Agencija za borbu protiv korupcije je u protekle četiri godine dobila čak 3.763 prijave građana, od kojih se najveći broj odnosi na rad organa državne uprave, pravosuđe i oblast privatizacije.
Zatim sledi prosveta, zdravstvo i javne nabavke – kaže u razgovoru za Danas direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić. Ona dodaje da veliki broj prijava korupcije dolazi od osoba koje traže zaštitu od Agencije – uzbunjivača.
Na šta, odnosno koga se građani najviše žale?
– Zavisi od oblasti, ali uopšteno posmatrano građani najčešće ukazuju na moguću zloupotrebu položaja, nenamensko i nezakonito trošenje budžetskih sredstava, primanje i davanje mita, trgovinu uticajem. Često se događa da kroz pojedinačni slučaj ukažu na sistemsku korupciju u određenoj oblasti. Sa druge strane, građani često greše kada Agenciju smatraju poslednjom instancom kojoj treba da se obrate, posle bezuspešnog obraćanja brojnim institucijama ili korišćenja nekih drugih puteva kako bi rešili određeni problem. Analiza predstavki ukazuje da je korupcija česta prilikom zapošljavanja.
U kom obliku se korupcija najčešće ispoljava kod zapošljavanja?
Najčešće se ukazuje na to da rodbinske i prijateljske veze imaju presudan značaj prilikom zapošljavanja. Zatim, podnosioci žalbi ukazuju da se u javnom sektoru ne poštuju propisani kriterijumi prilikom zapošljavanja, da se ne poštuju zakonske procedure, a posebno se ne vodi računa o formalnim uslovima, zakonom predviđenim za radna mesta na kojima se zapošljava, zbog čega smatraju da su obezvređeni znanje i stručnost prilikom zapošljavanja. Takođe, navodi se i da davanje novca radi kupovine radnog mesta jedino može da obezbedi posao na određeni period. Kao posledica svega ukazuje se na veliki broj nezakonito zaposlenih lica koja ne ispunjavaju formalne uslove a pitanje stručnosti da i ne pominjemo. Korupcija prilikom zapošljavanja javlja se u svim oblastima, a najizraženija je u prosveti, zdravstvu i upravi. Stiče se utisak da se na koruptivan način dolazi do radnog mesta na svim nivoima, od izvršilačkih do funkcije direktora.
Na šta se građani žale kada je u pitanju zdravstvo?
Kada se radi o predstavkama iz oblasti zdravstva na prvi pogled se uočava da se mali procenat odnosi na primanje i traženje mita, iako je prema svim istraživanjima ova pojava najrasprostranjenija. To je zbog toga što ne postoji motivacija za prijavu korupcije, s obzirom na to da su obe strane uključene u proces izvršenja i mogu biti procesuirane. Veliki deo predstavki odnosi se na sistemsku korupciju, korupciju od strane onih na kojima sistem zdravstva počiva i koji imaju najveća ovlašćenja u oblasti zdravstva, a podnosioci žalbi najčešće ukazuju na nezakonito postupanje u oblasti javnih nabavki.
Koliko predmeta je dosad rešeno, a koliko je u fazi rešavanja?
Veći broj predstavki je rešen, dok se po preostalim žalbama postupa. U određenom broju slučajeva Agencija je upućena na saradnju sa tužilaštvom, policijom i nadležnim inspekcijama. Nemamo ni istražna, niti inspekcijska ovlašćenja. Postojećim zakonom su nam vezane ruke, pa smo Vladi i Skupštini, 25. jula, dostavili predlog novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Novim modelom se, između ostalog, detaljnije uređuje postupanje Agencije po predstavkama, a predviđena je i dužnost organa javne vlasti i drugih pravnih lica da Agenciji omoguće neposredan i neometan pristup službenoj evidenciji i dokumentaciji, kao i da stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupke koji vodimo.
Sve više žalbi
Primećuje se porast broja žalbi iz godine u godinu. Kako to objašnjavate?
– Ne treba zaboraviti da smo aprila prošle godine imali obimnu i veoma uspešnu kampanju koja je pored ostalog promovisala i ovu nadležnost Agencije čime smo građanima ulili dodatno poverenje. Izgleda da sve više uviđaju da postoje institucije koje mogu na nezavisan i nepristrasan način da sagledaju činjenice i pomognu u rešavanju određenog problema.
Izvor: Danas.