Novi Zakon o javnim nabavkama posebnu pažnju posvetio je odredbama čija primena treba da dovede do sprečavanja korupcije i sukoba interesa u ovom postupku. Kao prvo, Zakon propisije opšte mere za sprečavanje korupcije.
Opšte mere za sprečavanje korupcije
Prema Zakonu o javnim nabavkama, naručilac je obavezan da preduzme sve potrebne mere kako ne bi došlo do korupcije u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci, kako bi se korupcija pravovremeno otkrila, kako bi bile otklonjene ili umanjene štetne posledice korupcije i kako bi učesnici u korupciji bili kažnjeni u skladu sa zakonom.
Ako prema okolnostima konkretnog slučaja nije celishodno ostvariti komunikaciju, lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, odnosno druga lica dužna su da sačine zapisnik ili na drugi način evidentiraju preduzete radnje.
Rukovodilac i odgovorno lice naručioca u obavezi su da zaposlenima na poslovima javnih nabavki sve naloge i uputstva daju pisanim putem, odnosno putem elektronske pošte.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki dužno je da odbije izvršenje naloga ovlašćenog lica ako je uputstvo i nalog suprotan propisima.
U slučaju da navedeno lice odbije izvršenje naloga ne može da bude premešteno na druge poslove niti da mu se otkaže ugovor o radu u periodu od dvanaest meseci od dana odbijanja izvršenja naloga pod uslovom da poslove obavlja u skladu sa zakonom.
Uprava za javne nabavke je dužna da u saradnji sa državnim organom nadležnim za borbu protiv korupcije sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje.
Naručilac čija je ukupna procenjena vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou veća od milijardu dinara, dužan je da donese interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.
Naručilac će interni plan doneti u roku od tri meseca od dana usvajanja plana iz stava 6. ovog člana.
Zakon u ovom delu na jedan opšti način daje dakle, osnovne smernice za sprečavanje korupcije. Naručioc se obavezuje da preduzme sve potrebne mere, da evidentira preduzete radnje i da svi nalozi budu u pisanoj ili elektronskoj formi. Međutim, zakonodavac daje dobro rešenje da lice za javne nabavke može da obije uputstvo i nalog suprotan propisima, a zatim da ga poslodavac ne može premestiti ili otpustiti. Zatim, to odlično rešenje kvari time da u suštini ne štiti savesno lice za javne nabavke do kraja, jer zabranjuje njegov otpust u narednih 12 meseci, što je smatramo potpuno loše rešenje.
Interni akt i kontrola nabavki
Naručilac je dužan da donese akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar naručioca, a naročito način planiranja nabavki (kriterijume, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki, način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci.
Sadržinu akta bliže uređuje Uprava za javne nabavke.
Ako nakon donošenja internog akta Uprava za javne nabavke utvrdi nesaglasnost internog akta sa ovim zakonom dužna je da o tome obavesti naručioca, sa predlogom o načinu njegovog usklađivanja i rokom.
Ako naručilac ne postupi na način i u roku Uprava će obavestiti organ koji vrši nadzor nad poslovanjem naručioca i Državnu revizorsku instituciju i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.
Naručilac čija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou prelazi milijardu dinara dužan je da obrazuje posebnu službu koja će sprovoditi kontrolu planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javnih nabavki.
Služba kontroliše celishodnost planiranja konkretne javne nabavke sa stanovišta potreba i delatnosti naručioca, kriterijume za sačinjavanje tehničke specifikacije, način ispitivanja tržišta, opravdanost kriterijuma za dodelu ugovora, izvršenje ugovora, a posebno kvalitet isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno izvedenih radova, stanje zaliha i način korišćenja dobara i usluga.
Pored ovih poslova služba preduzima i druge radnje i mere u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja u vezi sa pojedinim postupkom javne nabavke, odnosno ugovorom o javnoj nabavci.
O sprovedenoj kontroli služba podnosi izveštaj sa preporukama rukovodiocu naručioca i organu koji vrši nadzor nad poslovanjem naručioca.
Način rada i organizacija službe bliže se uređuje internim.
Naručilac je dužan da interni akt donese u roku od tri meseca od dana donošenja akta.
Ove obaveze imaju svi naručioci koji u bilo kojoj godini od stupanja na snagu ovog zakona planiraju, odnosno sprovode javne nabavke čija ukupna vrednost prelazi granični iznos od milijardu dinara.
Zakon u ovom delu konkretizuje obaveze naručioca propisujući da je dužan da donese akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke, da njegovu sadržinu uređuje Uprava za javne nabavke, te obavezu da se obrazuje posebna služba za kontrolu planiranja, sprovođenja postupka i usluga u slučaju vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou prelazi milijardu dinara.
Zaštita integriteta postupka
Lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude.
Naručilac će odbiti ponudu u slučaju i ako je ponuđač, odnosno podnosilac prijave neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokušao da sazna poverljive informacije ili da na bilo koji način utiče na postupanje naručioca u toku postupka javne nabavke.
Način utvrđivanja okolnosti uređuje se internim planom ovog zakona.
U ovim slučajevima, naručilac je dužan da odmah preduzme mere predviđene internim planom i obavesti nadležne državne organe.
Ovaj član propisje nespojivost poslova liaca koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke i poslova koji su u vezi sa ponuđačima.
Dužnost prijavljivanja korupcije
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angažovano kod naručioca, kao i svako zainteresovano lice koje ima podatke o postojanju korupcije u javnim nabavkama dužno je da o tome odmah obavesti Upravu za javne nabavke, državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.
Lice iz stava 1. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto, zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo korupciju u javnim nabavkama, a naručilac je dužan da pruži potpunu zaštitu tom licu.
Ovo lice može se obratiti i javnosti ako:
1) je podnelo prijavu ovlašćenom licu naručioca ili nadležnom organu, ali u primerenom roku nije preduzeta nijedna aktivnost povodom podnete prijave;
2) državni organ nadležan za borbu protiv korupcije ili nadležno tužilaštvo nije preduzelo nijednu aktivnost u roku od mesec dana od dana podnošenja njegove prijave;
3) je podnelo prijavu građanskom nadzorniku, a građanski nadzornik ga ne obavesti o preduzetim merama.
Lice iz stava 1. ovog člana može se obratiti javnosti iako nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana ako je procenjena vrednost javne nabavke veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona ili je predmet javne nabavke naročito značajan za poslovanje naručioca ili za interese Republike Srbije.
U slučaju povrede radnih i drugih osnovnih prava lica iz stava 1. ovog člana zbog prijavljivanja korupcije, to lice ima pravo na naknadu štete od naručioca.
Naručilac će u okviru internog plana iz člana 21. ovog zakona posebno urediti način prijavljivanja korupcije u postupku javne nabavke i posebno urediti zaštitu prava lica iz stava 1. ovog člana.