NAPOMENA: Ovo je izdvojeni deo iz celokupnog teksta pod nazivom „Obrazložena sudska odluka“, autor: Borivoje Gajić, advokat iz Zrenjanina (bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu), objavljenog u časopisu „Advokatska kancelarija”, broj 33, Profi Sistem Com, maj 2017.
Vladavina prava ima poseban značaj u oblasti procesnog prava, ne samo kroz procesne uslove kojima se osigurava pristup sudu podnošenjem tužbe kao inicijalnom aktu u parničnom postupku, već i kroz mogućnost učesnika u sudskom postupku da u istom postupku ostvare svoja zakonom i ustavom zaštićena prava kroz obrazloženu sudsku odluku. Kao sastavni deo prava na pravično suđenje obrazložena sudska odluka od posebnog značaja je s obzirom na regulativu člana 355 Zakona o parničnom postupku u odnosu na prvostepenu presudu, kao i odredbu člana 396 stav 1 i 2 kojima su propisani obavezni elementi drugostepene (žalbene) presude (1). U pravnoj teoriji, pa i sudskoj praksi, prvenstveno je data pažnja obrazloženju i obaveznim elementima prvostepene presude, bez pažljivije analize obaveznih elemenata drugostepenih žalbenih odluka, ili odluka u postupku po reviziji kao vanrednom pravnom leku. Da istim elementima treba dati posebnu pažnju ukazuju odluke Ustavnog suda RS koji u brojnim odlukama pored ostalih povreda ustavnog prava ukazuje i na značaj obrazložene sudske odluke u žalbenom postupku za povredu prava na pravično suđenje. Značaj istih odluka je nesumnjiv i kroz regulativu člana 387 stav 3 ZPP kojom je propisana zabrana ukidanja prvostepene presude, ukoliko je ista već jednom ukinuta i sudsku praksu u kojoj je prisutan sve veći broj otvorenih rasprava kao posledice propuštanja prvostepenog suda da postupi po ukidnim rešenjima drugostepenih (žalbenih) sudova protivno obavezi iz člana 389 istog zakona. S obzirom na značaj obrazložene sudske odluke za same stranke nužno je ukazati na aktuelnu praksu Ustavnog suda RS i stavove Evropskog suda za ljudska prava koji se u brojnim odlukama izjasnio o značaju obrazložene sudske presude, kao i na manjkavosti uočenih u obrazloženjima sudskih odluka koje dovode do povrede prava na pravično suđenje. Isti stavovi imaju poseban značaj za sudsku praksu redovnih sudova i sa razloga što je mogućnosti uvida u odluke Evropskog suda za ljudska prava ograničena, bez obzira na obavezu države Srbije u postupku pridruživanja na praćenju iste. Konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, odnosno Protokolom br. 11 uspostavljen je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je isključivo odgovoran za interpretaciju Konvencije, pa je praksa istog suda odlučna i za definisanje pravnih standarda zaštite ljudskih prava u državama članicama EU i zemljama u postupku pridruživanja kao što je Srbija. Međutim, potrebno je naglasiti da neke pojmove i standarde ne treba poistovetiti sa definicijama u nacionalnim pravnim sistemima o čemu treba povesti računa i u odnosu na temu ovog članka i pojmove sadržane u istom kao i konvencijskom pravu koje je promenjivo i podložno promenama.
ZAKONSKA REGULATIVA
Forma presude u parničnom postupku propisana je članom 355 Zakona o parničnom postupku (Sl.gl.RS br. 72/2011….74/2014). Prema istoj zakonskoj odredbi pismeno izrađena presuda po svom obliku mora imati, uvod izreku i obrazloženje. Dakle obrazloženje je jedan od obaveznih elemenata presude i sadržaj istog određen je u odredbi člana 355 stav 4 ZPP-a.
Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, ime i prezime, prebivalište, ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, vrednost predmeta spora, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, naznačenje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena.
Izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja (član 346).
Sudska praksa utvrdila je redosled navođenja podataka sadržanih u odredbi člana 355 stav 4 ZPP-a. U obrazloženju sud će izložiti: izlaganje činjenične podloge za presudu koju je sud utvrdio u konkretnom sporu i kojim dokaznim sredstvima. Obrazloženje pored zahteva stranaka i njihovih navoda o činjenicama na osnovu kojih se ti zahtevi zasnivaju, dokaze koje je sud izveo, kao i koje je odbio uz ocenu značaja kako izvedenih tako i dokaza čije izvođenje nije prihvaćeno, sadrži i činjenično stanje utvrđeno na odgovarajući način koje stoji u korelaciji sa sadržinom odlučnog materijalnog prava i dokaze na kojima je sud zasnovao prvostepenu presudu.
Odredbom člana 386 ZPP-a propisano je da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud će da zaključi da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspala u parnici. Drugostepeni sud ispituje presudu i u delu u kome se žalbom ne pobija ako je to propisano posebnim zakonom (stav 2). Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2, tačka 1, do 3, 5, 7, i 9, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava (stav 3). Na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke (stav 4).
Granica ispitivanja prvostepene presude određuje i obavezne elemente drugostepene presude, odnosno rešenja koji su propisani članom 396 ZPP-a. Istim članom je propisano da: „U obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni bitne žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Ako se presudom žalba odbija, u obrazloženju presude sud neće detaljno da obrazlaže presudu u slučaju da prihvati činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava (stav 3). Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, u obrazloženju treba navesti odredbe koje su povređene, u čemu se povrede sastoje i sve uočene nedostatke koji su od uticaja za donošenje pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci i zašto su nove činjenice i dokazi važni i od uticaja za donošenje pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud će ukazati zašto su nove činjenice i dokazi od uticaja za donošenje pravilne odluke“.
Često se zaboravlja da je oblik i sadržaj sudskih odluka uređen i članom 122 Sudskog poslovnika (Sl.gl.RS br. 110/2009……….77/2016) koji preciznije određuje sadržaj i oblik sudskih odluka (presude i rešenja) kroz regulativu: «U svom radu, sud koristi izraze iz zakona i izbegava strane reči i reči koje nisu opšte usvojene u radu suda. Jezički izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv. U uvodu presude sud označava predmet spora. Za kratko označenje predmeta spora sud, po pravilu, koristi zakonske pravne institute (zajam, sticanje bez osnova, povreda moralnih autorskih prava). U izreci i obrazloženju odluke stranke se uvek označavaju njihovim punim ličnim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tužilac, drugooptuženi i sl.). U obrazloženju odluke može se navoditi i praksa međunarodnih institucija koje štite ljudska prava (npr. Evropski sud za ljudska prava-Vinčić protiv Srbije “Službeni glasnik RS”, br….). Kad se podaci upisuju u javne knjige izreka sadrži i lične podatke propisane posebnim propisima (ime jednog od roditelja, devojačko prezime, godina rođenja, JMBG i dr.). Vremensko trajanje kazne i novčani iznosi označavaju se u izreci odluke brojevima i slovima u zagradi. Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraćenom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u čestoj upotrebi, i navode se punim nazivom i označavanjem službenog glasila i broja u kome su objavljeni (npr.”Službeni glasnik RS br. 27/10).
Bez obzira što cilj ovog članka nije da ukaže na nedostatke oblika sudskih odluka u pogledu forme i načina pisanja, već na sadržaj obrazloženja kao jednog od elemenata sudskih odluka u odnosu na žalbene razloge i ustavno-sudsku praksu ocene povrede prava na pravično suđenje, čiji je jedan elemenat i pravo na obrazloženu sudsku odluku nužno je ukazati da je u kontroli rada prvostepenih sudova uočeno da se nedostaci oblika prvostepenih odluka prvenstveno odnose na sadržaj uvoda. Tako se u uvodu navode adresa punomoćnika stranke, ime i prezime zakonskog zastupnika iako stranka ima punomoćnika, podaci o pravnom licu (MB ili PIB) ili fizičkom licu (JMBG), navodi predmet spora po svih zahtevima tužioca (zarada, regres, topli obrok, dnevnice, naknada materijalne i nematerijalne štete po svim osnivima zahteva i sl.) umesto samo osnova „radi isplate“, ili „naknade štete“, stranke navode kao „tužilac prvog reda, drugog reda i sl. u slučaju postojanja većeg broja stranaka bilo na strani tužilaca ili tuženih, korišćenje termina „tuženik“, umesto „tužilac“ i sl. Sve ovo ne utiče bitno na pravilnost i zakonitost prvostepene presude ali nepotrebno opterećuje sadržaj iste i stvara osnov za moguće greške u pisanju.
Navedene greške koje nesumnjivo treba izbegavati ceneći član 122 Sudskog poslovnika u sudskoj žalbenoj kontroli ne stvaraju veći problem, jer se isti nedostaci mogu otkloniti u svako doba primenom člana 359 Zakona o parničnom postupku, ali nedostataci izreke i samog obrazloženja ukoliko nemaju karakter grešaka u pisanju u pravilu dovode do bitne povrede odredbe člana 374 stav 2 tačka 12 ZPP-a i nerazumljivosti izreke u odnosu na date razloge obrazloženja štu u daljnjem dovodi do ukidanja prvostepenih presuda i predstavljaju najčešći razlog ukidanja prvostepenih presuda. Pri tome treba ukazati da na istu bitnu povredu parničnog postupka sud ne pazi po službenoj dužnosti što u daljnjem dovodi do moguće povrede standarda obrazložene sudske odluke kako u odnosu na prvostepenu tako i na drugostepenu presudu koje se u odgovarajućem žalbenom postupku ponekad ne mogu otkloniti. Izgled i forma sudskih odluka (veličinu i vrste slova, broj slovnih mesta, prored i sl.) uređen je odlukom predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Pored toga u praksi nekih redovnih sudova pojavljuju izreke u kojima umesto da se odluči o tužbenom zahtevu „usvajanjem ili odbijanjem istog“ navođenjem jasnog sadržaja istog zahteva „tužbenom zahtevu daje mesta“, “tužbeni zahtev usvaja na osnovu izjave tužioca…“ „tužbeni zahtev usvaja“ bez navođenja u odnosu na čega se isto usvajanje odnosi, ili „u prestalom tužbeni zahtev odbija“, bez jasnog navođenja šta se odbija ili u odnosu na čega se odbijajući deo odnosi, kroz iskaz „u preostalom odbija“. Uočljivo je i da prvostepeni sudovi ne razlikuju tužbeni zahtev od tužbe, pa se često “tužbeni zahtev odbacuje“, umesto da se odbaci “tužba“, ne odbija se „višak tužbenog zahteva“, već određen zahtev, ne povlači se tužbeni zahtev, već tužba i slično.
Također je uočljivo da se u samoj izreci navode potpuni podaci stranaka iako se ne radi o svojinskom zahtevu u kome je posebnim propisima potrebno identifikovati stranke potrebnim podacima (JMBG, adresa i prebivalište stranaka ili MB, odnosno PIB) što nepotrebno opterećuje samu izreku presude i dovodi često do grešaka u pisanju koje se naknadno otklanjaju ispravkama. Stoga treba ukazati na stav Vrhovnog suda Srbije iskazan u odluci Rev-1059/79 koji je i sada aktuelan:
„Kada se presudom utvrđuje stvarno pravo na nepokretnostima, u izreci moraju biti označeni svi podaci o identitetu nepokretnosti, da bi se na osnovu takve presude mogao izvršiti upis u zemljišnu knjigu.“
Analiza prvostepenih presuda ukazuje i da se često u izreci bez odgovarajućih korekcija tužbenog zahteva isti samo prepiše bez obzira na njegov sadržaj koji je opterećen nepotrebnim podacima, a u samom obrazloženju presude se u celosti prenese (kopira) „nalaz i mišljenje veštaka“, ili citiraju iskazi svedoka sadržani u zapisniku o saslušanju bez konkretne ocene istih, što ili utiče na dužinu presude ili dovodi do bitne povrede parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 12 ZPP-a.
Stoga smatram da je nužno ukazati na neke stavove sudske prakse koja je u pogledu sadržaja izreke sudske presude iskazala sledeći stav: „Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog, ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa, zato što izreka presude to ne mora da sadrži, jer to nije neophodno za razumljivost izreke, s obzirom na to da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude, a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa, kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude (3). „Kada su postavljeni zahtevi za naknadu više vidova štete, korisno je da se u izreci presude posebno navedu svi vidovi štete i naknade za svaki vid. U obrazloženju presude treba izneti utvrđeno činjenično stanje i obrazloženje o postojanju, odnosno nepostojanju svakog vida štete i naknade“.(4)
Pravna teorija dala je odgovor na obavezne elemente prvostepenih presuda i iste su bile predmet razmatranja pojedinih pravnih teoretičara ali samo u odnosu na primenu odredaba Zakona o parničnom postupku i procesnih uslova za donošenje prvostepenih sudskih odluka, pa zbog značaja istih i za obrazloženu sudsku odluku na ove radove upućujem (5).
SUDSKA ODLUKA
Prema članu 124 ZPP-a „Sudska odluka se donosi u obliku presude ili rešenja. O tužbenom zahtevu sud odlučuje presudom, a u postupku zbog smetanja državine rešenjem. Kada ne odlučuje presudom, sud odlučuje rešenjem. U postupku izdavanja platnog naloga rešenje kojim se usvaja tužbeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. Odluka o troškovima u presudi smatra se rešenjem“.
U prvostepenom parničnom postupku presudom se meritorno odlučuje o zahtevima stranaka zbog kojih se parnica vodi. Pod zahtevima stranka smatra se i zahtevi koji se ističu u toku postupka preinačenjem tužbe, protivtužbeni zahtev, kao i kompenzacioni prigovor o kojima se odlučuje presudom. Presudom se odlučuje i o sporednim zahtevima, osim o zahtevu za naknadu troškova postupka.
Suštinski sudske odluke mogu se definisati kao „parnične radnje kojima sud izražava svoju volju u pogledu pitanja koja se pojavljuju u toku parnice.“…„Odluke su sve one sudske parnične radnje koje su rezulata odlučivanja. Sud donosi odluke kad zauzme stav o raznim pitanjima koja se pojavljaju u postupku….odluka je svaka izjava suda učinjena sa ciljem da proizvede određena pravna dejstva“.(6)
Odluka suda (presuda ili rešenje) je parnična radnja suda kao rezultat parničnog postupka i s obzirom na sadržaj pravne zaštite koja se prema njima pruža mogu biti „deklaratorne“, „kondemnatorne“ i „konstitutivne“ prirode(7).
Bez obzira na različitu podelu sudskih odluka s obzirom na njihovu prirodu, procesne, meritorne, parnične (građanske), krivične, upravne, prekršajne, iste po svom obliku mogu biti u obliku presude ili rešenja. U pravilu se presudom u parničnom postupku odlučuje o tužbenom zahtevu, dakle meritorno o osnovanosti ili neosnovanosti glavnog zahteva, a o sporednim pitanjima rešenjem, uz odgovarajuće izuzetke. S obzirom na cilj i namenu ovog rada isti je ograničen samo na meritornu presudu i rešenje kao oblik sudske odluke u parničnog postupka i na jedan njen element, a to je obrazloženje iste. Stoga je nužno da se ukaže na jezičko značenje obrazloženja koje u daljnjem određuje i sadržinu obrazloženja sudske odluke nastale kao rezultat parničnog postupka. Prema istom značenju je imenica izvedena iz složenica „razlog“ i „argument“, pa u tom značenju obrazloženje sudske odluke mora sadržavati odlučne razloge na kojima se zasniva (temelji) sudska odluka i iz obrazloženja presude stranka se treba upoznati sa razlozima koji su opredelili sud za donošenje presude i ono treba da da odgovor zašto je odlučeno kao u izreci presude, čime samo zadovoljenje forme sudske odluke utvrđene procesnim zakonima ne garantuje da sudska odluka ispuni uslov standarda obrazložene sudske odluke.
Pravo na obrazloženu sudsku odluku je opšti element prava na „pravični postupak“, neki autori koriste i pojam „pravične rasprave“, koji uključuje: pravo na pristup sudu, učestvovanje u postupku, pravo da ne tereti samog sebe, jednakost strana i akuzatorski postupak i pravo na obrazloženu presudu.
Pri tome treba ukazati da sadržaj prava na obrazloženu sudsku odluku (presudu i rešenje) treba razlikovati od obrazloženja presude. Elemente obrazloženja sudske presude propisuje sam zakon, a način obrazlaganja, sadržaj činjeničnih navoda, ocenu izvedenih dokaza i logično formiranje zaključka o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog zahteva je formirala sudska praksa.
Obrazloženje meritorne sudske presude podrazumeva njenu potpunost, dakle navođenje svih razloga za odluku o tužbenom zahtevu sadržanom u izreci, navođenje svih bitnih činjenica i razlozima o utvrđenom činjeničnom stanju, analiza i ocena svih izvedenih dokaza, određenosti, pravilnom upotrebom i redosledom reči, rečenica i sintagmi koji na pouzdan način upućuju na date razloge presude i jasnoću, kao razloge koji su za svakog jasni i razumljivi, kao i primena merodavnog materijalnog prava na koga se ista ocena odnosi.
Na ovakav sadržaj obrazloženja ukazuje i Ustavni sud RS kroz iskaz da obrazloženje presude „mora biti određeno i potpuno“ a razlozi zasnovani na „merodavnom zakonu (Už-1157/2008 od 14.04.2011. godine.).
Na značaj obrazloženja sudskih odluka ukazuje i Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope (preporuka br.P-95-5)od 07.09.1995. godine-član 2b kroz iskaz „da prvostepeni sud treba obavezati zakonom da daju jasne, iscrpne obrazloženja svojih odluka na lako razumljivom jeziku“, kao i Vrhovni kasacioni sud nalazeći da uloga istog suda u „ujednačavanju sudske prakse treba prvenstveno da bude usmerena na donošenje dobro obrazloženih odluka u konkretnim predmetima u kojima će biti rešeno sporno pravno pitanje kroz donošenje preliminarnih odluka o spornom pravnom pitanju“(8)
Zadatak je obrazloženja da obavesti stranke o subjektivnim i objektivnim elementima spora i da objasni razloge zbog kojih je sud doneo odluku sadržanu u izreci presude. Suštinski element obrazloženja je zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva koji sud zasniva tumačenjem propisa na kojima zasniva svoju odluku, sa razlozima kojima mora uveriti stranke i žalbeni sud, kao i druga lica da primena odgovarajuće pravne norme dovodi do posledica sadržanih u izreci presude. Stoga pismena izrađena sudska odluka (presuda) može u procesnom smislu imati dve vrste nedostatka:
1) očigledne greške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnosti prepisa sa izvornikom koje se mogu ispravljati u svako doba posebnim rešenjem saglasno članu 362 Zakona o parničnom postupku. Iste greške mogu nastati u svim obaveznim elementima presude (uvodu, izreci i obrazloženju) ali nemaju isti procesni značaj za pravilnost i zakonitost prvostepene presude, pa se neke greške manjeg značaja mogu otkloniti i po pravonažnosti prvostepene presude, o čemu žalbeni sudovi ne vode dovoljno računa tako da se često bez potrebe prvostepena presuda vraća na ispravku što u daljnjem dovodi do dugotrajnosti postupka i moguće povrede suđenja u razumnom roku.
2) nedostatke zbog kojih se presuda ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloge ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima (član 374 stav 2 tačka 12 ZPP-a). Navedeni nedostaci vode ukidanju prvostepene presude i isti mogu nastati kako u prvostepenom postupku, tako i u postupku po žalbi ukoliko je drugostepeni sud otvorio raspravu i odluku doneo primenom odredbe člana 383 Zakona o parničnom postupku…
NAPOMENE:
1)-Zakon o parničnom postupku (Sl.gl.RS br.72/2011, 49/2013, 74/2013 i 55/2014)- u tekstu ZPP.
2)-Evropska konvencija za zašitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je postala deo našeg pravnog poretka Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda sa dodatnim protokolima uz neke kasnije izmene i dopune (Sl.list SCG-Međunarodni ugovori br.9/2003…..7/2005, i Sl.glasnik RS–Međunarodni ugovori br. 12/2010).-Obaveza implementacije presuda ESLJP i citiranja istih u presudama redovnih sudova proizilazi iz odredbe člana 16 stav 2 Ustava RS
3)-vidi presudu Višeg trgovinskog suda Pž.11958/05 od 14. decembra 2005).
4)-vidi Pravno stanovište utvrđeno na savetovanju sudija Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Jugoslavije-predstavnika građanskih odelenja republičkih i pokrajinskih vrhovnih sudova od 12/13.02.1970-/Privreda i pravo br.4/1971/.
5)-vidi više Mileva Gajinov «Metodologija izrade presude u parničnom postupku» Bilten VSS br.2/2000-strana 311-336
-vidi više Gordana Mihajlović «Izrada presude» Bilten Okružnog suda Beograd br. 61/2003 strana 5-14
-vidi više dr. Ilija Zindović „Metodologija i tehnika izrade sudskih odluka“-Beograd 2000 -„Poslovni biro“ d.o.o.
-vidi više Ljubica Milutinović i Snežana Andrejević „Vodič za izradu prvostepenih sudskih odluka iz građanske materiji sa osvrtom na navođenje presuda ESLJP“-Consil of Europe
6)-vidi dr Siniša Triva-„Građansko-procesno pravo“ N.N: 1972-strana 278
-vidi Gordana Stanković-“Građansko procesno pravo“ Niš-2007-strana 447.
7)-u tekstu pojam presude i sudske odluke (presude ili rešenja) ograničen je samo na meritornu sudsku odluku u parničnom postupku, ne odnosi se na procesne presude (presuda na osnovu propuštanja, presuda na osnovu izostanka) ili procesna rešenja.
8)-D.Milojević- S. Andrejević“ Ujednačavanje sudske prakse-izazovi i moguća rešenja“ OEBS- strana 21
NAPOMENA: Celokupan tekst sa relevatnom sudskom praksom možete pročitati u časopisu „Advokatska kancelarija”, broj 33, Profi Sistem Com, maj 2017.