Povod za pisanje ovog teksta jeste nedavno doneta odluka upravnog odbora Advokatske komore Beograda – dalje: AK Beograda o uvođenju obaveznog polaganja advokatskog ispita pred AK Beograda, kao uslov za upis u imenik advokata AK Beograda, kako doslovno glasi izreka pomenute odluke, za koju odmah primećujemo da ima nedostataka u pogledu forme, obzirom da istoj nedostaje obrazloženje, iz kojeg bismo makar pročitali na koje se to odredbe poziva, ili koji su to razlozi koji pravdaju donošenje jedne ovakve odluke.
Šta je suprotno Statutu?
Ali, ako ostavimo sada po strani formu donete odluke i vratimo se na to šta je navelo upravni odbor AK Beograd za njeno donošenje, podsetimo se pre toga na to šta kaže Statut Advokatske komore Beograda (“Sl. list grada Beograda”, broj 37/2018) – dalje: Statut. I nije slučajno to što najpre krećemo od Statuta, jer u istom nalazimo da je upis u imenik advokata regulisan članom 73. u kome između ostalog stoji kod uslova za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakon o advokaturi nije drugačije odredio, da je jedan od uslova položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji. Dakle, ovo bi značilo kumulativno ispunjenje oba uslova, ali nas sada ne zanima ovaj prvi deo formulacije vezan za pravosudni ispit, jer je on kao takav nesporan, već ovaj drugi deo koji govori o položenom advokatskom ispitu u Republici Srbiji. Kako sam Statut, kao akt kojim se uređuju ciljevi, zadaci i poslovi AK Beograda, njena unutrašnja organizacija i delokrug njenih organa, postupak izbora i opoziva organa komore, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za organizaciju i rad, ne predviđa niti postavlja kao uslov za upis u imenik advokata, položen advokatski ispit pred AK Beograda, tumačenjemnavedenog člana možemo zaključiti da Statut ne pravi razliku gde je advokatski ispit položen tj. pred kojom advokatskom komorom. On samo navodi položen advokatski ispit u Republici Srbiji, za razliku od odluke koja je po tom pitanju izričita, tj. rekli bismo da isključuje mogućnost upisa u imenik AK Beograda, ako je advokatski ispit kandidat položio pred drugom advokatskom komorom. Šta je onda ispravno?
Obzirom da je reč o opštem pravnom aktu sa kojim moraju biti usklađene sve odluke koje donese advokatska komora, iz napred navedenog uočavamo da je ista u tom smislu u suprotnosti sa Statutom, u kom slučaju prednost treba dati onome što stoji u Statutu.
Kolizija sa Zakonom i Ustavom
Zakon o advokaturi (Sl glasnik RS“, br. 31/2011 i 24/2012-OUS) – dalje: Zakon, termin advokatski ispit i uopšte postupak upisa u imenik advokata u smislu ispunjenosti uslova reguliše u članu. 6. gde koristi iste formulacije koje poznaje Statut, s tom razlikom, što poslednjim stavom kaže da za kandidata koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, isti ne polaže advokatski ispit. Dakle, Zakon dozvoljava odnosno pravi izuzetak za kandidate koji dolaze iz drugih delova pravosuđa (bivše sudije i javni tužioci), da pod uslovom da iza sebe imaju 12 godina obavljanja sudijske ili javnotužilačke funkcije, ne moraju polagati advokatski ispit. I tu dolazimo do onoga što je najviše sporno tj. pomenuta odluka AK Beograda, del. broj 4235/2022 od 07.06.2022. godine, praktično da li svesno ili ne suspenduje ono što piše u Zakonu, čime se diskriminišu kandidati koji dolaze iz drugih delova pravosuđa. Kada ovo tvrdimo, odmah da budemo jasni, ne radi se ovde o „teškoćama savladavanja“ materije za polaganje advokatskog ispita, već ovo temeljimo samo na osnovu onoga što stoji u pomenutoj odluci, a u neskladu je ovde vidimo i sa Zakonom.
Sem toga, član 13. Zakona, reguliše upis bez ispitivanja uslova, gde kaže da ako advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona, pa bi pomenuta odluka u delu formulacije polaganja advokatskog ispita pred AK Beograda, kao uslova za upis u imenik advokata AK Beograda, takođe bila u suprotnosti sa navedenom zakonskom odredbom, jer bi to značilo da kandidat koji je već položio advokatski ispit, sada zbog premeštaja kancelarije na području AK Beograda mora ponovo da polaže advokatski ispit.
Na kraju dolazimo u situaciju da imamo odluku koja je u suprotnosti i sa Statutom i sa Zakonom, a samim tim i sa Ustavom Republike Srbije ( “Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022) – dalje: Ustav, i koja će kao takva teško dugoročno opstati, obzirom da će zasigurno pre ili kasnije biti predmet razmatranja pred Ustavnim sudom kroz inicijativu kako za ocenu ustavnosti u smislu člana 21. Ustava, kojim je regulisana zabrana diskriminacije, a potom i člana 84. Ustava, koji reguliše položaj na tržištu, kroz jednak pravni položaj, a što se sve ovakvom odlukom nesumnjivo dovodi u pitanje, tako i zakonitosti u smislu člana 6. stav 4. Zakona.
Causa odluke
Na početku smo spomenuli da ovoj odluci nedostaje obrazloženje, pa nam se čini da ni sami tvorci odluke nisu sigurni šta bi se tu moglo naći u smislu valjanog pravnog osnova, obzirom da je reč ipak o advokatima, kojima su itekako poznate posledice izostanka obrazloženja ili kada je ono „nemušto napisano“. Da li je razlog donošenja ovakve odluke, nastojanje advokatskih komora da izmenama uslova za prijem novih članova time dugoročno ograniče broj članova (numerus clausus), ostaje da se vidi u periodu koji je pred nama, ali je put ili bolje reći modus delovanja pogrešan i protivan videli smo Statutu, Zakonu i samom Ustavu.
Izvor: propisi su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com