Ministar pravde u Vladi Republike Srbije sastao se sa Državnim pravobraniocem.
Oni su tom prilikom razgovarali o pravnom okviru koji reguliše rad Državnog pravobranioca, kao i potrebi za njegovim unapređenjem.
Takođe, oni su razmotrili pitanja organizacionog kapaciteta na područjima na kojima zamenici Državnog pravobranioca zastupaju interese Republike Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.
Odredbama članova 11-18 Zakona o pravobranilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2014) propisane su nadležnosti Državnog pravobranilaštva, prema kojima:
Zastupnik i punomoćnik
Državno pravobranilaštvo je zastupnik Republike Srbije u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, kada Republika Srbija ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Državno pravobranilaštvo može na osnovu posebno datog punomoćja zastupati u postupku pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija.
Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.
Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, a jedna od tih stranaka je Republika Srbija, Državno pravobranilaštvo će zastupati Republiku Srbiju.
Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema ovom zakonu zastupa Državno pravobranilaštvo, a nijedna od tih stranaka nije Republika Srbija, Državno pravobranilaštvo će zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka.
Zastupanje pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu
Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu.
Ako Državno pravobranilaštvo prema propisima strane države ili međunarodne organizacije ili iz drugih razloga, ne može neposredno da zastupa pred stranim ili međunarodnim sudovima i arbitražama, ili pred drugim nadležnim organima u inostranstvu, Vlada, na predlog državnog pravobranioca, ovlastiće za zastupanje lice koje može preduzeti zastupanje po propisima strane države ili međunarodne organizacije.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, državni pravobranilac je dužan da obezbedi aktivno praćenje toka zastupanja, kao i da licu ovlašćenom za zastupanje daje potrebne naloge i uputstva.
Zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava
Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima uz ovu konvenciju.
Poslove zastupanja iz stava 1. ovog člana obavlja zamenik državnog pravobranioca koji je postavljen i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Opštenje između Republike Srbije i Evropskog suda za ljudska prava odvija se posredstvom zastupnika iz stava 2. ovog člana.
Zastupnik može da zaključi poravnanje sa strankama koje učestvuju u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava, uz prethodnu saglasnost organa čiji su akti doveli do postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poravnanje se zaključuje u pisanoj formi.
Isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznačenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vrši se iz sredstava organa Republike Srbije čiji su akti prouzrokovali kršenje ljudskih prava.
Državno pravobranilaštvo prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad državnih organa, kao i primenu zakona i drugih opštih pravnih akata, kada je to od značaja za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije i o uočenim problemima obaveštava Vladu i druge nadležne državne organe.
Državno pravobranilaštvo najkasnije do 31. marta tekuće godine podnosi Vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu.
Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti
Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona, odnosno za ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih opštih pravnih akata, ako oceni da su zakonom, odnosno drugim opštim pravnim aktom povređena imovinska prava i interesi Republike Srbije ili zakonom utvrđeni položaj Državnog pravobranilaštva.
Obaveštavanje o potrebi izmene propisa
Ako Državno pravobranilaštvo povodom postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, oceni da domaći propis nije u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, obavestiće o tome nadležne državne organe o potrebi usklađivanja propisa.
Državnom pravobranilaštvu se mogu dostaviti radi davanja pravnog mišljenja nacrti pravnih poslova koje zaključuju subjekti koje zastupa, ako ti pravni poslovi za predmet imaju imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno tih subjekata.
Državno pravobranilaštvo daje pravna mišljenja i o drugim imovinskopravnim pitanjima subjektima koje zastupa.
Državno pravobranilaštvo može na zahtev drugog pravobranilaštva, odnosno jedinice lokalne samouprave pružiti stručnu pomoć ili preuzeti zastupanje.
Kada je postupanjem drugog pravobranilaštva povređen javni interes, Državno pravobranilaštvo može preuzeti postupanje od drugog pravobranilaštva.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a