Činjenična određenost kvalifikatorne okolnosti

Pored osnovnog oblika krivičnog dela, ne retko propisan je i njegov teži, kvalifikovani oblik. Ovakav oblik krivičnog dela nastaje kada se obeležjima osnovnog oblika dodaju dopunska obeležja, odnosno kvalifikatorne okolnosti, koje delu daju teži oblik.
Naš Krivični zakonik u članu 27. propisuje odgovornost za težu posledicu tako što predviđa da:
“Kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela”.
Značajno je da se istakne da, kada su u pitanju krivična dela izvršena u svom kvalifikatornom (težem) obliku, kvalifikatorna okolnost mora biti potpuno činjenično određena u opisu dela u izreci da bi iz tog i takvog opisa proistekla i teža kvalifikacija dela, što je stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u presudi Kzz 85/2016 od 16. marta 2016. god.
Na primer, odredbom člana 206. stav 1. KZ određena je zakonska dispozicija osnovnog oblika krivičnog dela razbojništvo na način što je propisano da će se kaznom zatvora od dve do deset godina kazniti svako “ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist”.

Drugim stavom predviđeni su teži oblici ovog krivičnog dela tako što je određeno da će se zatvorom od tri do petnaest godina kazniti učinilac „ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara“.

Takođe, pojam grupe određen je u članu 112. tačka 22) KZ kao „ najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu“ a odredbom člana 33. KZ određen je pojam saizvršilaštva tako da „ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja zajednički učine ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo“.

Dakle, pored formalnog navođenja, potrebno je dati i činjenični opis iz koga proizilazi da su navedeni izvršioci povezani radi vršenja, da li trajnog ili povremenog, krivičnih dela i kojih, sa ili bez definisanih uloga svojih članova, kontinuiteta članstva ili razvijene strukture. Odnosno, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, kada je u pitanju krivično delo izvršeno u svom kvalifikovanom (težem) obliku, ta kvalifikatorna okolnost mora biti potpuno činjenično određena u opisu dela u izreci da bi iz tog i takvog opisa potom proistekla i ta teža kvalifikacija dela.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.