana 449. ovog zakonika shodno će se primenjivati u pogledu žalbe protiv odluke o oduzimanju imovinske koristi.
Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka
Lice odnosno predstavnik pravnog lica (član 539. stav 1.) može podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.
Prvom navedenom odredbom Krivičnog zakonika je izražen načelan stav o obaveznoj primeni ove mere i određeni su predmeti oduzimanja-imovinska korist pribavljena krivičnim delom.
Prilikom primene ove mere, postavljaju se pitanja određivanja šta se podrazumeva pod imovinskom koristi, šta ona obuhvata i kako se utvrđuje njena visina.
Imovinska korist je pribavljena kada je učinilac dela uvećao svoju ili tuđu imovinu, kada je ona obogaćena sa nekim novim predmetima ili novcem.
U sudskoj praksi uzima se da pod imovinskom koristi treba razumeti i sprečavanje umanjenja svoje imovine, kada je učinilac na primer izbegao da plati dug, preda stvari.
Imovinska korist se može pribaviti na različite načine, izvršenjem različitih krivičnih dela. Međutim, postoji mogućnost da učinilac dela, prilikom njegovog izvršenja ima određene troškove, te se postavlja pitanje kako utvrditi njenu visinu, odnosno šta u nju ulazi. Situacije mogu u praksi biti veoma različite, zbog čega ne postoji mogućnost definisanja šta sve ulazi ili ne ulazi u pribavljenu imovinsku korist, već se to pitanje rešava u svakom konkretnom slučaju, zavisno od prirode izvršenog krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno.
Načelno, imovinska korist predstavlja čistu dobit koja se sastoji u višku imovine učinioca koju je postigao izvršenjem ili povodom izvršenja krivičnog dela. Ovakva definicija imovinske koristi nameće zaključak da se učiniocu moraju priznati određeni izdaci i troškovi koje je pri tom imao, ali je sporno odrediti te izdatke i troškove. Kao izdaci i troškovi se spominju: nabavna cena, plaćeni porez, carina, skladištenje, prevoz robe. U sudskoj praksi preovlađuje mišljenje da se od imovinske koristi ne odbijaju lični troškovi učinioca koje je imao u vezi sa izvršenjem krivičnih dela, putni troškovi, hotelski troškovi i dr. Naravno, ni uloženi rad učinioca se ne može odbiti od pribavljene imovinske koristi.
Visina ostvarene imovinske koristi utvrđuje se prema vrednosti koju su pribavljeni predmeti imali u vreme izvršenja krivičnog dela. Iako je na primer učinilac oduzete predmete prodao po nižoj ceni, osnov za utvrđivanje pribavljene koristi neće biti dobit ostvarena takvom prodajom.
Od učinioca ili drugih lica može se oduzeti samo ona imovinska korist koja je pribavljena izvršenjem krivičnog dela. To znači, da nije važno da li je ta korist sastavni deo bića krivičnog dela ili je van bića dela, ali mora biti povezana sa kriminalnim ponašanjem učinioca. Zato pojam pribavjene imovinske koristi treba shvatiti kao postojanje uzročnog odnosa između izvršenog krivičnog dela i pribavljene koristi.
Postojanje pribavljene imovinske koristi i njeno oduzimanje mora se utvrditi sudskom odlukom, kojom mora biti utvrđeno krivično delo kojim je ta korist pribavljena i uslovi za primenu ove mere. To je regulisano navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Sud po službenoj dužnosti utvrđuje postojanje pribavljene imovinske koristi, njenu visinu i određuje njeno oduzimanje. Treba praviti razliku između imovinskopravnog zahteva oštećenog i oduzimanja pribavljene imovinske koristi. Tako, ako je oštećeni istakao imovinskopravni zahtev, pribavljena imovinska korist se utvrđuje i oduzima samo u onom delu koji nije obuhvaćen zahtevom oštećenog. Ako je imovinska korist obeležje krivičnog dela, njeno postojanje i visina utvrđuje se nezavisno od zahteva oštećenog, jer je reč o utvrđivanju postojanja krivičnog dela, njegovog oblika.
Moguće je da učinilac ne može da vrati predmete koje je pribavio kao imovinsku korist ili da ne može da ih vrati u istoj količini, u vreme kada je mera izrečena, učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Ako je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u saučesništvu, tada sud ovu meru izriče svakom saučesniku u izvršenju dela i za svakog utvrđuje pojedinačno visinu pribavljene imovinske koristi.
U praksi nisu retki slučajevi da učinilac prenese pribavljenu imovinsku korist na drugo lice. Ta imovinska korist oduzeće se i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Zakonodavac reguliše i situaciju kada učinalac nije pribavio imovinsku korist za sebe, već za nekog drugog, fizičko ili pravno lice, tako što je propisao da će se ta korist oduzeti.
Značaj ove mere je supsidijaran u odnosu na imovinskopravni zahtev oštećenog. Naime, ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog, sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.
Postoje i situacije da ne postoji lice koje je oštećeno krivičnim delom, da ono nije poznato, da nije podnet imovinskopravni zahtev ili da se o njemu ne može raspravljati u krivičnom postupku. I u takvim slučajevima postoji opravdani interes da se na određeni način zatite prava oštećenog, zbog čega je zakonodavac propisao:
–Oštećeni koji je u krivičnom postupku u pogledu svog imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu može tražiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu.
– Oštećeni koji u krivičnom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev može zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrđivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izrečeno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.
Značajno je napomenuti da u odluci kojom je izrečena mera oduzimanje imovinske koristi ne određuju se rokovi za njeno izvršenje, tako da izvršnost mere nastupa pravnosnažnošću presude odnosno rešenja kojom je izrečena.
Oduzimanje imovinske koristi je po svojoj pravnoj prirodi specifična krivično-pravna mera koja ima imovinsko-pravni karakter, čiji je cilj uspostavljanje pređašnjeg stanja pre izvršenja krivičnog dela, te ona ne predstavlja krivičnu sankciju već meru sui generis.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.