Afera ili zastarelost „Indeksa“

Praskom afere „Indeks“, krajem 2006. godine, javnost je saznala da je grupa profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu dospela u pritvor zbog sumnje da je ocene razmenjivala za evre. Posle okončane istrage, krajem 2007, podignuta je optužnica protiv 86 lica, od kojih su 13 profesori. Nadležni sud ni posle više od šest godina nije doneo prvostepenu presudu, a kako sada stoje stvari, ne zna se da li će je uopšte i doneti. Kako joj se, dakle, ne vidi kraj, ova afera je već obrukala i profesore, i fakultet, i sudsku vlast.
1. Zaklanjajući se iza prezumpcije nevinosti, profesori su se relativno brzo oslobodili početnog blama i zadovoljno prepustili osnovanoj sumnji, s nadom da će u njenoj magli dočekati spasonosnu zastarelost krivičnog gonjenja.
Sasvim je jasno da se optuženi ne nadaju oslobađajućoj presudi. Kad bi je očekivali, uveliko bi se bunili što krivični postupak nije okončan u razumnom roku, kako predviđa član 32 stav 1 Ustava. A oni ćute, iako im stoje na raspolaganju aplikacije Ustavnom sudu i Evropskom sudu za ljudska prava. Ćute u strahu od osuđujuće presude, jer sa njenom pravnosnažnošću nastaje i apsolutna zabrana bavljenja profesurom, u smislu člana 62 st. 4 i 5 Zakona o visokom obrazovanju. Ne čineći ništa da ubrzaju sudski postupak, optuženi čine sve da ojačaju položaj i uticaj na fakultetu. Drže nastavu kao da se ništa nije desilo. Jedan od njih postao je i drugi put dekan. Oni koji su optuženima upućivali prekore, odstranjeni su sa fakulteta.
Ponekad se čak neko od optuženih oglasi izjavom da im je afera nameštena. Ali, niko od njih nikad nije rekao ni ko je to učinio, ni kako je to učinio, ni zašto je to učinio. Pošto je nadležni javni tužilac ponudio materijalne dokaze, daleko je uverljivija osnovana sumnja, na koju se poziva optužnica, od pretpostavke nevinosti, na koju se oslanjaju optuženi. Od profesora prava se očekuje da i ličnim primerom utiču na studente da budu profesionalni, objektivni, savesni, pravedni, pošteni i nepodmitljivi, jer i tako „drže čas“. Optuženi nisu u stanju da to čine pod teretom sumnje da su učinili teško krivično delo. Taj teret razara ugled i uništava poverenje.
2. Do nepriličnog suočavanja optuženih sa studentima ne bi došlo da im je Pravni fakultet u Kragujevcu, kao poslodavac, na osnovu člana 179 tač. 2 i 3 Zakona o radu, otkazao ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze ili narušene radne discipline. Ovi otkazni razlozi mogli su biti upotrebljeni u roku od tri meseca od saznanja, odnosno šest meseci od nastanka. Ali nisu. Zbog proteka vremena, više i ne mogu. Umesto da optužene otkazom ugovora o radu trajno udalji od studenata, fakultet im je obezbedio plaćeno odsustvo od jedne školske godine, a potom ih vratio na rad. Tako je i sebe doveo u nepriliku da u nastavi učestvuju profesori čiji je profesionalni i ljudski integritet ozbiljno narušen.
3. Ni sudska vlast u ovom slučaju nije bila ono što je trebalo da bude. Iako je razuman rok za okončanje krivičnog postupka prošao, nadležni sud nije doneo ni prvostepenu presudu. Okleva, kao da priželjkuje ono što se, pre dvadesetak godina, desilo u predmetu protiv škole u Novom Sadu, kada je prema dvanaestoro optuženih postupak obustavljen zbog zastarelosti. To stanje traje već šest godina. Pravnih razloga nema. Ali vanpravnih, svakako, ima.
Zbog vanpravnih razloga pravosuđe je i ranije bilo prilično ravnodušno prema korupciji u visokom obrazovanju. Kada je Milošević svom telohranitelju hteo da podari čin generala policije, ispostavilo se da ovaj nema potrebno fakultetsko obrazovanje. Problem je bio rešen tako što mu je Defektološki fakultet u Beogradu izdao diplomu bez polaganja ispita. Niko zbog ove falš diplome nije odgovarao.

Izvor: Danas.