Od propisanog trenutka, ne od ranije niti od kasnije. Ne volim kad se naknadno ispostavi da sam u pravu, jer od toga ni ja niti oni koji su u problemu nemamo ništa.
Ovaj i povezani tekst „Imaju li sudije ikakvu odgovornost za ono što rade?” su ekstrakti iz stručnog komentara „ Zatezna kamata kod povraćaja otpremnine nakon poništaja otkaza – Imaju li sudije ikakvu odgovornost za ono što rade?”, objavljenog u časopisu Advokatska kancelarija (broj 143/144, jul-avgust 2026. god.).
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
Povod za pisanje napred navedenog komentara je nešto što je Apelacioni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Sud) rekao u obrazloženju presude Gž1 242/2024 od 23. januara 2024. god. Sud kaže (citat):
„Odredbom člana 210 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi, Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao. Dok je odredbom člana 214 istog Zakona propisano da kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.
Dok je odredbom člana 158 stav 1 Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179 tačka 9 ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Visina otpremnine iz stava 1 ovog člana utvrđuje se na osnovu opšteg akta ili ugovora o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine plate zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca.
Suprotno žalbenim navodima žalilaca, pravilno je prvostepeni sud obavezao tužioca-protivtuženog da tuženom-protivtužiocu na neosnovano stečeni iznos otpremnine plati zakonsku zateznu kamatu počev od […] godine, kao dana pravnosnažnosti presude o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu, kada je otpao osnov po kojem je tužilac-protivtuženi stekao otpremninu.
Neosnovan je navod žalbe tužioca-protivtuženog da se savesnost ceni prema momentu prelaza imovine sa jednog lica na drugo, ali i navod tuženog-protivtužioca ceni prema momentu podnošenja tužbe za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, imajući vidu da je tužilac sve do momenta pravnosnažnosti presude o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu bio zakoniti držalac primljene otpremnine, pravnosnasnažnošću te odluke, on je postao nesavestan jer je tada najranije mogao znati da je dužan da vrati otpremninu koju od tog trenutka drži po osnovu koji je otpao.“.
Izneti zaključci nisu ništa epohalno niti spektakularno. To je mogao zaključiti svako ko ima osnovna pravna znanja i zna da čita. Jer, to doslovce piše u propisima. Mada, Sud je opet nešto pogrešio.
Ono što je zanimljivo, isti sud, čak isto veće (možda čak i iste sudije), neke tri godine ranije, u presudi Gž1 1174/2021 od 23. aprila 2021. god. zaključio je nešto sasvim drugo, odnosno, da ako je otkaz zbog tehnološkog viška poništen, zatezna kamata na iznos isplaćene otpremnine teče od narednog dana od dana kada je zaposleni primio otpremninu, jer je tada pao u docnju.
I neću se sada vraćati na to. Jer, sve to sam detaljno analizirao u komentarima „Zašto se vraća otpremnina kod poništaja otkaza?“ u kome sam analizirao ono što je ispravno, tj. zašto se otpremnina vraća kod poništaja otkaza i koliki je obim vraćanja, dok sam u „Kada dospeva obaveza vraćanja otpremnine kod nezakonitog otkaza?“ razmatrao ono gde je greška, tj. koji je to trenutak kada zaposleni čiji je otkaz poništen postaje nesavestan držalac, te kada dospeva obaveza zaposlenog za vraćanje otpremnine i od kada je isti u docnji. A onim što je najproblematičnije i što otvara pitanja koja ovde razmatram, bavio sam se u „Zašto sudije ne prate rad svojih kolega?“.
1. Od kada se računa zatezna kamata kod povraćaja otpremnine?
Dakle, Sud je zaključio isto ono što sam objašnjavao. Mada, ne sve. Jer, iako sada shvata kada zaposleni koji je primio otpremninu postaje nesavestan držalac, Sud i dalje ne razume kada dospeva obaveza po pravosnažnoj presudi, od čega zavisi i obračun zatezne kamate, što sam analizirao u „Kada dospeva obaveza vraćanja otpremnine kod nezakonitog otkaza?“, tako da ovde to neću ponavljati.
Inače, o onome o čemu je reč izjašnjavala se i vrhovna redovna sudska instanca u RS, odnosno Vrhovni kasacioni sud (iliti Vrhovni sud po novom) – u daljem tekstu: VKS, u svom Rešenju Rev2 1428/2018 od 31. oktobra 2018. god. A nije samo VKS rezonovao drugačije već i drugi apelacioni sudovi. Recimo, Apelacioni sud u Novom Sadu, u presudama Gž1 267/2018 od 28. februara 2018. god. i Gž1 1820/2014 od 17. novembra 2014. god. Šta je tačno rečeno u navedenim odlukama može se pročitati u gore navedenim komentarima.
Onima koji pročitaju gore navedene komentare biće jasno zašto Sud tada nije bio u pravu a ni sada u potpunosti. Dakle, ovde neću ponavljati kompletnu analizu (kako, zašto, gde piše…), samo ću ponoviti svoj konačni zaključak, ono što je po mom mišljenju, ispravno rezonovanje, a što potvrđuju i drugi sudovi, a što je citirano u navedenim komentarima.
Dakle, ako je otkaz zbog tehnološkog viška poništen, zatezna kamata na iznos isplaćene otpremnine može da teče jedino od narednog dana nakon isteka roka za dobrovoljno izvršenje obaveze po presudi kojom je utvrđeno da je otkaz bio nezakonit. Naravno, ako je presudom nametnuta takva obaveza. Ako nije, zatezna kamata se računa tek od momenta kad poslodavac uputi zahtev za povraćaj otpremnine.
2. Umesto zaključka
Koliko god ne bili sujetni (jer sujeta obično dolazi iz neznanja), uvek prija kad se potvrdi da ste u pravu. Ali, poenta ovog komentara nije likovanje, već nova pitanja koja se postavljaju, čime ću se pozabaviti u „Imaju li sudije ikakvu odgovornost za ono što rade?“. Odgovor na postavljeno pitanje, je, ne, jer niko ih ne poziva na odgovornost. A ona postoji, sudstvo jeste nezavisno u smislu donošenja odluka, ali imaju odgovornost za poštovanje zakona i pravilnost svog rada.