Zakon o radu: i dalje nema saglasnosti pregovarača o važnom reformskom dokumentu. Najvažniji delovi predloga tek treba da stignu na dnevni red.
Prazni rada smo proslavili, a nacrt novog zakona o radu još nije ugledao svetlost dana, iako je po povlačenju prethodnog dokumenta obećano da je 1. maj krajnji rok da se napiše novi.
– Do sada postoji samo načelna saglasnost učesnika u dogovaranju i to o nekoliko pitanja, poput otpremnina, minimalne zarade i otkaza – kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. – Predlozi o drugačijem obračunu naknade za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, ili o ukidanju minulog rada, koji su u prethodno povučenom nacrtu zakona najviše kritikovani, još nisu stigli na dnevni red.
Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, tvrdi da postoji dogovor i o načinu isplate otpremnina, odnosno da se one mogu dobiti ne za sve godine staža, već samo za one provedene kod poslednjeg poslodavca.
– Naš predlog da minimalna cena rada mora da zavisi od potrošačke korpe ne prihvataju poslodavci i Vlada – tvrdi Mihajlović. – Ne bi smelo da se dozvoli da minimalac postane praksa u Srbiji, već da važi samo u slučajevima kad neko preduzeće ima problem u poslovanju.
Do sada su, po Rajićevim rečima, dogovoreni i uslovi za otpuštanje radnika, a ideja je da se bolje definišu razlozi za davanje otkaza. Na primer, u slučaju alkoholizma, korišćenja opojnih sredstava ili kad postoje dokazi da je zaposleni naneo ozbiljnu štetu firmi.
– Sa postojećom procedurom poslodavci se ne snalaze i dešava se da zbog pogrešne papirologije sud otpuštenog radnika vrati na posao – objašnjava Rajić. – Predlog je da ako poslodavac i pogreši, on treba da isplati naknadu, ali ne i da vraća radnika na posao. Rad na određeno vreme trebalo bi da bude tri godine, jer svako ko uloži novac u novu firmu tek posle tri-četiri godine može da vidi da li je posao održiv.
I Mihajlović iz SSSS tvrdi da je dogovoreno da rad na određeno vreme sa godinu dana bude produžen na dve, ali bez ponavljanja kod istog poslodavca. S druge strane, sindikalni protivnici iz Asocijacije slobodnih sindikata Srbije smatraju da su pregovori farsa i da je nacrt već odavno gotov.
– Prvobitni predlog zakona o radu bio je nakaradan i imao je mnoge nedopustive odredbe, ali i dobra rešenja – tvrdi Ranka Savić iz ASNS. – Najvažnije je da on bude čvrsto postavljen, a ne kao sadašnji, koji poslodavci znaju lako da izbegnu.
KOLEKTIVNI GODIŠNjI
Do sada se radnicima prilikom odsustvovanja s posla plata obračunavala kao prosek primanja u poslednja tri meseca, gde se uračunaju i dodaci po osnovu prekovremenih sati, noćnog rada, toplog obroka i regresa. Tako su, tvrdi Rajić, zaposleni na odmoru zarađivali više nego oni koji su ostali da rade.
– Zato je predlog da se za vreme odsustvovanja isplaćuje samo osnovna zarada plus dodatak za minuli rad – kaže on.
Zbog lažnih bolovanja, koja su postala česta u vreme sezonskih poljoprivrednih radova, predloženo je da se uvede mogućnost kolektivnog godišnjeg odmora. Ovaj predlog ne nailazi na podršku među sindikatima.
Izvor:Večernje Novosti.