Analiza Fiskalnog saveta o platnim razredima

Na sajtu Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine objavljen je deo ocene Fiskalnog saveta iznet u dokumentu „Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema”.

Kako se navodi na sajtu sindikata, ukoliko Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potreban je dovoljno širok raspon zarada, što trenutno nije slučaj, niti se planira. Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. Dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12.Posledica toga jeste da je javni sektor atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene koji onda napuštaju javni sektor.

Fiskalni savet najpre preporučuje da se u sistem platnih razreda uključe svi državni sektori, što trenutno nije slučaj. Oko 20 odsto zaposlenih, odnosno policija, vojska, funkcioneri je van sistema platnih razreda, što nije slučaj u drugim evropskim zemljama, koje su sistem zarada u javnom sektoru uredile (Slovenija, Rumunija).

U Srbiji je novim Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon između najnižeg i najvišeg 1:7,5 što samo po sebi ne bi bio toliki problem (budući da su iz jedinstvenog sistema zarada trenutno isključeni rukovodioci na najodgovornijim pozicijama). Problem je u tome što je osnovica sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko – na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade. To praktično znači da su najniži koeficijenti (u rasponu 1 do 2) besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već približno 1:4, što je ispod svakog evropskog standarda – upozorava Fiskalni savet.

Ključan deo reforme sistema zarada, prema mišljenju ovog stručnog tela jeste to da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da se adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.

Prilagođavanje na novi sistem trebalo bi da traje najmanje tri do pet godina. U tom periodu, plate najstručnijih zaposlenih u državi rasle bi po stopi od preko 10 odsto godišnje, dok bi se plate zaposlenih sa prosečnim kvalifikacijama (koje su već znatno iznad plata u privatnom sektoru) indeksirale samo sa stopom inflacije.

Druga važna promena u odnosu na sadašnji sistem jeste smanjenje koeficijenta u prosveti. Sindikati u prosveti izborili su se za relativno visoke koeficijente u toj delatnosti, što bi (ukoliko se usvoji predlog Fiskalnog saveta da osnovica bude bliska minimalnoj zaradi) značilo da prosečna plata nastavnika u srednjoj školi bude oko 100.000 dinara, tj. skoro dva puta veća od prosečne plate u zemlji, što nije zabeležen slučaj u uporedivim zemljama Evrope – navodi Fiskalni savet.

Fiskalni savet ne spori da je reforma zarada i zaposlenosti veliki stručni i politički izazov, ali skreće pažnju da je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na taj izazov uspešno odgovori.

Međutim, glavni izazov ove reforme nije njen stručni deo jer tu postoje zadovoljavajući kapaciteti u državnoj upravi, koji s tim mogu da se nose. Problemi s kojima vlada godinama ne može da se izbori su političke prirode. Potrebno je da se nadvladaju interesi i pritisci najmoćnijih sindikata i da se prestane sa donošenjem populističkih odluka, što je, po svemu sudeći, glavni razlog zbog kog ova važna reforma još uvek nije sprovedena – navodi Fiskalni savet.

Navodi se da su platni razredi još jednom odloženi i da ih vlada očigledno ne smatra važnom reformom. Podsetio je da se najavljuju još od 2013. godine i ističe da se njihovo uvođenje odlaže do 2021, kao i da su u prethodne četiri godine proizvoljno povećavane zarade. Naveo je primer računovođe u MUP-u kome je plata u tom periodu povećana 28 odsto i računovođe u Ministarstvu poljoprivrede kome je plata povećana 12 odsto, iako oba zaposlena rade isti posao kod istog poslodavca (države).

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu izjavio je da će novi platni razredi biti uvedeni tokom iduće godine i najavio da će uslediti novi ciklus razgovora sa sindikatima, kako bi se fino nijansirali platni razredi.

Na sajtu Fiskalnog saveta u vezi navedene analize objavljeno je sledeće:

„Uređen sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru jedan je od temelja funkcionalne države, a u Srbiji taj sistem ne postoji. Uspostavljanje pravičnog sistema plata i zaposlenosti jeste veliki stručni i politički izazov, ali je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na njega uspešno odgovori. U Srbiji se ove reforme najavljuju od 2014. godine, ali su određene mere koje je Vlada sprovodila dodatno pogoršale lošu zatečenu situaciju. Najnovije odlaganje uvođenja platnih razreda (za sredinu 2020. godine) napraviće dodatnu štetu, a možda i nagoveštava da Vlada od ove reforme postepeno odustaje. Još veća opasnost od odustajanja od ove reforme bilo bi usvajanje lošeg sistema, koji bi „zacementirao“ postojeće neuređeno stanje. Zato u ovom izveštaju još jednom dajemo konstruktivne predloge kako da platni razredi u Srbiji ipak budu dobar reformski korak – iako dosadašnji reformski procesi ne odgovaraju u potpunosti standardima proisteklim iz najbolje teorije i prakse, smatramo da je u ovom trenutku bolje raditi na dogradnji sistema nego na njegovog izgradnji od temelja. Takođe, dajemo smernice za naredne reformske poteze u oblasti upravljanja brojem zaposlenih u državnom sektoru.“

Analizu fiskalnog saveta „Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema” možete pogledati na sajtu Fiskalnog saveta Republike Srbije (www.fiskalnisavet.rs).

Podsećamo, Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 108/2016, 113/2017 i 95/2018) uređuje se sistem plata zaposlenih u javnom sektoru.

Javni sektor, u smislu ovog zakona, obuhvata: državne organe; organe autonomne pokrajine, organe jedinica lokalne samouprave; druge organe i organizacije koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama; javne službe koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

Zaposleni u javnom sektoru, u smislu ovog zakona, jesu:

1) državni službenici i nameštenici u državnim organima;

2) policijski službenici i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o policijskim službenicima;

3) profesionalni pripadnici Vojske Srbije i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije;

4) službenici i nameštenici u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave;

5) lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a na koje se primenjuju propisi o državnim službenicima, odnosno propisi o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;

6) lica u radnom odnosu u javnim agencijama i organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

7) lica u radnom odnosu u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;

8) lica u radnom odnosu u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja;

9) lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

10) lica koja dužnost, odnosno poslove vrše na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a koja nemaju status državnih i drugih službenika (u daljem tekstu: funkcioneri).

Odredbe ovog zakona ne odnose se na zaposlene u javnim preduzećima i privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i Narodnoj banci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organima i organizacijama koje su osnovane međunarodnim ugovorom ili kojima se plate određuju u skladu sa međunarodnim ugovorom.

Izvor: sajt Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (www.usprv.org.rs), sajt Fiskalnog saveta Srbije (www.fiskalnisavet.rs)

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com