Srbija deset godina nije donela Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći zato što za sve to vreme Ministarstvo pravde nije uspelo da odgovori na jedno pitanje – na koji način će ta vrsta pomoći da se finansira. Ni sada, kad pred sobom imamo najnoviji nacrt ovog zakona, nismo bliži ključnim odgovorima. Ne slažemo se ni oko toga ko ima pravo da dobije ovu pravnu uslugu, ni ko sve može da je pruži, niti kako će ona biti finansirana.
Civilno društvo već mesecima upozorava na manjkavosti Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je kreirala radna grupa Ministarstva pravde, ali očito uzalud, jer će se ovaj dokument, po svemu sudeći, naći u skupštinskoj proceduri početkom jula.
U čemu je problem? U Srbiji je efikasna i delotvorna besplatna pravna pomoć godinama uglavnom polje delovanja civilnog sektora. Mi, advokati u organizacijama civilnog društva, dajemo pravne savete, pišemo podneske i zastupamo građane na sudu. Za građane je naša usluga besplatna jer se sredstva za pružanje iste obezbeđuju putem projektnog finansiranja. Nacrt ovog Zakona kao pružaoce ove pravne usluge predviđa i nevladine organizacije i pravne klinike, čije usluge ne želi da plaća, ali zadržava pravo da drakonskim novčanim kaznama kažnjava sve one koji budu sami obezbeđivali sredstva da građanima pružaju besplatnu pravnu pomoć, a koji pod ovim uslovima neće želeti da budu upisani u neki budući registar pružalaca. U Srbiji već više od decenije, u okviru civilnog društva, postoje usluge specijalizovane besplatne pravne pomoći koje su građanima već poznate. Zašto onda država ima potrebu da pravi zakon koji ne samo da neće predstavljati podsticaj za pružanje besplatne pravne pomoći građanima Srbije, već će dovesti do gašenja i postojećih usluga?
Postavlja se pitanje i zašto su centri za socijalni rad, koji su već opterećeni prevelikim brojem poslova koji obavljaju, izabrani da budu organ koji će odlučivati o tome ko ima pravo na besplatno zastupanje u postupku od strane advokata. Naš predlog je da se to pravo preraspodeli na sve državne organe pred kojima se odlučuje o nečijem pravu. Tako bi sudovi odlučivali o pravu na besplatno zastupanje u sudskim postupcima, što sudije već sada i rade u skladu sa drugim zakonima, lokalne samouprave bi o tom pravu odlučivale u postupcima koji se vode pred organima opština, itd.
Zajedno sa kolegama iz Komiteta pravnika za ljudska prava i Praksisa (sve tri organizacije su istaknuti pružaoci besplatne pravne pomoći) radili smo na predlozima za izmene ovog nacrta i prosledili ih nadležnom ministarstvu. Osim pomenutih izmena koje se odnose na to ko treba da bude pružalac a ko primalac besplatne pravne pomoći, dali smo predlog i da se ova usluga finansira iz centralizovanog fonda, koji bi se tako i zvao – Fond za besplatnu pravnu pomoć, kako bi ono bilo što transparentnije.
Organizovali smo okrugle stolove i debate povodom ovog nacrta, zvali predstavnike Ministarstva pravde na rasprave, želeli smo da postignemo otvorenu i konstruktivnu raspravu. I predlozi za izmene Nacrta koje smo zajedno kreirali deo su našeg stremljenja da dobijemo kvalitetan Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i zaštitimo prava najugroženijih građana. Kako od Ministarstva pravde ne dobijamo nikakav zvaničan odgovor o tome da li je Radna grupa razmatrala naše predloge i komentare, niti šta su bili njihovi zaključci vezani za iste, deluje da su sve manje šanse da će Srbija dobiti kvalitetan i primenjiv Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Izvor:Danas.