Da bi rešili ovo pravno pitanje, neophodno je prethodno rešiti pitanje primene blažeg zakona po Krivičnom zakoniku.
Odredbom čl.5. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) definisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva:
Prema toj odredbi:
(1)Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(2)Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.
(3)Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.
U svakom pravnom sistemu značajno je na koji način je regulisana primena zakona, s obzirom da je vremensko važenje krivičnog zakonodastva povezano sa načelom zakonitosti u određivanju krivičnog dela i krivične sankcije.
Takođe, pitanje važenja zakona spada u ustavnu kategoriju.
Odredba čl.197. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021) propisuje Zabranu povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata:
Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.
Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela.
Dakle, osnovno pravilo u primeni krivičnog zakonodavstva je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
Za primenu ovog pravila treba prvo utvrditi vreme kada je krivično delo učinjeno i koji je krivični zakon važio u to vreme.
Prema navedenoj odrebi drugog stava čl.5. Krivičnog zakonika, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.
Dakle, ova odredba propisuje mogućnost retroaktivne primene krivičnog zakona čime se odstupa od ustavnog načela da zakoni ne mogu imati povratno dejstvo i od osnovnog pravila definisanog u prvom stavu iste odredbe.
Nadalje, zakoni koji imaju ograničeno vremensko dejstvo, koji sadrže krivičnopravne odredbe, primenjuju se za vreme važenja tog zakona. Međutim, kada je krivično delo propisano ovim zakonom izvršeno za vreme njegovog važenja, a učiniocu nije u to vreme suđeno, dolazi do problema.
Prema trečem stavu čl.5. Krivičnog zakonika, na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.
U našem krivičnom zakonodavstvu su česte izmene i dopune zakona. Tako da je jako važna primena odredbi čl.5. Krivičnog zakonika, radi poštovanja načela zakonitosti u određivanju krivičnog dela i krivične sankcije.
Međutim, šta u slučaju blanketnih krivičnih dela i prekršaja.
Naime, imamo slučajeve da se blanketne norme promene u periodu od izvršenja krivičnog dela na koje se odnose do presuđenja. Postavlja se pitanje da li i tada ima mesta primene blaže blanketne norme s obzirom na sve rečeno u vezi sa primenom blažeg zakona.
Zaključak da ukoliko je ista izmenjena ili ukinuta pre donošenja pravnosnažne presude ona se ima primeniti. U suprotnom, ovaj Zakon koji sadrži blanketnu normu bi izgubio svaki smisao i cilj ukoliko bi se u odnosu na njega dozvolila primena kasnijeg blažeg zakona, jer se ne bi mogao primenti u odnosu na većinu krivičnih dela učinjenih za vreme njegovog važenja.
Takođe, radnje preduzete od strane učinioca mogu istovremeno sadržati elemente krivičnog dela i prekršaja, a nadležni tužilac je ovlašćen da te radnje pravno kvalifikuje i opredeli se koju će vrstu postupka da vodi. Pitanje primene blažeg zakona u krivičnom postupku u smislu člana 5 stav 2 Krivičnog zakonika se odnosi na primenu blažeg zakona kojim se propisuju krivična dela, ukoliko je isti izmenjen od trenutka izvršenja krivičnog dela pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ali ne i na primenu zakona kojim se propisuju blanketi, prekršaji, jer se u tom slučaju radi o drugoj vrsti postupka, na koji se ne može primeniti krivični zakon.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.