Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“, u kojima pokušavam da ukažem na ponašanja trgovaca koja su problematična (po mom mišljenju), i dam potrošačima neke praktične savete. Znači, analiziram „greške“ koje trgovci namerno ili iz neznanja prave prilikom isticanja cena u maloprodajnim objektima. Zato, da bi se razumelo ovo izlaganje poželjno je pročitati navedeni tekst.
Sve ograde i napomene date u navedenom tekstu važe i ovde. Dakle, ni ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko učinio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema i bolje zaštite potrošača. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju zanimanje, delatnost i sl. a ne konkretnu osobu ili kompaniju).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Kao ilustraciju u ovom (i drugim komentarima) uzimam slučajeve iz sopstvenog iskustva. Za sve što opisujem i navodim imam pismeni dokaz. Sve ono o čemu pišem ovde, nastalo je na bazi konkretnih slučajeva u kojima sam lično preduzeo neku akciju (reklamacioni postupak ili prijava inspekciji). Dakle, koristim sopstvena iskustva kao pokazni primer, naravno uz pridržavanje pravila pisanja stručnih tekstova (bez navođenja konkretnih imena osoba, kompanija i sl.).
Inače, prevashodni interes trgovcima je zarada (profit), i to im ne treba zamerati. Privredna delatnost se i obavlja zbog toga. Ono što im (lično) generalno zameram je manir (ukupno ponašanje) i to što ne poštuju zakonske obaveze. A to zameram i nadležnim službama (jer ne rade svoj posao).
Konkretan povod za pisanje ovog i drugih komentara koji će uslediti, je nešto sa čime se svakodnevno srećemo. U svim maloprodajnim objektima nailazimo na razne popuste, sniženja, akcije, rasprodaje i sl. koji stvarno postoje, ali i privide istih.
1. Šta je trgovac konkretno učinio?
Da ponovim, iako je sve ono o čemu pišem primećeno u maloprodajnom objektu jednog trgovačkog lanca, ovi komentari nisu upereni protiv istog, ovo su stvari koje sa malim varijacijama čine svi trgovci. A kako me je konkretna kompaniju svojim ponašanjem „naterala“ da postupke podignem na viši nivo, objasnio sam u komentaru „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“.
Ovde ću se konkretno pozabaviti time, šta trgovac čini ako istakne obaveštenje o akciji iznad pogrešnog proizvoda?
Konkretno, prilikom kupovine pažnju mi je privukao način na koji je oglašena akcijska prodaja nekih gaziranih napitaka.
Naime, tabla sa prodajnim podsticajem koja sadrži informaciju o trajanju akcije bila je postavljena iznad police sa limenkama jednog gaziranog napitka od 0,33l iako se ne odnosi na ove proizvode, jer na istoj jasno piše: „U akciji učestvuju artikli od 1,5l“.
A na toj tabli senaročito krupno ističe 1 + 1, što obično znači da su uz jedan kupljeni proizvod drugi dobija po posebno povoljnim uslovima ili najčešće besplatno (dva po ceni jednog). A onda se manjim slovima objašnjava da se kupovinom jedne boce tog gaziranog napitka od 1,5l u stvari druga od 1,5l dobija za 1 dinar, a na samom dnu, još manjim slovima piše da u akciji učestvuju artikli od 1,5l. Ali, ta oglasna poruka stoji pored limenki od 0,33l a ne tamo gde stoje boce od 1,5l. Znači, sugeriše se kupcima (dovode se u zabludu) da navedena povoljnost važi za limenke od 0,33l.
A to nije postavljeno u frižideru ili na rafu, već su te limenke naređane tako da čine „piramidu“ na sred objekta.
2. Da li se navedenim čine kaznena dela?
U komentaru „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“ detaljno sam analizirao kakve su obaveze trgovca u vezi obaveštenja o cenama i zašto istaknuta cena obavezuje trgovca. Ukratko ću reći, u smislu propisa, istaknuta cena važi dokle god je istaknuta i za proizvode uz koje je istaknuta. Generalna obaveza trgovca je isticanje tačne (važeće) cene na način koji po objektivnim merilima ne može dovesti nekog prosečnog kupca u zabludu, znači da obaveštenja o cenama budu čitka, lako uočljiva, nedvosmislena i nesumnjiva u pogledu informacija koje daju.
Gore opisanim činjenjem, učinjeni su prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. Ovo su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama . Koji su to prekršaji?
Postavljanjem gore opisane table sa prodajnim podsticajem iznad police sa limenkama od 0,33l napravljno je par prekršaja. Da napomenem, u sudskoj praksi zemalja čije standadre kopiramo se inače iskristalisao stav da isticanje bitnih informacija različitim veličinama slova i sl. jeste vid obmanjujućeg oglašavanja kada se uzmu u obzir sve okolnosti u vezi sposobnosti prosečnog kupca i mesta gde je istaknuta poruka. A svakako isticanje oglasne poruke pored proizvoda na koji se ne odnosi jeste obmanjujuće oglašavanje.
Kako god, navedenim je vršeno obmanjujuće oglašavanje (oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke), čime je direktno postupljeno suprotno odredbama člana 11. Zakona o oglašavanju, a što je kažnjivo po članu 78. stav 1. tač. 2).istog zakona. Za navedeni prekršaj propisana je novčana kazna od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice, i odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.).
Kako stav 7. člana 38. Zakona o trgovini kaže da se na oglašavanje prodajnih podsticaja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje, opisanom oglasnom porukom kupci su dovođeni u zabludu, čime je postupljeno suprotno odredbama stava 7. člana 38. Zakona o trgovini, što je kažnjivo po članu 68. stav 1., tač. 11) istog zakona. Za navedeni prekršaj propisana je novčana kazna od 500.000,00 do 2.000.000,00 din. kazniće se za prekršaj pravno lice, a odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (prema stavu 2). Uz navedenu kaznu pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i mera javnog objavljivanja presude.
A opisanom oglasnom porukom kupci su dovođeni u zabludu, odnosno vršeno je obmanjujuće oglašavanje, čime je postupljeno suprotno odredbama čl. 19. Zakona o zaštiti potrošača, što je kažnjivo po članu 160. stav 1. tač. 9. istog zakona. Za navedeni prekršaj propisana je od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.),
Ni kod jednog od ova tri prekršaja, ne traži se ostvarenje neke specifične zabranjene posledice niti umišljaj. Svako od navedenih dela ponaosob, svršeno je samim isticanjem sporne oglasne poruke uz proizvod na koji se ne odnosi, jer ono što je istakuto smatra se važećom oglasnom porukom. A biće svakog dela je ostvareno, jer prosečan kupac se time može dovesti u zabludu. Delo je svršeno samim isticanjem oglasne table, jer ono što je istakuto smatra se važećom oglasnom porukom.
3. Zašto ovde postoji odgovornost trgovca?
Važno da napomenem, ni kod jednog od navedenih dela ne može se isključiti odgovornost za prekršaj primenom pravila o krivici (uopšte, ali i krivici pravnih lica) iz Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019). Jer, ni kod jednog od navedenih prekršaja ne traži se direktan umišljaj, već je dovoljan i nehat, jer po decidnoj odredbi člana 20. navedenog zakona, za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. A postojanje umišljaja učinioca navedenih prekršaja nije propisano niti jednim od navedenenih zakona. Jer, svugde je odrednica: „kazniće se za prekršaj pravno lice ako:“, bez dodatnih uslova, nigde nema formulacije tipa: „ako u nameri“ i sl.
Dalje, krivica pravnog lica ne može se potrti ni primenom odredbi člana 27. navedenog zakona. Jer, pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. A pogotovo ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu. Ovo je mogao da spreči bilo koji radnik, pogotovo šef objekta da je samo pogledao ili izdao precizno uputstvo za rad. A ko god da je direktno odgovoran (izlagao robu i postavio tablu), opet po decidnoj odredbi istog člana, pravno lice može da odgovara za prekršaj i kada postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili se ne može odrediti ko je odgovorno lice. A ni odgovornost fizičkog ili odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj ne isključuje odgovornost pravnog lica za prekršaj.
Štaviše, primenom pravila o krivici (stepenu iste) pri izricanju kazne, doći ćemo do toga da se u ovim slučajevima moraju izreći kazne na gronjoj granici propisanog. Jer, po mom mišljenju, ovo sve je rađeno s namerom (postoji umišljaj) a u najmanju ruku je reč o svesnom nehatu (težak nemar). Zašto tako mislim?
Pre svega, jer im to nije prvi put da čine iste stvari. Štaviše, taj trgovinski lanac konstantno čini neke prekršaje u vezi oglašavanja i isticanja cena. Jer, samo moja malenkost je podnela tri prijave – predstavke (uključujući i za ovo) koje se odnose na protivzakonita ponašanja u samo jednom objektu u nepunih mesec dana (period od 20. novembra do 19. decembra 2020. god.). A isti ima na desetine objekata, koliko onda ozbiljnih prekršaja pravi u toku godine?
Drugo, da li je realno da neko postavi toliko veliku tablu na kojoj piše da se odnosi na boce od 1,5l a da ne primeti da ističe istu na limenkama od 0,33l? Ponavljam, to je stajalo na sred objekta, moralo se zaobilaziti. A tako je stajalo danima.
4. Umesto zaključka – nešto kao savet za potrošače
Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ponoviću ono rečeno u „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“. Dakle, bez obzira da li je u nekom slučaju reč reč o neznanju, nehatu, nameri ili naprosto bezobrazluku, štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti. Ako vas interesuje šta i kako da činite, pročitajte deo „5. Šta je savet za potrošače?“ u navedenom tekstu, da se ne ponavljam ovde. Ukratko, iskoristite sve ono što zakon predviđa.
A mene zaista ne zanima šta će (i da li će) neko drugi (recimo nadležni organi) uraditi povodom svega što sam naveo. Sigurno je samo da lično nisam zainteresovan da pravim skandale niti da radim posao udruženja za zaštitu potrošača. Svakako ne snosim bilo kakvu odgovornost ukoliko neko sam zaključi koja kompanija je posredi, a ista pretrpi bilo kakvu štetu tim povodom.