Socijalna sigurnost koju pruža ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne ograničava se samo na nosioca angažovanja, već se pod određenim uslovima proteže i na njegove najbliže. Kako zakonodavstvo Republike Srbije u okviru zdravstvenog osiguranja prepoznaje različite kategorije osiguranika, ključno je utvrditi da li i članovi porodice lica angažovanih van radnog odnosa mogu ostvariti pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu putem ovog pravnog osnova.
Privremeni i povremeni poslovi izazivaju brojne nedoumice. U tekstu“Karakter poslova na kojima se angažuje ugovorom o privremenim i povremenim poslovima”bavili smo se karakterom poslova, u tekstu “Određivanje naknade za rad kod privremneih i povremenih poslova” i naknadom za rad, a u tekstu “Pravo na zdravstvenu zaštitu i naknadu zarade tokom sprečenosti za rad kod privremenih i povremenih poslova“ na pravo na zdravstvenu zaštitu i naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad zbog povrede na radu. U ovom tekstu fokusiraćemo se na pravo članova porodice da budu zdravstveno osigurani preko lica angažovanog po privremenim i povremenim poslovima.
Relevantni propisi
Privremeni i povremeni poslovi svrstani su u glavu XIII Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017, 95/2018-aut.tumačenje i 109/2025-dr. zakon) koja nosi naziv POSEBNE ODREDBE, u odeljku 1. Rad van radnog odnosa u okviru čl. 197. na sledeći način:
“Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
nezaposlenim licem;
zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.”
Prema čl. 10. stav 1 tač 3) Zakona o zdravstvenom osiguranju “Osigurana lica su osiguranici i članovi njihovih porodica kojima se u skladu sa ovim zakonom obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;”
U smislu čl. 11. stav 1 tač 11) istog zakona osiguranici su lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad;
Shodno čl. 18. istog zakona: “Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se licima osiguranim kao članovi porodice osiguranika (u daljem tekstu: članovi porodice osiguranika) ako nisu obavezno zdravstveno osigurani kao osiguranici u skladu sa odredbama ovog zakona i to:
članovima porodice osiguranika iz člana 11. stav 1. ovog zakona, osim iz stava 1. tač. 27) i 28) tog člana; …”
Dakle, kako lica po privremenim i povremenim poslovima nisu izuzeta, članovi porodice imaju pravo na zdravstveno osiguranje preko tako angažovanog lica.
Zaključak
Na osnovu sistemskog tumačenja Zakona o zdravstvenom osiguranju, lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima imaju status punopravnih nosilaca osiguranja. To znači da se na njih primenjuju opšta pravila o osiguranju članova porodice, čime se omogućava da supružnici, deca ili drugi članovi uže porodice ostvare pravo na zdravstvenu knjižicu preko angažovanog lica, pod uslovom da nemaju sopstveni osnov osiguranja. Ovo predstavlja značajan element socijalne zaštite unutar instituta rada van radnog odnosa.
NAPOMENA: Ovaj i povezani tekstovi predstavljaju ekstarkt iz stručnog komenatara “Privremeni i povremeni poslovi, Sporna pitanja”, objavljenom u časopisu “Rad, prava i obaveze”, februar 2026.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.