Konkretan povod za pisanje ovog komentara su ranije izjave (pre uvođenja vanrednog stanja) da će nadležni organi preduzeti mere protiv onih koji šire paniku u vezi korona virusa. Iako sebe ne smatram stručnjakom za krivično
Konkretan povod za pisanje ovog komentara su poslednje izmene Zakona o putnim ispravama („Sl. glasnik RS“, br. 90/2007, 116/2008, 104/2009, 76/2010, 62/2014) – daljem tekstu: Zakon, objavljene u Sl. glasniku RS“, br. 81/2019, a primenjuju
Odredbom člana 15. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), u glavi “Opšte odredbe o krivičnom delu” propisano je kada je
Svakodnevno smo putem medija „bombardovani“ pričama trgovaca o vođenju računa o interesu potrošača. A da li je trgovcima zaista na prvom mestu interes potrošača? Svako ko iole logično razmišlja odgovoriće negativno. Prevashodni interes trgovcima je
Postaviću jedno pitanje, koje može izgledati šaljivo, ali uveravam sve koji ovo čitaju, potpuno sam ozbiljan. Naime, interesuje me, da li je komunalna milicija u Beogradu u obavezi da štiti vandale, zabavlja, parkira vozila i
Prema odredbama čl. 156 Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)i odredbama čl.2. Zakona o javnom tužilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 38/2012 – odluka US, 121/2012,
– Višegodišnje sporno pitanje, neujednačena sudska praksa i odluka Ustavnog suda (za koju se izgleda ne zna) – Povod za ovaj tekst je neujednačena, odnosno nejednaka prema svim strankama, sudska praksa u vezi sa pravom
Povod za ovaj tekst je najnovija odluka o osiguranju kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: NKOSK) i netačne informacije o stavu iz ove odluke koje se objavljuju na raznim sajtovima.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto sa čime se svakodnevno srećemo. Svedoci smo da svi i na svakom mestu kometarišu sudske postupke, najavljuju hapšenja, sude i presuđuju. I ovo čine svi, počev od
Za razliku od prava svojine, državina je faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li držalac veruje da je ovlašćen