Odredbom čl.1. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisano je da:
Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.
Ovom odredbom je data definicija jednog od osnovnih načela krivčnog prava-načela zakonitosti u određivanju krivičnog dela i propisivanju krivičnih sankcija, poznato i kao princip nulum crimen nulla poena sine lege.
Ovo načelo je od posebnog značaja u krivičnom zakonodavstvu jer se njime obezbeđuje pravna sigurnost građana, s obzirom da su na ovaj način prethodno upoznati koj su ponašanja određena kao krivična dela i koje su sankcije propisane za takva dela. Takođe, obezbeđuje se da ne mogu biti krivi i kažnjeni oni za ono što u vreme izvršenja nije bilo određeno kao krivčno delo, odnosno da im se za učinjeno krivično delo ne može izreći krivična sankcija, osim one koja je prethodno propisana.
Načelo zakonitosti znači da se krivica može pripisati samo za ono delo koje je u vreme izvršenja bilo određeno u zakonu koji je tada bio na snazi. Njegovom primenom isključuje se retroaktivno dejstvo krivično zakonika i da se krivično odgovara za one radnje koje su predviđene kao krivično delo u zakonu koji je na snazi u vreme suđenja, ali nisu bile inkriminisane zakonom koji je bio na snazi u vreme njihovog izvršenja.
Prema ovom načelu, krivčna dela i krivične sankcije se mogu određivati-propisivati samo zakonom, što je dato najvišim državnim organima, skupštini koja donosi zakone.
Načelo zakonitosti u određivanju krivičnih dela isključuje mogućnost primene analogije u krivičnom pravu. Samo se zakonom može propisati koje i kakvo ponašanje predstavlja krivično delo. Analogija je u krivičnom zakonodavstvu isključena kao način stvaranja prava, jer je upravo suprotna načelu legaliteta u određivanju krivičnih dela, ali je dozvoljena kao način tumačenja.
Propisivanje krivičnih sankcija kao komponenta načela zakonitosti se ostvaruje tako da zakon mora propisati sistem krivičnih sankicija i učiniocu krivičnog dela može se izreći samo neka od tih sankcija propisanih u zakonu koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela. Dakle, učiniocu krivičnog dela ne može se izreći ona krivična sankcija koja nije više predviđena u zakonu po kome mu se sudi, bez obzira što je postojala u sistemu krivičnih sankcija u zakonu koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela.
Za svako krivčno delo mora biti propisana kazna, po vrsti i meri, bez obzira koji je način propisivanja kazne primenjen i da li je reč o jednoj ili više kazni. Smisao je da učinilac unapred zna kojom kaznom je zaprećeno delo koj je izvršio ili će izvršiti, što je opet i za sud polazna osnova za izricanje krivične sankcije.
Načelo zakonitosti u smislu citiranje zakonske odredbe znači i obavezu da se zakonom propišu i opšti uslovi za primenu krivične sankcije.
U funkcionalnoj povezanosti sa načelom zakonitiosti je i vremesko važenje krivičnog zakonodavstva, gde zakonodavac praktično određuje prema kom se zakonu procenjuje da li određeno ljudsko ponašanje predstavlja krivčno delo i koje se sankcije mogu izreći za to delo.
Radi se naime o odredbi čl.5. Krivičnog zakonika:
Vremensko važenje krivičnog zakonodavstva
(1) Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(2) Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.
(3) Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.
Dakle, ova odredba propisuje mogućnost retroaktivne primene krivičnog zakona, čime se odstupa od ustavnog načela da zakoni ne mogu imati povratno dejstvo i od osnovnog pravila definisanog u prvom stavu iste odredbe, kao i načela zakonitosti.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.