Besmisleno je da u stručnom radu moram da objašnjavam osnove. Jer, stručni rad je po logici stvari namenjen struci, onima koji se razumeju u pravo. Ali, izgleda da je potrebno krenuti od osnovnih postulata. Ovde objašnjavam nešto što izgleda nije jasno sudijama Prekršajnog apelacionog suda (u daljem tekstu: Sud).
Ovaj i povezani tekstovi su ekstrakti iz stručnog komentara „ Da li neosnovano okrivljeni uvek može da naplati svoje troškove?”, objavljenog u časopisu Advokatska kancelarija br. 128, april 2025. god.
U tekstu „Zašto neosnovano okrivljeni ne može uvek da naplati svoje troškove?“ sam objasnio šta je bio konkretan povod za taj i povezane komentare, citirao šta je Sud rekao, te pojasnio osnovne postavke. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde. Ukratko, Sud kaže da okrivljenom ne pripadaju troškovi postupka u situaciji kada je zahtev za sudsko odlučivanje odbačen iz razloga skrivljenih od strane izdavaoca prekršajnog naloga.
Troškovima prekršajnog postupka, i time gde Sud greši bavio sam se u „Ko snosi troškove prekršajnog postupka?“.
Ovde ću razmotriti pokretanje postupka pred prekršajnim sudom i situacije u kojima neće biti sudskog postupka po prekršajnom nalogu.
1. Kako se pokreće postupak pred prekršajnim sudom?
Članom 87. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, propisano je da prekršajnu sankciju može izreći samo nadležni sud koji vodi prekršajni postupak po ovom zakonu, a izuzetno i ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice prekršajnim nalogom u skladu sa zakonom. Uslovi za izdavanje prekršajnog naloga propisani su članom 168. ZOP, pa tako, prekršajni nalog se izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Prema stavu 2. člana 168. ZOP, za prekršaje za koje je predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, tj. za koje se izdaje prekršajni nalog ne može se podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadežnim sudom.
Vidimo da, iako je i postupak izdavanja prekršajnog naloga u stvari neki oblik prekršajnog postupka, ZOP kao prekršajni postupak posmatra samo postupak pred prekršajnim sudom. Dakle, kada se govori o prekršajnom postupku, misli se samo na postupak pred prekršajnim sudom, što će biti važno kada budem govorio o troškovima poostupka.
Član 167. ZOP kaže, prekršajni postupak se pokreće rešenjem suda na osnovu:
1) zahteva za pokretanje prekršajnog postupka;
2) izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje.
Ono što nije jasno je sledeće. Šta je odbačeno u situaciji koju Sud razmatra? Zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? Jer, to su dve potpuno različite stvari sa različitim posledicama, što zavisi od onog zbog čega je neki zahtev odbačen. I zato se mora biti precizan u upotrebi izraza.
Sud govori o zahtevu za sudsko odlučivanje, a ne o zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka. I to o zahtevu za odlučivanje odbačenom usled krivice izdavaoca prekršajnog naloga. Ako je odbačen zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, to je jedna procesna situacija gde do prekršajnog postupka nije ni došlo (nije pokrenut), a prekršajni nalog postaje konačan i izvršan, odnosno potvrđena novčana kazna. Ali, to se može desiti samo krivicom lica protiv koga je izdat prekršajni nalog. A ako je odbačen zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu kojim se pokreće prekršajni postupak, to je sasvim druga stvar.
Sud govori o zahtevu za sudsko odlučivanje. A ZOP pod time podrazumeva samo zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu.
Jer, prema članu 174. ZOP, lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ukoliko ne prihvata svoju odgovornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu. Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog dostavljanjem zahteva za sudsko odlučivanje nadležnom sudu stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku. Sud je obavezan da odmah nakon zavođenja predmeta ispita zahtev za sudsko odlučivanje, donese rešenje o pokretanju postupka i pozove organ koji je izdao prekršajni nalog da se u roku od osam dana izjasni i dostavi ili predloži dokaze o učinjenom prekršaju.
2. Kada se odbacuje zahtev za odlučivanje o prekršajnom nalogu?
Ispitivanje zahteva za sudsko odlučivanje uređeno je članom 176. ZOP, prema kome sud rešenjem odbacuje neblagovremen ili nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje, kada prekršajni nalog postaje konačan i izvršan, a izrečenu novčanu kaznu sud će uneti u registar prekršajnih sankcija. To je slučaj odbacivanja zahteva za sudsko odlučivanje o izdatom nalogu iz razloga za koje je odgovoran okrivljeni – lice protiv koga je nalog izdat, tako da isti ni po logici stvari a ni po propisima nema pravo na naknadu troškova, jer sam ih je skrivio.
Ali, sud govori o odbacivanju zahteva za sudsko odlučivanje zbog razloga skrivljenih od strane izdavaoca prekršajnog naloga. A tu su moguće različite situacije.
St. 4. i 5. člana 176. ZOP predviđeno je da ako je prekršajni nalog nečitak ili ne sadrži sve potrebne podatke za postupanje suda, a posebno ako nije preciziran činjenični opis radnje iz koje proizilazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja, sud će pre donošenja rešenja o pokretanju postupka zatražiti od organa koji je izdao prekršajni nalog da ga u roku od osam dana uredi. Ako ovlašćeni organ u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu suda i ne otkloni nedostatke, sud će postupiti kao sa neurednim zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 182. ovog zakona, kada se smatra se da je podnosilac zahteva odustao od istog a zahtev se rešenjem odbacuje.
I to je jedna od mogućih situacija o kojima se Sud izjašnjavao. Ovde je bitno razumeti da govorim o odbacivanju zahteva za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu koji je faktički postao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Jer, ako sud ne odbaci nego prihvati zahtev za sudsko odlučivanje, izdati prekršajni nalog faktički se izjednačava sa zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom, a lice kome je kazna izrečena nalogom postaje okrivljeni, dok izdavalac naloga postaje podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U prilog tome govori postupanje sa zahtevom za sudsko odlučivanje o izdatom nalogu kao sa neurednim zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 182. ZOP.
Dalje, po članu 177. ZOP, ukoliko sud zahtev okrivljenog za sudsko odlučivanje na osnovu izdatog prekršajnog naloga ne odbaci, doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, o čemu obaveštava izdavaoca prekršajnog naloga i od istog traži da o učinjenom prekršaju pruži sve dokaze kojima raspolaže.
A šta inače sud prvo čini nakon pokretanja postupka? Prema članu 183. ZOP, kad nadležni sud primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitaće da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka i odlučiti o daljem toku postupka.
Odbacivanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka uređeno je članom 184. ZOP, čiji stav 1. kaže da, kad utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, sud će rešenjem odbaciti zahtev za pokretanje postupka.
Prema stavu 2. istog člana, uslovi za pokretanje prekršajnog postupka ne postoje:
1) kad u zahtevu opisana radnja nije prekršaj;
2) kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka;
3) kad postoje osnovi koji isključuju odgovornost okrivljenog za prekršaj;
4) kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka;
5) kad je zahtev podneo neovlašćeni organ, odnosno neovlašćeno lice;
6) kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne može pokrenuti.
I svi ovi slučajevi (osim onog pod stavkom 3. ponekad, jer i to se mora sagledati pre upuštanja u postupak) su oni za koje je direktno odgovoran podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, što je u slučaju prekršajnog naloga povodom kog je podnet zahtev za sudsko odlučivanje – izdavalac istog.
Za ovo razmatranje je zanimljiva i, iako formalno različita, slična procesna situacija koja nastaje kod obustave prekršajnog postupka. Jer, po stavu 1. člana 248. ZOP, prekršajni postupak završava se rešenjem o obustavi kad sud utvrdi:
1) da je prekršajni postupak vođen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nije bio ovlašćen za njegovo podnošenje;
2) da sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka;
3) da je okrivljeni za istu radnju već pravnosnažno kažnjen, oslobođen odgovornosti u prekršajnom postupku ili je prekršajni postupak pravnosnažno obustavljen, ali ne zbog nenadležnosti;
4) da je okrivljeni u krivičnom postupku, odnosno u postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oslobođen ili oglašen krivim za istovetan događaj koje obuhvata i obeležje prekršaja;
5) da okrivljeni ima diplomatski imunitet;
6) da je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka;
7) da je okrivljeni u toku prekršajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da postoji a nema pravnog sledbenika;
8) da je ovlašćeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pre pravnosnažnosti odluke;
Stav 2. istog člana kaže da će se prekršajni postupak obustaviti i u drugim zakonom određenim slučajevima. Recimo, zbog necelishodnosti vođenja postupka, po članu 297 ZOP, jer sud može odlučiti da se ne vodi prekršajni postupak prema maloletniku ako smatra da to nije celishodno s obzirom na prirodu prekršaja i okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Ili kad sud obustavi postupak ako utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja prekršaja nije imao navršenih četrnaest godina u skladu sa članom 299. ZOP. Ali, ovi slučajevi nam nisu zanimljivi za ovo razmatranje.
3. Umesto zaključka
Sad su valjda neke stvari jasnije. Ostaje samo da u sledećem, povezanom komentaru u „Ko snosi troškove prekršajnog postupka?“ objasnim do kraja zašto Sud greši.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.