Ne, već je (po mom mišljenju) i dalje besmisleno.
U tekstu „Šta je Centralna evidencija stvarnih vlasnika?“ sam pojasnio neke osnovne pojmove, o kavoj evidenciji je reč i ko su to stvarni vlasnici. Inače, sve ograde i napomene iz tog teksta važe i ovde.
Svrhu postojanja propisa razmatrao sam u „Da li naplata kazne može biti svrha propisa?“.
Ovde ću se pozabaviti svrhom postojanja konkretnog registra i besmislenošću postupka upisa već upisanih i javno dostupnih podataka.
1. Šta je svrha evidentiranja stvarnih vlasnika?
Najprostije rečeno, da se učini dostupnim podatak o fizičkom licu koje stoji iza određenog pravnog subjekta. Naravno, tamo gde je to moguće, jer obaveza registracije stvarnih vlasnika ne postoji kod javnih akcionarskih društava, što su u smislu Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014-dr.zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019, 109/2021 i 19/2025), akcionarska društva koja su javna društva po osnovu uspešno izvršene javne ponude akcija, uz objavljivanje prospekta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, što je trenutno Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br. 129/2021 i 109/2025).
Logika stvari jeste, da iza svakog pravnog lica (koje je fikcija) stoje neka fizička lica koja upravljaju istim, i zaista ima smisla znati ko je onaj ko je odgovoran u konačnici.
2. Da li ima smisla da postoji Centralna evidencija stvarnih vlasnika?
Ne, ovako kako je sada propisano. Jer, svi podaci koji se upisuju su već negde upisani, postoje u nekom javnom registru i javno su dostupni bilo kome. Jer, svi podaci koji se upisuju i dokumenta koja se učitavaju su već upisani u registar koji vodi ista organizacija – Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: APR).
Prema odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“ br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021) i Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. glasnik RS”, br. 63/2023), pri osnivanju i upisu promena, u neki od registara koje void APR, unose se isti podaci i podnose ista dokumenta kao i pri upisu stvarnih vlasnika. Znači, traži se unos istih podataka koji su već uneti u neki registar APR?!?! Koja je svrha? Možda postoji, kod unosa podataka za neka pravna lica koja su osnivači odnosno vlasnici udela a upisana su negde u inostranstvu a tamo podaci u tim registrima nisu javno dostupni, pa se tako želi otkriti pravi vlasnik. Za ono što je upisano u RS, to je besmiselno. To je već u registru APR koji je javan.
Možda je poenta u tome da neko drugi preuzme odgovornost?
I Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (“Sl. glasnik RS”, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025-isp.) kao i prethodni Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018, 91/2019, 105/2021 i 17/2023), imaju istovetne odredbe. Prema članu 8. novog Zakona, evidentiranje podataka u Centralnu evidenciju vrši registrator, na osnovu preuzetih podataka od nadležnih državnih organa o registrovanom subjektu i ovlašćeno lice (osnivač u postupku osnivanja elektronskim putem, lice koje je ovlašćeno za zastupanje u svim drugim slučajevima, poverenik trasta), za podatke poput ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, datuma rođenja, mesta i države rođenja, države prebivališta, broja pasoša i državljanstva za stranca itd. te dokumente na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.
Dakle, sam registrator ima obavezu da unese podatke u evidenciju na osnovu preuzimanja svih onih podataka koji su upisani u registar APR pri osnivanju (jer APR je taj „drugi“ nadležni organ). Čekajte, ako registrator evidentira neke podatke koji su već u registru APR, zašto onda ne preuzme i ostale koje mora da upiše ovlašćeno lice, koji su isto tako već u registru APR? Već se ta besmislena obaveza (upis već upisanih podataka) prevaljuje na nekog drugog?
Još važnije, fizička lica koja neće da budu “vidljiva” kao vlasnici, donosioci odluka ili finansijeri, svakako da neće učiniti to nekakvom prijavom. Već će registrovati drugo lice kao stvarnog vlasnika, ili će postati većinski akcionar javnog akcionarskog društva pa neće imati tu obavezu. Očekivati da onaj ko se krije sam sebe eksponira javnosti je smešno (da ne upotrebim neki teži izraz).
3. Umesto zaključka
Izgleda da u ovom slučaju (kao i mnogim drugim), prava svrha donošenja novog kao i prethodnog Zakona, je puko ispunjenje obaveze nametnute spolja, odnosno usklađivanja zakonodavstva u procesu pristupanja Evropskoj uniji, bez imalo promišljanja služi li to nečemu, te da li je i tamo odakle se prepisuje to dobro propisano (da li je celishodno).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.