Zaštitnik građana Saša Janković predao je 15. marta Skupštini Srbije redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2014. godinu u kojem se navodi da je stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2014. godine bilo zabrinjavajuće.
Stanje vladavine prava i pravne sigurnosti, poštovanje principa “dobre uprave”, organizacija i kapacitet administracije, primena zakona i ekonomska situacija bili su takvi da nisu obezbedili nivo poštovanja prava građana potreban za dostojanstven život svih, navodi se u izveštaju koji je objavljen na sajtu Zaštitnika građana. Unapređenja po pojedinim pitanjima u oblastima kao što je zdravstvo nisu uspela da promene opštu ocenu, ali su vredna hvale. Tragične poplave tokom maja odnele su živote više od 50 građana i spasilaca, čijim porodicama se i ovde izražava saučešće. Solidarnost građana, aktivnosti državnih organa, a posebno transparentan rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, te pomoć iz inostranstva pomogli su u ublažavanju posledica. Građani nisu, kao ni ranijih godina, zbog organizacionih slabosti u radu administracije, pred organima vlasti u potpunosti i u razumnim rokovima ostvarivali sva prava koja im garantuje pravni poredak. Najveći broj pritužbi građana, 44 odsto od svih primljenih pritužbi, odnosi se na neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena “dobre uprave”, navodi se u izveštaju. Zabeležen je određen normativni i praktični napredak u zaštiti i ostvarivanju prava dece, ali su mnoge manjkavosti opstale, iako je na njih ukazano i mogle su biti otklonjene. Izuzetno je visok procenat nezaposlenosti među mladima i mnogi, po pravilu visokoobrazovani, izlaz traže odlaskom iz zemlje. Osobe sa invaliditetom u Srbiji i dalje se svakodnevno suočavaju sa složenim problemima koji ih onemogućavaju da ravnopravno ostvaruju priznata prava i budu ravnopravno uključene u društvo, ukazuje Zaštitnik građana. Žene nisu ravnopravne, mada se svest o značaju rodne ravnopravnosti i prepoznavanje pojavnih oblika rodne diskriminacije povećava. Uspešno je organizovana, po prvi put bez masovnog nasilja, Parada ponosa u glavnom gradu, konstatuje Zaštitnik građana. Slučaj sa transrodnom osobom, majorom koju je Ministarstvo odbrane penzionisalo nakon promene pola, najteži je i najslikovitiji vid kršenja prava na rodni identitet od državnog organa, kakav nije odavno zabeležen u ionako niskom administrativnom kapacitetu u oblasti rodne ravnopravnosti. U proteklom periodu nije došlo do značajnijeg unapređenja položaja lica lišenih slobode u policijskim stanicama, pritvorskim jedinicama, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijskim bolnicama i ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, prihvatilištu za strance i centrima za azil. Primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u načelu je dala dobre rezultate, ali ga je potrebno unaprediti kako bi više pažnje bilo posvećeno unapređenju ostvarivanja individualnih prava pripadnika nacionalnih manjina u konkretnim životnim situacijama i kako bi se smanjio uticaj političkih partija na nacionalne savete. Preti opasnost da, primenom novog seta medijskih zakona, ukoliko ne bude bilo posebne pažnje i podstreka za medijske programe na manjinskim jezicima i sa manjinskim temama, u praksi dođe do pogoršanja stanja prava manjina na informisanje. Ishitreno, neuravnoteženo, za građane skupo uvođenje javnobeležničke službe u Srbiju, odsustvo spremnosti Ministarstva pravde da na vreme prizna i otkloni greške od kojih su neke, čak, začete godinama ranije, doveli su do štrajka advokata kojim je četiri meseca blokirano pravosuđe u Srbiji, a građani udaljeni od brze i dostižne pravde. U izveštajnom periodu nije uočen napredak u sprovođenju konkretnih mera i aktivnosti na ostvarenju osnovnih principa reforme javne uprave: profesionalizaciji, depolitizaciji i racionalizaciji. Nad vojskom i službama bezbednosti postoji civilna kontrola, u smislu podređenosti i odgovornosti službi izabranim (civilnim) vlastima Srbije, ali postoji potreba da se civilna kontrola snažnije usaglasi sa demokratskim standardima koji su oličeni u zahtevima za političkom, ideološkom i interesnom neutralnošću službi i operativnom samostalnošću pripadnika službi. Većina od preko 200.000 interno raseljenih građana suočava se i dalje sa egzistencijalnim problemima, daleko od očiju javnosti i udarnih vesti u sredstvima javnog informisanja, uprkos skromnoj pomoći koju primaju od Komesarijata za izbeglice i migracije. Napori Vlade da se izbeglicama obezbedi bolji smeštaj i zapošljavanje bili su skromni, ali su zabeleženi. U izveštaju se navodi da hiljade ljudi prođu kroz Srbiju na putu ka zapadu ili severu Evrope, a da na njih domaći organi ne primene zakone i procedure koje postoje za takve slučajeve. Zaštitnik građana dao je iscrpne preporuke nadležnim organima kako unaprediti stanje u toj oblasti. Prema proceni međunarodnih posmatračkih tela, vanredni parlamentarni izbori bili su u načelu slobodni, iako je bilo prijava izolovanih incidenata i slučajeva zastrašivanja glasača. Potrebno je unaprediti transparentnost finansiranja političkih partija i izborne kampanje, navodi se u izveštaju.
Izvor: Danas.