Prestonički pravni zastupnici žale se Ustavnom sudu zbog notara i najavljuju obustavu rada. Milionski dugovi za porez, ali i velika potraživanja od države.
Bеоgradski advokati stupiće u sredu u potpunu obustavu rada ako im danas ministarstva pravde i finansija ne obećaju vraćanje poreza na prošlogodišnji nivo. Ovo je najavio Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda.
Po njegovim rečima, osamdeset odsto pravnih zastupnika ne može da plati povećane obaveze prema državi, a mnogima su već blokirani računi i počinje prinudna naplata.
– Svima smo sugerisali da ulažu žalbe Poreskoj upravi, ali ona ne odlaže izvršenje – napominje predsednik AKB.
Advokat Slobodan Stojanović priznaje da njegova kancelarija duguje za porez od tri do četiri miliona dinara:
– Ali država isto toliko duguje meni, i to četiri godine, za odbrane pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Osim toga, naše usluge se, na osnovu odluke Vrhovnog kasacionog suda, tarifiraju upola cene kad je u pitanju službena odbrana. Takođe, mi moramo da platimo kamate na poreski dug, a država nama ne plaća kamate.
Komora je još 30. juna podnela zahtev za ocenu ustavnosti Vladine uredbe kojom se reguliše oporezivanje samostalnih delatnosti. Po njoj, advokati su iz šeste prebačeni u petu grupu obveznika, što im je, po Šoškićevim rečima, podiglo porez za 100, pa i za 200 odsto. Ovaj zakon je, kažu, suprotan i Zakonu o porezu na dohodak građana.
RADNA GRUPA
Posle prethodnog štrajka advokata zbog poreza, početkom jula, u dogovoru s ministarstvima pravde i finansija formirana je šestočlana radna grupa, u kojoj predstavnike ima i advokatura. Početni stav Vlade bio je da porezi budu povećani, ali na 41,1 odsto. Advokati su to odbili. Radna grupa se sastala nekoliko puta i do juče nije uradila ništa.
Advokatska komora podnela je juče Ustavnom sudu i dve inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o javnim beležnicima i Zakona o prometu nepokretnosti, dok je treća na putu.
– Ova dva zakona su u suprotnosti sa članom 67 Ustava, koji kaže da je pružanje pravne pomoći isključivo u nadležnosti advokature i organa lokalne samouprave. Dakle, notari mogu da overavaju ugovore, ali ne mogu da ih sačinjavaju. A ova dva zakona predviđaju da je pravljenje ugovora o prenosu nepokretnosti (kupoprodajni, ugovori o poklonu, o deobi zakedničke imovine…) isključivo pravo notara – naglašava Šoškić.
Komora smatra i da je Zakonom o beležnicima prekršeno ustavno načelo vladavine prava. Naime, sudsku vlast može da vrši samo sud i ne može da je poveri javnim beležnicima. A zakon predviđa upravo to – da sud može deo nadležnosti iz oblasti vanparničnih postupaka (ostavinske rasprave, podela međa itd.) da prepusti notarijatu.
– Branioci nisu nezadovoljni samo porezima, već pre svega zakonima koji se donose po hitnom postupku. To bi trebalo da bude izuzetak, a postalo je pravilo. Zbog toga su mnogi zakoni neustavni i u suprotnosti jedni s drugima – istakao je advokat Zoran Tanasković.
Izvor:Večernje Novosti.